Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Poslednji dan leta, na planinama se očekuje sneg

    Poslednji dan leta, na planinama se očekuje sneg

    U Srbiji će danas biti oblačno i hladno, mestimično sa kišom, a u planinskim predelima iznad 1.700 metara očekuje se sneg.

    Posle podne se očekuje slabljenje i u većini mesta prestanak kiše, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

    Najniža temperatura biće od 7 do 12, a najviša dnevna od 14 do 18 stepeni.U toku noći delimično razvedravanje.Duvaće slab i umeren, severozapadni vetar. Najniža temperatura biće 10, a najviša 16 stepeni.

    Prema izgledima vremena za narednih sedam dana, do 29. septembra, u subotu će biti promenljivo oblačno, uveče na severu kiša. Do utorka će biti pretežno oblačno, ponegde s kišom.

    Od srede nas očekuje pretežno sunčano vreme, a temperatura će biti u manjem porastu.

     

    Izvor:Tanjug

    Podeli
  • Za porodične penzije, potvrde učenika do kraja septembra

    Za porodične penzije, potvrde učenika do kraja septembra

    Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je danas da je kraj septembra rok do kada učenici koji koriste porodične penzije, ako su stariji od 15 godina, moraju da dostave potvrde o školovanju, da im ne bi bila obustavljena isplata prinadležnosti.

    Studenti to moraju da učine do kraja oktobra.

    Na potvrde, koje se mogu predati lično ili poslati poštom filijali Fonda PIO koja im isplaćuje penziju, neophodno je upisati matični broj roditelja po kome se koristi penzija.

    Učenici imaju pravo na porodičnu penziju do završetka školovanja, ali najkasnije do navršenih 20. godina, odnosno studenti koji pohađaju visokoškolske ustanove do navršene 26. godine, naveo je u saopštenju Fond PIO.

    Izvor: Tanjug

    Podeli
  • Kreću nove kontrole po bolnicama

    Kreću nove kontrole po bolnicama

    Deset radnih grupa formiranih po nalogu ministra Zlatibora Lončara danas kreće u obilazak 58 opštih bolnica u Srbiji.

    Kako pišu “Novosti”, to je praktično nastavak kontrola započetih u oktobru prošle godine posle smrti osmogodišnjeg Radenka Nikodinovića iz Kozjaka kod Loznice od komplikacija preloma ruke. Državni sekretar u ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović, potvrdio je da su formirane komisije za obilazak opštih bolnica i da se kreće u novi krug obilazaka, ali nije želeo da otkriva raspored poseta da se na terenu ne bi unapred pripremili za dolazak radnih grupa i time zapravo maskirali pravu situaciju.

    “U ove posete sada će se uključiti i republičke stručne komisije za sve oblasti medicine, kako bi se na najužem stručnom nivou našla najbolja rešenja za probleme koji postoje na terenu. Tako će, recimo, u kardiološka odeljenja opštih bolnica ići direktorka KCS, dr Milika Ašanin, u onkološka direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, dr Radan Džodić, na ortopedska, direktor Ortopedsko-hiruške bolnice “Banjica”, profesor dr Zoran Baščarević”, rekao je Mahmutović.

    Među problemima koji iskrsavaju u zdravstvenim ustanovama u unutrašnjosti najuočljivi je taj što, po oceni Ministarstva zdravlja, previše pacijenata upućuju u najveće medicinske centre. Primećeno je da je ta pojava doskoro bila najizraženija krajem nedelje i vikendom i takva praksa je malo “sasečena”, ali se i dalje u mnogim slučajevima koje treba da reše opšte bolnice pacijenti šalju u kliničke centre.

    “Moramo da vidimo šta su razlozi za to i da to rešavamo. Ako je problem kadar, slaćemo lekare iz velikih centara da idu u unutrašnjost na ispomoć ili da po potrebi edukuju tamošnji kadar. Ako nedostaju neki aparati pa se zbog toga pacijenti prosledjuju na viši nivo zdravstvene zaštite, moraćemo da ih kupimo”, kazao je Mahmutović. On navodi da će se gledati koliko bolnice imaju pacijenata, intervencija koje same rade i koliko obolelih šalju u kliničke centre, na osnovu podataka iz upitnika koje su bolnice popunile.

    “Kad sve to ‘skeniramo’ imaćemo precizan uvid koji bolnici nedostaje kada i kojeg profila, koji im aparati fale, kako su organizovane. O svemu ćemo izvestiti ministra Lončara. Osnovna ideja, međutim, nije da mi budemo kontrolori nego da uočimo probleme i da za svaki od njih republičke stručne komisije daju predlog mogu li i na koji način da se reše”,rekao je Mahmutović za “Novosti”. Tokom ranijih poseta opštim bolnicama uočeno je, kako kaže, da u unutrašnjosti ima vrsnih stručnjaka, ali da oni rade u uslovima koji su, ipak, drugačiji od onih u kliničkim centrima.

