Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Nesaglediva šteta katastrofalnih poplava u Bosni i Hercegovini

    Nesaglediva šteta katastrofalnih poplava u Bosni i Hercegovini

     Posledice katastrofalnih poplava i odrona su ogromne, šteta se meri milionima za privredu Bosne i Hercegovine. Pogođen je i region zbog obustave železničkog saobraćaja usled oštećenja pruge, pa je u Luci Ploče zarobljeno oko 400 tona razne robe.
    Delovi železničke pruge u Donjoj Jablanici u dužini od 17 kilometara je teško oštećeno, a vozovi tuda ne prolaze već 13 dana i niko u ovom trenutku ne može da kaže kada će pruga proraditi.
    Nakon katastrofalnih poplava štete se tek zbrajaju. Dnevni gubici, saopštili su ranije iz Železnica Federacije su čak 270 hiljada maraka (oko 135.000 evra).
    Stoga je to bila glavna tema federalne Vlade, a premijer Nermin Nikšić kaže da se iskreno nada da će rokovi vraćanja u normalu biti skraćeni na najmanju moguću meru.
    U GIКIL-u je ugroženo 900 zaposlenih i 400 kompanija sa kojima posluju. Od federalne vlade traže hitno rešenje, jer preko 100 tona uglja neophodnog za proizvodnju u GIКIL-u stoji u Pločama. Tek jednu pošiljku od 50 hiljada tona na privremeno čuvanje prihvatila je Crna Gora.
    Кamioni ne mogu da stignu da prevezu onoliko koliko je neophodno za proizvodnju. Dnevno se železnicama iz Ploča za ovu kompaniju prevozilo 2400 tona, danas tek 700. Samo u oktobru gubitak kompanije je preko dva miliona, a do kraja godine ako se pruga ne popravi, biće i do devet miliona.
    “Naše procene su da će, ukoliko ova blokada potraje duže od 30 dana, a uzimajući u obzir trenutne kapacitete uglja i finansijski nepovoljna alternativna rešenja dopreme sirovine, posledice biti nesagledive na kompletno poslovanje, do granica potpunog zaustavljanja i prestanka rada i proizvodnje koksa u Lukavcu”, saopštili su iz GIКIL-a.
    Iz Luke Ploče su za sarajevsku N1 tv. rekli da prekid saobraćaja utiče na poslovanje kompanije, ali trenutno ne mogu da procene u kom je to obimu. Oko 400 tona trenutno čeka na isporuku. Otežana je i isporuka nafte iz Terminala Federacije.
    “Otpremanje derivata je oko 50 posto i ostali smo totalno bez otpreme železnicom, tako da nam je, sve skupa trenutno nanelo veliki pad i samim tim pad finansijskih prihoda. Ina koliko su mi javili otvara naloge iz Rijeke i ide za skladište INE u BiH i biće snabdevanje a očekivati je sa povećanim troškovima transporta da je moguće da dođe do povećanja cene na tržištu BiH”, kaže Josip Tomić iz Naftnog terminala FBiH u Pločama, javlja Tanjug.

    Profesor na Saobraćajnom fakultetu Osman Lindov ističe da bi posledice vrlo brzo osetiti građani, a kompanije godinama neće moći da nadoknade gubitke, ukoliko se hitno ne pristupi sanaciji pruge.
    “Moramo osloboditi železnicu i ubrzati je da bi ubrzali procese u privredi, železnica je pre svega radi privrednog razvoja, radi transporta roba, masovnog transporta roba, znam da će nam propasti i pojedini ugovori, pojedini privredni subjekti će mnogo toga trpeti”, rekao je Lindov.
    Štete neće imati samo privrednici u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Zbog otežane putne komunikacije na isporuku iz Ploča čekaju Mađarska, Srbija.
    Vlada Federacije zadužila je na današnjoj sednici Autoceste da u saradnji s međunarodnim finansijerima u okviru odobrenih kredita što hitnije pristupe sanaciji železničke i saobraćajne infrastrukture na oštećenim deonicama.

