Ukoliko se jave visoke dnevne padavine, preko 100 litara ili 100 milimetara po metru kvadratnom, moguće su ovakve poplave i u Srbiji. To je rekao za Danas Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odgovarajući na pitanje da li je moguće da i našu zemlju zadese poplave kakve su pogodile Bosnu i Hercegovinu.
Ristić kaže da je naša država posle velikih poplava u maju 2014. godine dosta uložila i uradila kada je reč o popravljanju oštećenih objekata, ali da je napravljeno jako malo novih objekata kojima se suštinski utiče na prevenciju poplava.
“To se, pre svega, odnosi na jako mali broj protivbujičarskih objekata, to su pregrade za zaustavljanje nanosa. Urađeno je malo na uređenju zemljišta u slivovima gde se generišu bujične poplave, odnosno jako malo ili ništa nije rađeno na pošumljavanju teško degradiranih i erodiranih padina. Nisu rađeni takozvani konturni objekti na padinama slivova, zidići protiv spiranja, različiti vodoputevi kojima se voda evakuiše i ukoliko bi se javile padavine kao one 2014. godine mi bismo bili u vrlo sličnom riziku da nam se desi isto što se sada desilo u BiH ili prošlog proleća u Nemačkoj, na primer “, navodi Ristić, koji je profesor na Katedri za bujice i eroziju na Šumarskom fakultetu.
On kaže da Srbija jako malo radi na preventivi, pogotovo kada su u pitanju bujične poplave.
“Tu treba ulagati sada već 40 do 60 miliona evra godišnje da bismo značajno smanjili rizik. Posebno opasno je to što se jako malo radi na održavanju postojećih objekata, jer su stotine pregrada bukvalno zarasle u vegetaciju ili su oštećene. Brojne regulacije su zasute erozionim materijalom, odnosno šljunkom i peskom. Nemamo katastar izvedenih bujičnih objekata, niti imamo predstavu o njihovom stanju, takođe nismo još uvek uradili kartu erozije Republike Srbije. Nismo još uvek napravili odgovarajući katastar bujica i mnoge opštine nemaju kvalitetne planove za proglašenje erozionih područja, niti planove za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda. Dakle, sve su to elementu koji nedostaju, a koji u slučaju pojave visokog nivoa padavina mogu dovesti do nove katastrofe na teritoriji Srbije”, upozorava Ristić.
U poplavama i odronima u Bosni i Hercegovini stradalo je, prema zvaničnim podacima, 16 osoba, od kojih 12 na području Jablanice.
Teško je pogođena i opština Konjic, a poplavljeni su i Fojnice, Kreševo, Kiseljak i Vareš.
Najteže je stradala Donja Jablanica, gde se lokalni kamenolom zbog obilnih kiša bukvalno sručio na naselje. Potraga za nestalima i dalje traje.
Ristić kaže da je u petak razgovarao sa kolegama iz BiH i da je tragedija sa kamenolomom samo intenzivirala destrukciju bujučne poplave.
“Jer, praktično je sav taj kameni materijal bio ponet neverovatnom masom bujične vode koja ima strahovitu kinetičku energiju i može da ponese ogromne količine katerijala. Međutim, nije samo taj jedan incidnet uticao na pojavu katastrofalnih poplava, nego opšte stanje na slivovima u BiH. Mi ovde govorimo o Federaciji BiH, ali je slična situacija i u Republici Srpskoj i u distriktu Brčko. Nema preventivnih radova, svega što sam naveo, i ovo zaista jeste ozbiljna katastrofa. Iz priče sa kolegama sam video da su svi šokirani, nisu očekivali taj nivo padavina”, kaže Ristić.
Poplave kakve su zadesile BiH moguće su i u Srbiji: Profesor Ratko Ristić objašnjava ko je najugroženiji 1
On napominje da mogućnost da dođe do ovakvog scenarija uvek postoji.
Ovako obilne padavine su, dodaje, uvek moguće, bez obzira na to što se izražavaju verovatnoćom pojave jednom u 100, 200 ili 500 godina.
“To uvek može da se javi, na to treba računati i pripremiti se kroz preventive aktivnosti koje sam nabrojao. To je jedini način da se smanji rizik. Jer kad se dese bujične poplave, tu voda teče brzinom od 25 do 40 kilometara na sat, ima gustunu kao beton i jedino možete da pobegnete. Nema nikakvog spašavanja, niti intervenisanja “, ističe Ristić.
Kaže i da su bujične poplave najčešća prirodna katastrofa na svetu, a posebno na području Balkana i da treba raditi na sistemima za ranu najavu.
“To su sistemi koji moraju da se instaliraju na nivou regiona i na nivou lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština. U Srbiji imamo svega nekoliko sistema i ja koristim priliku da pitam zašto grad Beograd konačno ne instalira taj sistem kada je rađen jedan visokobudžetni projekat pre nekoliko godina “, ukazuje Ristić.
Na pitanje da li smo u slučaju pojave obilnih padavina ugroženi svi ili su u najvećem riziku određena područja naše zemlje, on odgovara:
” Svi koji su bili ugroženi 2014. godine, bili bi ugroženi opet u slučaju pojave katastrofalnih padavina. Veoma ugroženi su i delovi Beograda koji gravitiraju ka brdskom reljefu, jer na teritoriji glavnog grada imamo 187 bujičnih vodotokova. U Srbiji su to sve pritoke Drine, sliv Kolubare, slivovi reka Moravica i Skrapež. Dakle, svi oni vodotokovi koji su nabujali i pravili probleme 2014, to mogu da urade i sada, plus čitava južna i jugoistična Srbija, odnosno slivovi Lima, Bistrice…”, navodi Ristić.
- Andrić
Foto: N1
foto Ljiljana Bukvić