    “Želja nam je da se u takvim slučajevima uslovi rada značajno poboljšaju, pre svega u smislu nabavke dodatne opreme, kako bismo se približili tome da imamo ravnomerno razvijen zdravstveni sistem i da svi pacijenti imaju jednaku zdravstvenu zaštitu”,zaključuje dr Mahmutović.

     

    Podeli
  • Na jugu Srbije osnovano 100 novih preduzeća kroz program Progres

    Na jugu Srbije osnovano 100 novih preduzeća kroz program Progres

    Na jugu Srbije osnovano je 100 novih preduzeća i zaposleno 300 ljudi zahvaljujući projektima realizovanim u poslednje tri godine sredstvima Evropske unije i Vlade Švajcarske kroz program Progres, saopštili su iz te organizacije.

    U okviru razvojnog programa Progres u 34 opštine na jugu Srbije finansira se 251 projekat od kojih je 80 odsto već završeno, rekla je menadžerka tog projekta u Srbiji Ana Stanković.

     “Značajno smo poboljšali ekonomsku i socijalnu infrastrukturu, doprineli većem razumevanju procesa dobrog upravljanja i rodne ravnopravnosti, a u narednom periodu na vama je da ove procese primenjujete u svom radu i projektima”, rekla je Ana Stanković.
    Ocenjeno je da 40 glavnih projekata mogu da privuku potencijalne investicije u vrednosti od 29 miliona evra, što premašuje ukupan budžet Evropskog Progresa za pet miliona evra, dok je sedam opština već dobilo donacije vredne veće od tri miliona evra.

    Radovi na 19 lokalnih infrastrukturnih projekata koji se relizuju u 14 opština odvijaju se po planu i za njih je opredeljeno više od 3,2 miliona evra.

    Program je u značajnoj meri doprineo socijalnom i ekonomskom osnaživanju 9.000 ljudi iz ranjivih grupa, posebno žena i Roma u pogledu njihovog zapošljavanja, obrazovanja, unapredjenja pristupa socijalnim, zdravstvenim i opštinskim uslugama, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava.

    Izvor: Blic

    Podeli
  • Posle stambenih zgrada i tuneli dobijaju upravnike

    Posle stambenih zgrada i tuneli dobijaju upravnike

    Posle stambenih zgrada, uskoro bi upravnike mogli da dobiju i tuneli. Ovo novo zanimanje predloženo je u Nacrtu zakona o putevima, o kom je javna rasprava počela pre nekoliko dana.

    U njemu se prvi put uvodi pojam upravnika koji će biti angažovani u tunelima dužim od 500 metara, kakvi su skoro svi na deonicama duž koridora.

     Njegova dužnost će biti da omogući izradu projekta mapiranja rizika, kojim će se utvrditi svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu. Način upravljanja tunelom propisuje Ministarstvo saobraćaja, pišu “Večernje novosti”.

    – U novom zakonu o putevima se uvodi upravnik tunela za tunele duže od pola kilometra i to jeste novina u odnosu na dosadašnju praksu – priča Dragana Rupar, projektant u Saobraćajnom institutu CIP.

    – U poslednje vreme je izgrađen znatan broj dugačkih tunela, tako da je resorno ministarstvo unapredilo dosadašnji zakon. Upravnik tunela imenuje savetnika za bezbednost u tunelima i oni usklađuju delovanje sa subjektima sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Takođe, učestvuju i u procesu projektovanja tako što definišu bezbednosne zahteve u tunelu – kaže on.

    Stručnjake za tunele će angažovati upravljač, odnosno JP “Putevi Srbije”. Između ostalog, njihova dužnost će biti i da o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja naprave izveštaj i da ga dostave resornom ministarstvu.

    Milan Božović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, smatra da je važno da postoji neko ko je odgovoran za sve promene na ovim objektima.

    – Može se desiti da se zbog saobraćajne nezgode ošteti ventilacija ili SOS telefoni, a da to niko ne primeti, što bi moglo da prouzrokuje dodatne probleme. Svako oštećenje može dovesti do nove nesreće – kaže Božović.

    On dodaje da su zbog svoje dužine tuneli preko 500 metara specifični i projektuju se drugačije.

    – Moraju imati posebnu podlogu koja nije asfaltna, jer je ona brže zapaljiva. Moraju imati prolaz kojim se vozila izvlače iz tunela, kao i posebne uslove za prolazak vozila hitnih službi – navodi Božović.

    Izvor : Blic

    Podeli