Još jedna zmijurina primećena u gradu, a ova je duža od 2 metra!
Nakon što je u sarajevskoj Osnovnoj školi “Musa Ćazim Ćatić” primećena zmija od dva metra, i stanovnici naselja Stup imali su priliku da se susrestnu sa sličnim “čudovištem”.
U ulici Aleja Bosne srebrene uznemireni građani videli su zmiju dužu od dva metra. Nikome nije jasno odakle se pojavila, je li otrovna i imaju li razloga za zabrinutost jer je ovaj ogromni gmizavac nestao u travi u blizini kuća.
Kurir.rs/Avaz.ba
Sneg koji je ovih dana iznenadio vozače zlatiborskog, raškog i moravičkog okruga, pokazao je da za zimsku pripremu automobila nikada nije rano.
Iako je do obavezne upotrebe zimskih guma ostalo još tri nedelje, ispred vulkanizerskih radnji i elektroservisa već se stvaraju redovi, a sezonsko opremanje i kontrola vozila vizače različito košta. Vlasnici bolje pripremljenih automobila odvoje tek oko 4.000, dok za one koji moraju ili žele da svom ljubmcu priušte kvalitetne gume, nov akumulator i prateću opremu ta cifra ide i do 700 evra.
Pneumatici su, svakako, prvi izdatak. “Na tržištu trenutno postoji preko 50 različitih modela guma, a naši vozači se najčešće odlučuju za “Savu”, “Vinteru” i u poslednje vreme za rusku marku “Kama”. Najpovoljnije su 13ice od 3.500 dinara po gumi, koje pazare vlasnici starog juga ili golfa, a najpopularnije 16ice po ceni od oko 6.000 dinara. Naravno, ima i skupljih”, kaže Vladan Vitorović iz servisa MD Wagen.
U to treba uvrstiti i trošak zamene guma kod vulkanizera.
– Sa demontažom i balansiranjem guma 155/70 R13 košta 4.000- 4.200 dinara zavisno od proizvođača. Kad se radi o gumi 205/55 R16, koja jako dobro ide, tu su cene od 4.900 do 6.400 dinara. Vozači koji na lageru imaju prošlogodišnje pneumatike za zamenu sva četiri, sa demontažom i balansiranjem, treba da izdvoje 1.200 dinara za 13ice ili 1.450 za 16ice – dodaje Vitorović.
Čuvanje gumaOni koji nemaju privatnu garažu, svoje letnje gume mogu da ostave na skladištenje. “Hoteli za gume” već su uveliko razvijena usluga, koja košta od 100 do 300 dinara po gumi mesečno, zavisno od vulkanizerske radnje. Da od 1.novembra do 1. aprila, koliko je propisana upotreba zimskih guma, letnje pneumatike drže na sigurnom vlasnici plaćaju od 2.000 do 6.000 dinara.
Baš kao zimske gume, ni akumulatori se ne menjaju pred svaku sezonu, te se taj trošak obično razvuče na dve, tri godine. Oni koji to ipak moraju da učine, izdvojiće od 35 do 270 evra za nove modele, dok je za one čiji su akumulatori još u garantnom roku preporučljiva provera.
-Kako se zima bliži, vozači bi trebalo da što pre posetite elektroservis i prekontrolišu akumulator, da ih ne bi izadao na prvim mrazevima. Takođe je poželjno izvršiti proveru atifriza čiji bi nivo trebalo da bude do -25 stepeni u sistemu za hlađenje. Prvi mraz od minus jedan ili dva prevari vozače i često se dešava da, usled nedovoljne jačine antirfriza, voda u hladnjacima zaledi, te ošteti hladnjak ili blok motora.
Vlasnici dizel automobila ovom spisku treba da dodaju i proveru grejača koji potpomažu paljenje. Obično se tada promeni filter za dizel gorivo, da prljavština i mraz ne bi uticali na prohodnost puteva goriva – dodaje on.Oni koji nemaju lance tome će morati da pridodaju trošak od 1.300 do 7.000 dinara, zavisno od debljine i toga da li kupuju novu ili polovnu opremu.Sitni troškovi su tečnost za stakla, koja bi valjalo da bude iste jačine kao i antifriz, dakle nekih -20, -25 stepeni.
Zbog obilnijih padavina istrošene metlice brisača mesto moraju ustupiti novim. Tu su i strugači leda, četke za čišćenje stakla i jelenska kožica, koje samo mali broj vozača već ne poseduje.
IZVOR:BLIC
Dve zmije pronađene su u centru Sarajeva, u Osnovnoj školi “Musa Ćazim Ćatić” i naselja Stup, izazvale su nelagodu i strah građana. Direktor firme “Sanitacija” Šefik Pašagić kaže da bi takvih slučajeva moglo biti još.
“Problem nije rešen. Biće još toga dok bude ovakvo vreme, jer zmije nemaju prirodnog neprijatelja, ima puno glodara, deratizacija nije sprovedena od prošle godine, imaju hrane i svi uslovi im pogoduju kako za razmnožavanje tako i za obitavanje u gradu”, rekao je Pašagić.
“Treba napomenuti da je neuobičajeno da se zmije vide u gradu, naročito u toku dana”, navodi Pašagić.
“Ali, njihova brojnost toliko je velika da se one već vide u toku dana”, reka je Pašagić, koji, međutim, kaže da mu je nezgodno da priča o kojoj je vrsti zmija reč.
Bez obzira da li su otrovne ili ne izazivaju nelagodu i strah kod ljudi, kaže Pašagić i dodaje da je to naročito kada se radi o zmijama dugačkim više metara u blizini kuća i dece.
