Author: Biljana Veljovic

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da najavljena povećanja plata i penzija nisu mogla biti veća, jer su dogovorena u skladu sa projekcijama BDP-a za narednu godinu.

„Povećanje penzija od pet odsto je ono što možemo da priuštimo u ovom trenutku, a da ne dovodimo u pitanje ključne parametre makroekonomske stabilnosti“, precizirao je Vujović sinoć u izjavi za RTS iz Vašingtona, gde je predvodio srpsku delegaciju na jesenjem zasedanju MMF-a i Svetske banke.

Prema njegovim rečima, slično se odnosi i na plate i dodao da ukupno povećanje plata u javnom sektoru ne sme da pređe učešće u BDP-u, projektovanom BDP-u za narednu godinu.

Vujović je napomenuo da su to dobre i optimistične projekcije, budući da se očekuje da se ovogodišnji loši rezultati u poljoprivredi, energetici, građevinarstvu biti kompezovani u narednoj godini.

„Očekujemo da će rast biti najmanje 3,5 odsto i u skladu sa tim smo projektovali veličine koje nam dozvoljavaju ovakvo povećanje penzija i plata“, naveo je Vujović.

Upitan šta je uticalo da zaposleni u administraciji dobiju povećanje od pet odsto, dok lekari, učitelji, nastavnici, policajci 10 odsto povećanja plata, Vujović je odgovorio da su pri odlučivanju o visini povećanja uzeti u obzir svi faktori koji se odnose na složenost, rizičnost, obim posla, kao i na kvalifikacije, te da je zato predloženo „nijansirano“ povećanje plata u javnom sektoru.

„Detalji o tome biće saopšteni konkretnim merama i odlukama Vlade, koje će biti sastavni deo budžeta za narednu godinu“, ukazao je ministar.

Vujović je podvukao da je u okviru sektora obrazovanja „nijansirano“ povećanje, tako da oni delovi sektora visokog obrazovanja koji sami ostvaruju sopstvene prihode, neće imati maksimalno povećanje od 10 posto.

„Rekli smo da je to od nula do 10 odsto i tako ćemo to konzistentno i primeniti“, zaključio je Vujović.

(Tanjug)

Više nema nagađanja: plate u javnom sektoru od januara naredne godine biće veće pet, odnosno deset odsto.

Dobri fiskalni rezultati u ovoj godini omogućavaju povećanje plata i penzija, a sudeći po procentima koliko će biti uvećane, to je više nego što je Fiskalni savet Srbije izračunao da je ekonomski opravdano, a manje od onoga što su mnogi zaposleni priželjkivali, s obzirom na to da im je novembra 2014. godine zarada smanjena deset odsto.

Pošto su tokom prošle i ove godine ipak dobijali nekoliko procenta veće plate, i najavljeno povećanje značiće da će od januara naredne godine ipak imati više nego što su imali novembra 2014, a deo javnog sektora će biti na nivou te zarade.

Kada se procenti povećanja plata pretvore u novac, to znači da će zaposleni u javnoj administraciji od početka naredne godine imati 2.550 dinara veću platu: sada je 51.000 dinara, a biće 53.500.

Lekar-specijalista će umesto sadašnjih 68.000 dinara, od Nove godine imati zaradu od 74.800. Medicinske sestra od januara naredne godine zarađivaće 38.500 dinara, umesto sadašnjih 35.000.

Profesori, koji sada imaju platu između 45.000 i 50.000 dinara, zarađivaće između 49.500 i 55.000. Profesionalne vojnike od Nove godine čeka povećanje plate od 3.582 dinara pa će tako zarađivati 39.508 dinara umesto sadašnjih 35.826, prenosi Dnevnik.

Podoficirima slede 4.720 dinara veće plate pa će imati 52.497 dinara, umesto sadašnjih 47.725. Policajci će dobiti plate uvećane 4.000 dinara pa će od januara naredne godine njihova osnovna zarada biti 44.000 dinara, umesto sadašnjih 40.000.

U isto vreme, policijski oficir dobiće 5.000 dinara veću platu jer će umesto sadašnjih 50.000, od januara naredne godine dobijati 55.000 dinara.

Čistačice u školama dobiće 2.400 dinara veću platu, što znači da će umesto sadašnjih 24.000 dinara zarađivati 26.400. Carinici će od Nove godine dobijati 33.600 dinara umesto sadašnje 32.000, dok će inspektori zarađivati 56.283 umesto 53.603 dinara.

krstarica

Ruski Gasprom povećao je od 1. januara do 15. oktobra ove godine isporuke gasa u Srbiju za 29,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.

Navodi se da je Gasprom povećao isporuke gasa i Turskoj, za 23,4 odsto.

Povećane su isporuke gasa i Grčkoj, za 14,1 odsto, Mađarskoj za 26,3 odsto, navodi se u saopštenju.

Gasprom je ranije saopštio da je tokom ovog perioda povećao izvoz gasa za 10,3 odsto, odnosno u ukupnoj količini od 148,6 milijardi kubnih metara.

“To je za 13,9 milijardi više u odnosu na isti period prošle godine”, navela je kompanija.

Beta

Svim korisnicima biće omogućeno da preko svog mobilnog telefona koriste kvalifikovani elektronski potpis u transakcijama i elektronskoj komunikaciji, a elektronski dokument biće izjednačen sa papirnim, utvrđeno je Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koji je danas usvojila Skupština Srbije.

To bi trebalo da omasovi primenu kvalifikovanog elektronskog potpisa koji će biti ekvivalent svojeručnom potpisu. Do sada je, zbog komplikovane procedure, svega 360.000 građana koristilo usluge elektronskog potpisa, odnosno pet odsto stanovništva.

Elektronski potpis omogućiće potpuno sigurnost, bezbednost i visok stepen pouzdanosti, a zakonom su utvrđeni različiti postupci identifikacije. U zavisnosti od stepena rizika od zloupotreba i moguće štete, postojaće tri nivoa identifikacije – osnovni, srednji i visoki.

Novim zakonom biće uveden i elektronski pečat za pravna lica, a predviđeno je i formiranje elektronskog magacina za čuvanje dokumentacije. Pravna lica imaće elektronski pečat koji će istovremeno biti zamena za pečat i svojeručni potpis ovlašćenog lica zajedno, odnosno imaće punopravnu snagu.

To rešenje će omogućiti i povezivanje različitih informacionih sistema i institucija koje mogu da razmenjuju pečatirana elektronska dokumenta.

Slanje takvih dokumenata biće sa većim stepenom pouzdanosti, jer elektronska dostava omogućava da se vidi tačno vreme slanja i prijema svakog dokumenta što je bitno za sudske i upravne postupke. Usluga kvalifikovane elektronske dostave je zamena za uslugu preporučene pošiljke, omogućava pouzdanost i sigurnost da će doći na adresu na koju je dokument i poslat.

Formiranje elektronskog magacina za čuvanje dokumentacije je važno zbog privrede, ali će i dalje postojati obaveza čuvanja dokumenata u papirnom obliku.

Autor: Tanjug