Danas je objavljen Nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je najavila guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković prilikom skupštinske rasprave o njenom reizboru. Ona je tada najavila zakon koji bi pomogao i stanovništvu i privredi u (aktuelnom) periodu visokih kamatnih stopa, a neke od mera koje su danas predstavljene javnosti tiču se ograničavanja visine kamatnih stopa, ali i uvođenja nove, niže zakonske zatezne kamatne stope.
NBS navodi da su nnjene stručne službe aktivno pratili rad Evropske komisije na pripremi nove direktive i potrošačkim kreditima, da su spremni dočekali njeno usvajanje, odnosno da se najveći deo njenih odredbi implementira u ovaj nacrt.
Određivanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa biće uz uvažavanje trenutnih tržišnih uslova jer će ta maksimalna vrednost zavisiti upravo od vrednosti referentnih kamatnih stopa NBS i drugih centralnih banaka, kao i prosečnih tržišnih kamatnih stopa.
Nominalne kamatne stope po svim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, kao i prilikom ugovaranja stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom, biće ograničene na osnovu prosečene ponderisane kamatne stope (koja se izračunava na osnovu kamatnih stopa kod već odobrenih kredita), dok su efektivne kamatne stope svih kredita ograničene upućivanjem na novu zakonsku zateznu kamatu.
Predložena stopa ove kamatne stope bi iznosila 12 odsto na obaveze u dinarima, odnosno od 10,25 odsto na obaveze sa valutnom klauzulom u evrima, dok je važeća opšta stopa zakonske zatezne kamate 14 odsto, odnosno 12,25 odsto.
Nacrtom je predviđeno da prosečne ponderisane stope objavljuje NBS, 1. juna i 1. decembra. Takođe, i podatke o stopi zatezne kamate iz ovog zakona, koje se koriste za utvrđivanje ograničenja efektivne kamatne stope objavljivaće NBS, kako to i trenutno čini u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati.
Nominalna kamatna stopa
NBS navodi i da su potrebna barem dva mehanizma kako bi se sprečilo da se ograničenje nominalne kamatne stope zaobiđe uvođenjem raznoraznih naknada, kao i zbog toga što su kod pojedinih kreditnih proizvoda (poput dozvoljenog/nedozvoljenog „minusai kreditnih kartica) trenutne prosečne ponderisane stope prilično visoke.
„Vezivanjem ograničenja za tu stopu (se) ne bi ostvario cilj iz Direktive – da se spreči naplata previsokih kamatnih stopa“, stoji u Nacrtu novog zakona.
Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za isti tip kredita uvećanoj za 20 odsto.
„Budući da je zahvaljujući privremenoj meri NBS prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine) to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto,“ navodi se u saopštenju centralne banke.
Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine, nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene zajmove odnosno prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto.
Pored sprečavanja naplaćivanja visokih kamatnih stopa, ograničenja kamatnih stopa predviđena članom 12. Nacrta zakona treba da obezbede i da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike.
Efektivna stopa
Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika.
„Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate (kako je predviđena ovim nacrtom zakona) umanjenu za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75 odsto“, računica je NBS.
Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima (koji se uglavnom odobravaju u dinarima) predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečno ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za 25 odsto.
„Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, to znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste, iznosila 15,67 odsto. Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinske i potrošačke kredite (sa fiksnom i varijabilnom stopom) važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto“, kažu iz NBS.
Kreditne kartice i prekoračenja
Nacrtom su ograničene efektivne kamatne stope za sve novoodobrene minuse i kreditne kartice, a za sve postojeće minuse i kartice u trenutku kada dođe vreme za njihovo produžavanje.