“Što se tiče zmije koja je viđena u školi, firma koja vrši deratizaciju trebalo je obići to mesto, videti da li je samo jedna zmija u pitanju ili više, trebalo je napraviti zaštitni krug sa preparatima koji bi sprečili najezdu zmija”, istakao je Pašagić.
Dodao je da je najverovtnije izvršena deratizacija samo na obalama Miljacke, istakavši da će ovakvih slučajeva biti još.
IZVOR:RTS,TANJUG
Predsjednik Srbije u nizu nabrajanja esencijalnih namirnica koje će se naći na tržištu Turske spominje ogromnu količinu polugotovih mantija, koje spremaju Bošnjaci iz Sandžaka.
Tokom zvanične posjete turskog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana Srbiji potpisan je niz ekonomskih i razvojnih ugovora o saradnji te dvije zemlje. U dugom nizu nabrajanja namirnica koje će se izvoziti u Tursku, nakon soje, graška, ulja i stočne hrane, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je i “mantije”.
“Mogućnost izvoza 5.000 tona junećeg mesa, carina nula… 500 tona mantije, što će posebno Pazarcima da bude interesantno”, spomenuo je, između ostalog, Vučić.
Mantije su tradicionalno jelo iz Sandžaka, koje je široj potrošačkoj javnosti poznato u različitim varijacijama. Na pojedinim lokalitetima crnogorskog dijela Sandžaka nazivaju se i “ribicama”, dok originalni naziv na prostoru Turske i teritorija koje su bile pod Osmanlijama definiše jelo nalik na kuhanu tjesteninu.
Po slobodnoj procjeni, posmatrači sa strane i gastronomski entuzijasti ovo jelo definišu kao varijaciju pite, odnosno bureka. Na jednom srbijanskom sajtu za promociju kulturnih vrijednosti sa Balkana mantije su opisane kao “svojevrsna pikantna pita, sastavljena od malih komada uvijene pite, poređanih jedan do drugog u veliki pleh”.
Čak i objektivno gledajući, mantije djeluju kao pita, ali, i pored sve argumentacije, za ljude u Sandžaku to je besmislica – mantije su jelo za sebe, dio kulturološkog identiteta i neizostavan segment svakog događaja.
Lokalni virtouz ovog jela s epitetom majstora u široj porodici, Muradija Kurtanović iz Tutina, pojašnjava koliko mantije imaju visok značaj na tradicionalnoj trpezi.
“Niko ne može da objasni od kada su mantije prisutne na našim soframa i odakle potiču, ali sigurno je da ih svaka kuća vrlo rado priprema i jede. Mantije se razlikuju od domaćice do domaćice. Ja lično preferiram više mesa, a često napravim i prazne mantije i prelijem ih kiselim mlekom sa belim lukom. U Pazaru su se izveštili sa onim malim mantijama za prodaju; mi ove pravimo za svoj merak i porodicu, pa ih dodatno začinimo nekom ličnom inovacijom”, navodi Kurtanović.
Administrativni centar regije, Novi Pazar, ujedno je i zvanični centar mantija, a daljim slijedom sinonim za pazarske mantije predstavlja ugostiteljski objekat “Sidro”, smješten u centru grada.
“Moj otac je ovo tradicionalno jelo, koje je se uglavnom pripremalo za praznike i svečanosti, doveo u formu urbanog nasleđa Novog Pazara. Pre više od 30 godina moj otac Ibrahim je otvorio ugostiteljski objekat ‘Sidro’ i od tada do danas trudimo se da održimo tradiciju i očuvamo kvalitet tog domaćeg jela”, navodi Dženan Agušević, druga generacija vlasnika “Sidra”.
S obzirom na to da veći dio regije Novog Pazara naseljavaju Bošnjaci muslimani, mantije su neizostavan dio ramazanske trpeze.
“U našim krajevima je uobičajeno da žene umese veću količinu mantija i drže ih u zamrzivaču kako bi ih lakše ispekle za sehur ili iftar. Ta ideja nas je povela da i sami započnemo proizvodnju polugotovih zaleđenih mantija za one koji nisu toliko vešti kao naše majke”, kaže Agušević.
Porodica Agušević najviše je doprinijela afrimaciji ove kulinarske stavke na teritorije cijele države, prva je i počela s masovnom proizvodnjom zaleđenih mantija i s tim kulturnim blagom upoznala širu teritoriju Srbije.
Trijumf ove kulinarske kulturne odrednice vraća nas na početak teksta, gdje predsjednik Srbije u nizu nabrajanja esencijalnih namirnica koje će se naći na tržištu Turske spominje ogromnu količinu polugotovih jela koje spremaju Bošnjaci iz Sandžaka.
Izvor: Al Jazeera
Novčane kazne za korišćenje pirotehničkih sredstava i pucanje iz vatrenog oružja u Srbiji biće povećane, predviđeno je izmenama Zakona o javnom redu i miru koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.
Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, kazniće se novačnom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara, ili sa 40 do 120 časova rada u javnom interesu.
Sada je kazna za to 10.000 do 50.000 dinara, a trajanje rada u javnom interesu je isto – od 40 do 120 časova.
Ko javni red i mir narušava i ugrožava sigurnost građana pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja, kazniće se novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili sa 30 do 60 dana zatvora.
Sada je kazna za to od 50.000 do 150.000 dinara, a zatvorska kazna je takođe 30 do 60 dana.
U obrazloženju predloga tih izmena zakona je navedeno da je uočen porast društvene opasnosti koja nastaje paljenjem savremenih i tehnološki unapređenih pirotehničkih proizvoda, kao i upotrebom vatrenog oružja ili imitacije oružja.
Predložena izmena zakona je u Skupštinu Srbije upućena po hitnom postupku zbog predstojećih praznika tokom kojih je obično veća zloupotreba pirotehničkih sredstava i vatrenog oružja.
Beta