    Politika

    (Foto EPA-EFE/NIDAL SALJIC)

    Podeli
  • Novinarke više izložene pretnjama od novinara

    Novinarke više izložene pretnjama od novinara

    U prvih devet meseci 2024. godine, po evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, formirana su 44 predmeta u vezi sa pretnjama i napadima na 38 pojedinačnih lica, novinarki i novinara. Od toga je 17 novinara (44,59 odsto) i 22 novinarke (56,41 odsto). Novinarke su posebno ugrožene pretnjama putem interneta u 70 odsto od ukupnog broja slučajeva.

     

    Ovim podacima je Veran Matić, izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), otvorio sastanak SRG u Prijepolju na kom su učestvovali lokalni novinari i kontakt tačke u tužilaštvima iz Novog Pazara, Prijepolja i Sjenice, kao i predstavnici MUP-a iz Prijepolja.

    Ovaj sastanak organizovan je 15. oktobra, na dan kada TV Forum iz Prijepolja obeležava 16 godina postojanja. Ovo je prvi medij civilnog društva u Srbiji, osnovan od strane Udruženja Forum žena Prijepolja.

    Tokom sastanka konstatovano je i da su pretnje upućene novinarkama brutalnije, sa jakim i eksplicitnim pretnjama seksualnim nasiljem, pretnjama porodici, sa izraženim dehumanizujućim jezikom i da su duboko uznemirujuće, osim straha proizvodeći i brojne probleme vezane i za mentalno zdravlje.

    Česta nekažnjivost u ovakvim slučajevima proizvodi nepoverenje u institucije i odustajanje od prijavljivanja, kao i pojavu samocenzure, zbog procene da se bavljenje određenom temom i pojavom može odraziti na ugrožavanje bezbednosti. Novinarke su i manje plaćene i manje zastupljenje na rukovodećim pozicijama u medijima. Sve to dovodi do nezadovoljstva i skoro 70 odsto novinarki povremeno ili stalno razmišlja o napuštanju profesije.

    Zbog stalnog rasta broja pretnji prema novinarkama, SRG će inicirati i druge razgovore i aktivnosti vezane za prevenciju i razvoj novih mehanizama za zaštitu novinarki.

    Osnivač PP Media portala Alem Rovčanin govorio je na sastanku o slučajevima pretnji, naglasivši da „policija i tužilaštvo odrade profesionalno svoj posao, a onda sud oslobodi počinioca“. Ponavljanje takvih situacija je demotivišuće za prijavljivanje pretnji, kako pokazuje anketa NUNS-a prema kojoj čak 45 odsto novinara ne prijavljuje pretnje. Urednik informativnog programa TV Forum Vladimir Malešić je rekao da su novinari na lokalu, u manjim sredinama, više skloni autocenzuri jer izbegavaju da se zameraju moćnicima i pretnje ne prijavljuju i odbacuju, jer ih ne shvataju ozbiljno ili ih, često, ne prepoznaju.

    Mileva Malešić, osnivačica i direktorka TV Forum i Foruminfo portala, svedočila je o problemima sa kojima se suočava ovaj medij, veoma često i diskriminatornim rečnikom poput „Šta hoće te ženetine?“ Govorila je i o problemima koje je redakcija imala sa bivšim predsednikom opštine, koji je zbog uvreda proglašen krivim prvostepenom presudom, ali je kasnije oslobođen na Apelacionom sudu. „Naše profesionalno izveštavanje i briga za zajednicu za sada nailaze na mnogo veću podršku, od negativnih reakcija koje bi mogle da se pretvore u ugrožavanje bezbednosti“, naglasila je Mileva Malešić.

    Advokatica Kruna Savović govorila je o onim krivičnim delima koja se najćešće vrše na štetu medijskih radnika i radnica. Prisutne je upoznala sa podatkom da se krivično delo Proganjanje pokazalo kao krivično delo koje ima rodnu odrednicu, imajući u vidu da se znatno češće vrši prema ženama nego prema muškarcima. Savović je ukazala na sporna mesta u sudskoj i tužilačkoj praksi, nudeći predloge za rešavanje tih problema. Između ostalog, ona je govorila i o preventivnim merama koje su preduzele neke redakcije, unapređujući ili usvajajući protokol o bezbednosti, ali i o psihološkoj podršci koju svojim članovima i članicama nudi Nezavisno udruženje novinara Srbije.

