Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Kolike su plate prosvetara?

    Kolike su plate prosvetara?

    Iako neki sindikati tvrde da prosečne zarade u obrazovanju zaostaju za republičkim prosekom čak 17 odsto, statistika pokazuje da su nastavnici u osnovnim i srednjim školama ipak veoma blizu prosečnih primanja u zemlji. 

    Prema podacima Ministarstva prosvete, prosečna junska plata (jul i avgust nisu reprezentativni zbog godišnjih odmora) zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju je bila 44.029 dinara, a nastavnog osoblja 48.539, dok je prosečna republička zarada za taj mesec iznosila 49.238 dinara. Nastavnik sa sedmim stepenom, 20 godina staža i razrednim starešinstvom prima 50.786 dinara, a onaj koji ima deset godina radnog staža – 48.905. Početnici sa visokom stručnom spremom primaju 45.222 dinara, a sa šestim stepenom 38.851.

    Kako piše list “Danas”, u najnepovoljnijem položaju su zaposleni sa četvrtim stepenom stručnosti čije su plate ispod minimalne cene rada, a oni sa tetkicama “obaraju” prosečnu zaradu u osnovnom i srednjem obrazovanju ispod proseka Republike.

    Za sindikate obrazovanja pomenuta računica je sporna, jer je, kako kažu, merodavno samo poređenje prosečne zarade u obrazovanju u celini sa prosekom države. Ipak i računice sindikata se razlikuju, pa su jedni izračunali da zaposleni u prosveti po primanjima zaostaju za ostalim delatnostima za 11 odsto, drugi za 15 ili 16, a treći za 17 odsto.

    “Ako posmatrate samo prosečne plate nastavnika u osnovnim i srednjim školama, onda njih treba da uporedite sa zaposlenima sa sedmim stepenom stručnosti u vojci, policiji.., a pravnika u školi sa pravnikom u javnom sektoru. Videćete da zarade u obrazovanju zaostaju za drugim delatnostima između 23 i 30 odsto. Prosečna plata u vojsci, policiji i državnim organima je 55.000 dinara, a ukoliko se na to doda minuli rad i stručna sprema, njihove plate su oko 60.000 dinara. Da bi se izvukli iz postojeće situacije i stigli republički prosek naše plate treba da se povećaju za 16 odsto. Na manje ispod toga nećemo na pristanemo”, kaže za “Danas” predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković.

    Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić smatra da bi zarada nastavnika početnika trebalo da bude izjednačena sa platom lekara (opšte prakse) takođe početnika, koji prima između 57.000 i 58.000 dinara.

    “Za Ministarstvo prosvete ovo poređenje nije prihvatljivo jer kažu da je posao lekara komplikovaniji i imaju veći obim posla, ali mislim da je takav način vrednovanja posla apsurdan. U školi imate nastavnike koji su završili hemiju, molekularnu biologiju… ne vidim razlog da se njihov rad manje vrednuje”, smatra Ilić.

    Ona dodaje da je radeći u školi kao nastavnik sa magistraturom, razrednim starešinstvom i minulim radom imala platu 50.000 dinara i pita da li sa tom zaradom može da se preživi ako se ima na umu da minimalna potrošačka korpa za tročlanu porodicu iznosi 36.000 dinara.

     

    Ilićeva smatra da su zarade zaposlenih u obrazovanju “degradirajuće” i da bi, uz povećanje minimalne cene rada od 1. januara 2018, plate u ovoj delatnosti trebalo podići za još 15 procenata. Ilićeva dodaje da će novi Zakon o zaposlenima u javnim službama dodatno degradirati prosvetne radnike, jer će se magistratura umesto sadašnjih četiri odsto vrednovati 2,5 odsto, a doktorat svega tri odsto, a ne šest procenata kao dosad.

     

    Izvor: Danas

    Podeli
  • Dinar u padu, srednji kurs 119,39

    Dinar u padu, srednji kurs 119,39

    Dinar je oslabio za 0,2 odsto prema evru u odnosu na prethodni dan, i zvanični srednji kurs iznosi 119,3972 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

    Dinar je biti slabiji prema evru za 0,1 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou je jači za 3,2 procenata. Od početka godine, dinar je prema evru ojačao za 3,4 odsto.

    Indikativni kurs dinara prema dolaru je oslabio za 0,6 odsto na 100,5027 dinara za jedan dolar.

    Dinar je prema američkoj valuti jači za 0,6 odsto nego pre mesec dana, dok je na godišnjem nivou jači za 9,2 procenta. Dinar je prema dolaru ojačao odčcetka godine za 16,5 odsto.

    NBS je kupila na međubankarskom deviznom tržištu od početka godine ukupno jednu milijardu i 80 miliona evra i prodala 345 miliona evra, kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

    Najviša vrednost domaće valute prema novčanoj jedinici evrozone bila je 20. septembra, kada je kurs iznosio 118,9350 dinara za evro, a najniža je zabeležena 3. i 13. februara, kada je jedan evro koštao 124,0174 dinara.

     

    Izvor: GdeInvestirati/Tanjug

    Podeli
  • Skupština i danas o amandmanima iz oblasti obrazovanja

    Skupština i danas o amandmanima iz oblasti obrazovanja

    Poslanici skupštine Srbije danas će nastaviti raspravu o amandmanima na predloge zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i o visokom obrazovanju.