    Nezaobilazna tema i ovog puta bile su tužbe sa SLAPP karakteristikama, čija snaga, nažalost, s protokom vremena ne prestaje da biva manja. Naprotiv, postaju sve veća pretnja po slobodu govora.

    Asocijacija nezavisnih elektronskih medija je za novinarke i novinare iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i Sjenice organizovala i trening za bezbedno izveštavanje novinara koji je vodio Branko Čečen. U protekle skoro 2 godine održano je sa velikom uspehom 19 treninga sa preko 250 polaznika u Nišu, Beogradu, Subotici, Novom Sadu, Novom Pazaru, Čačku, Šapcu, Vranju, Zaječaru, Kragujevcu, Požarevcu, Zrenjaninu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Jagodini i Leskovcu.

    Sastanak SRG i trening u Prijepolju bio je petnaesti po redu u okviru ANEM-ovog projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara” koji podržavaju Delegacija Evropske unije u Srbiji, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, kao i medijsko odeljenje misije OEBS u Srbiji.

     

     

    Podeli
  • Dodatnih pola miliona maraka za pomoć područjima pogođenim poplavama u BiH

    Dodatnih pola miliona maraka za pomoć područjima pogođenim poplavama u BiH

    Nešto više od pola miliona maraka (oko 260.000 evra) Vlada Federacije Bosne i Hercegovine dodijeliće Crvenom krstu tog osanskohercegovačkog entiteta za pomoć najugroženijim domaćinstvima pogođenim nedavnim poplavama na jugu i centralnom dijelu BiH.

    Saopšteno je to u četvrtak, 17. oktobra iz Ministarstva rada i socijalne politike Federacije BiH, koje je i predložilo isplatu tog novca kroz uvođenje finansiranja novog programa podrške domaćinstvima pogođenim poplavama iz entitetskog Budžeta za 2024. godinu.

    “Za provođenje ovog programa, iznos od 533.201,59 maraka biće dodijeljen Crvenom krstu Federacije BiH, koji će, u saradnji s nadležnim institucijama iz Jablanice, Konjica, Kiseljaka, Fojnice i Kreševa, distribuirati ova sredstva”, rekao je entitetski ministar rada i socijalne politike Adnan Delić, kako piše u saopštenju.

    Dodaje se da će se programu podrške pridružiti i UNICEF Bosne i Hercegovine sa dijelom sredstava kako bi bio obuhvaćen što veći broj domaćinstava u kojima žive djeca, stari i iznemogli.

    Cilj je, kako je kazao ministar Delić, ublažiti posljedice kriznih situacija i pružiti neophodnu podršku za prevazilaženje teških životnih okolnosti.

    U saopštenju se navodi i da će Crveni krst, kao organizacija od posebnog društvenog značaja sa javnim ovlastima za djelovanje u kriznim situacijama, osigurati da pomoć stigne do najugroženijih domaćinstava.

    Obilne padavine pogodile su u noći s četvrtka na petak, 4. oktobra, sjevernu Hercegovinu i centralnu Bosnu, te izazvale bujice i poplave.

    Kiša je aktivirala brojna klizišta, a najteža situacija bila je u Donjoj Jablanici na jugu zemlje.

    Pronađena su tijela 27 žrtava poplava. Radi se o 19 osoba iz Jablanice, pet iz Konjica, dok su tri osobe preminule na području Fojnice.

    RADIO SLOBODNA EVROPA

    Podeli
  • “Dositej Obradović” na Beogradskom sajmu knjiga

    “Dositej Obradović” na Beogradskom sajmu knjiga

    Narodna biblioteka “Dositej Obradović” iz Novog Pazara, učestvovaće na ovogodišnjem 67. Beogradskom sajmu knjiga. Biblioteka će, kako je najavio direktor Elijas Rebronja, imati šest promocija na svom štandu, a za posetioce iz Novog Pazara koji urade selfi na štadu, fotografiju mogu pokazati bibliotekaru i kao poklon dobiće besplatnu godišnju člansku kartu.