    Na dva zakonska predloga podneto je ukupno 1.234 amandmana, od čega 904 na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i 330 na Predlog zakona o visokom obrazovanju.

    U načelnoj raspravi, poslanici opozicije najviše primedbi imali su na rešenje koje se odnosi na izbor direktora škola, jer je predviđeno da ga verifikuje ministar prosvete, a kritikovali su što će se uloga Nacionalnog prosvetnog saveta i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kako su ocenili, svesti na savetodavnu.

    Zamerili su i što se zakoni razmatraju po hitnom postupku i u objedinjenoj raspravi.

    Poslanici vladajuće većine smatraju, međutim, da su kritike opozicije neosnovane i navode da se pri izboru direktora škole zadržava ista procedura, kao i da će predloženim načinom izbora direktora biti sprečeno “razlivanje odgovornosti”.

    Izvor:RTV

    Podeli
  • Spremne tužbe za neredovne platiše

    Spremne tužbe za neredovne platiše

    Grejna sezona zvanično počinje 15.oktobra.Većina toplana u Srbiji tehnički je sprema za grejenje a remonti grejnih sistema uglavnom su završeni.Novopazarska Toplana,kako kaže direktor Dejan Nićiforović za početak sezone ima dovoljnu količinu energenata i nada se da će korisnici usluga biti zadovoljni grejanjem ove zime.

    Iako će početak zime biti blag,kako najavljuju prognostičari,sugrađani koji se greju na drva,ovaj ogrev ipak su spremili na vreme, još u letnjim mesecima .Za one koji se greju preko Gradske toplane ,sezona grejanja počinje 15.oktobra a iz ovog  preduzeća kažu da će je spremno dočekati.”Energenata za početak  ima dovoljno a sve količine su već ugovorene tako da ćemo sigurno biti obezbeđeni do kraja sezone”, kazao je direktor JKP”Gradska toplana” Dejan Nićiforović.On je istakao  da cene grejana nisu menjane u poslednje tri godine i obećao da će se potruditi da korisnici usluga budu zadovoljni.

    “Ja sam se i do sada trudio da korisnici grejanja budu zadovoljni pa ću se i ove seznone potruditi da bude tako”,rekao je Nićiforović i pozvao sve korisnike koji ne izmiruju redovno obaveze prema ovom preduzeću da to učine a za one koji imaju veliki dug dao je prostora za dogovor oko otplate.”Ovo im je bolja solucija,jer ako im privatni izvršitelji zakucaju na vrata, tužba im je neizbežna a uz nju će dodatno morati i da plate njihove troškove koji uopšte nisu mali” naglasio je Nićiforović.

    Inače,privreda ove sezone nema veliki dug i on iznosi oko deset miliona dinara dok građani ove,duguju mnogo više nego prošle grejne sezone a trenutni dug je blizu 120 miliona dinara.

     

    B.B.

     

    Podeli
  • U Srbiji sve više domaćinstava koristi računare, raste i broj televizora i telefona

    U Srbiji sve više domaćinstava koristi računare, raste i broj televizora i telefona

     

    U Srbiji sve više domaćinstava koristi računare, a raste i broj domaćinstava koja poseduju televizore i mobilne telefone, pokazalo je istraživanje Republičkog zavoda za statistiku, saopšteno je danas.

    Republički zavod za statistiku je saopštio da 92,6 odsto gradjana koristi mobilni telefon, što je više nego 2016. godine za 0,4 procenta.

    I broj domaćinstava koja imaju mobilni telefon je u blagom porastu u odnosu na prošlu godinu, kada je mobilni telefon imalo 90,2 odsto porodica, a sada njih 90,5 odsto.

    Više od 3,1 milion gradjana Srbije koristi svakoga dana i računar.

    Računar poseduje 68,1 odsto domaćinstava, što je 2,3 odsto više nego prošle godine i za 3,7 odsto više nego u 2015. godinu.

    U Beogradu računar ima 77,8 odsto domaćinstva, u Vojvodini 66,2 odsto, a u centralnoj Srbiji 65,3 odsto.

    Prema istraživanju Republičkog zaoda za statistiku, smanjen je i jaz izmedju gradskih sredina i drugih delova Srbije po broju računara, što pokazuje i godišnja stopa rasta zastupljenosti računara u gradskim sredinama koja raste 0,2 odsto, dok je taj rast u ostalim delovima zemlje 6,7 odsto.

    Prenosivi računar, laptop, ima 43,7 odsto domaćinstava, 4,5 odsto više nego u 2016. a 4,7 odsto više nego u 2015. godini.

    Istraživanje je pokazalo i da 68 odsto domaćinstava u Srbiji poseduje internet priključak, što je povećanje od 3,3 odsto u odnosu na prošlu godinu.

    Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod veći od 600 evra, njih 96,8 odsto.

    Naloge na društvenim mrežama ima 90,6 odsto internet populacije, starosti od 16 do 24 godine.

    Istraživanje je pokazalo i da 100 odsto preduzeća koristi računar u poslovanju, 80,4 odsto poseduje veb-sajt.

    U Srbiji i 99,6 odsto domaćinstava poseduje televizor, što je više nego prošla godine, kada je televizor imalo 97,8 odsto domaćinstava.

    Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku je sprovedeno januara ove godne u 2.800 domaćinstava, medju isto toliko pojedinaca i u 1.655 preduzeća.

     

    Izvor:(Beta)

    Podeli