    “Mi ćemo ove godine po drugi put učesvovati na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Na našem štandu koji će se nalaziti u hali četiri, imaćemo šest promocija, i to je za nas veoma značajno. Moći ćemo da na taj način promovičemo našim izdanjima sredinu iz koje dolazimo i sve ono što mi zapravo u svojoj izdavačkoj delatnosti imamo”, kazao je za Radio televiziju Novi Pazar direktor Narodne biblioteke “Dositej Obradović”, Elijas Rebronja.

    Za sve posetioce iz Novog Pazara, ovdašnja biblioteka pripremila je i poklon. Svi Novopazarsci koje posete štand i na njemu naprave selfi, fotografiju mogu da pokažu bibliotekaru i dobiće besplatnu godišnju člansku kartu.

    Inače, sa Narodnom bibliotekom “Dositej Obradović”, na ovoj manifestaciji,  učešće će uzeti i Kulturni centar Novi Pazar, te Istorijski arhiv “Ras”.

    Sajam knjiga trajaće od 19. – 27. oktobra 2024.godine.

    Biljana Veljović

     

    Podeli
  • U susret grejnoj sezoni: Koliko košta zamena starih radijatora?

    U susret grejnoj sezoni: Koliko košta zamena starih radijatora?

    Stari radijatori su često neefikasni i troše mnogo više energije nego što je potrebno, zbog čega je važna njihova zamena na vreme. Zamena starih radijatora spada u kategoriju lakih renoviranja, a cene zamene ili ugradnje novih zavisi od mnogih faktora, poput lokacije kuće/stana, veličine prostora, debljine izolacije, dostupnosti i cene energenata, ali i cena pojedinačnih sistema.

    “Stari radijatori su često neefikasni i troše mnogo više energije nego što je potrebno. Moderni radijatori omogućavaju preciznu kontrolu temperature i funkcionišu na nižim radnim temperaturama, što dovodi do značajnih ušteda u troškovima grejanja”, kaže mašinski inženjer i stručnjak u oblasti projektovanja grejnih i klimatizacionih sistema Ivan Lukić.

    On ističe da veći kapacitet vode u starim radijatorima čini ceo sistem grejanja sporim,dok moderni panelni radijatori koriste daleko manje vode, što dodatno smanjuje troškove energije i ubrzava proces zagrevanja prostora.

    “Stari radijatori su često podložni rđi i curenju vode, što može izazvati ozbiljne probleme. Zamena ovih radijatora ne samo da rešava estetski problem, već sprečava i potencijalne havarije”, navodi Lukić.

    Kada je reč o cenama, one se za zamenu radijatora kreću od 160 do 220 evra po komadu. Tačnije, 12 evra košta zamena rebra sa ventilom. Tu treba dodati trošak montaže koji iznosi od 45 do 60 evra po komadu. Montaža kotla za grejanje košta 130 do 190 evra po komadu.

    Analizirajući tržište sagovornik ocenjuje da ga karakteriše konstantna potražnja, pre svega zbog klimatskih uslova koji zahtevaju stabilna rešenja za grejanje tokom zimskih meseci.

    “Tržište se uglavnom oslanja na stambeni sektor, ali postoji i sve veća primena u poslovnim i industrijskim objektima.Poslednjih godina raste interesovanje za moderne sisteme grejanja, posebno zbog povećane svesti o energetskoj efikasnosti i smanjenju troškova za grejanje. Potražnja za kotlovima i radijatorima takođe raste kao posledica povećanja broja novih stambenih i poslovnih objekata, ali i zbog zamene zastarelih sistema grejanja u starim zgradama. Potrošači sve više traže kotlove koji koriste obnovljive izvore energije, kao što su kotlovi na biomasu i pelet, jer su ekološki prihvatljiviji i pružaju dugoročne uštede”, objašnjava Lukić.

    Pored domaćeg tržišta, srpski proizvođači kotlova i radijatora ostvaruju i značajan izvoz. Glavna tržišta su im zemlje Zapadnog Balkana, Centralne i Istočne Evrope, a sve veći broj firmi plasira svoje proizvode u Evropsku uniju, gde se cene visokokvalitetni proizvodi po konkurentnim cenama. Potražnja na ovim tržištima vođena je strožim regulativama o energetskoj efikasnosti i prelaskom na sisteme grejanja koji smanjuju emisije ugljen-dioksida.

    zvorKurir.rs/Mondo

    Podeli