U Srbiji će danas, prema prognozi meteorologa biti promenljivo oblačno i toplo vreme sa sunčanim intervalima. Lokalno pojava kiše i pljuskova sa grmljavinom.
Ujutro i pre podne padavine se očekuju uglavnom u istočnim, južnim i centralnim, a posle podne u zapadnim i jugozapadnim krajevima, dok će u ostalim predelima biti ređa pojava.
Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 14 do 19, najviša od 23 do 27 stepeni Celzijusovih. U Srbiji u narednih sedam dana promenljivo, toplo i nestabilno s čestom pojavom kiše, pljuskova i grmljavina.
U Novom Pazaru danas oblačno sa sunčanim intervalima i kišom posle podne praćenom grmljavinom. Najviša dnevna temperatura iznosiće 16 stepeni.
Zaposleni koji su radili duže od 45 godina, iako su znali da im te godine ne mogu ući u obračun penzije, poput pilota koji je radio 51 godinu, prethodnih dana su se pitali kome da se obrate da se ova nepravda ispravi za ubuduće. I to kako za one za koje je poslodavac uplaćivao duže nego što je bilo potrebno i za penzijsko i za zdravstveno, ali i za one kojima malo fali da imaju minimum od 15 godina radnog staža, a kojima novac, takođe, propada iako su sve te godine radili.
Primer je T. M. iz Kragujevca, koja je 1960. godište i ove godine ispunjava uslov za penziju, ali ima nepunih četrnaest godina staža i trenutno nije u radnom odnosu. Nju zanima šta ako ne uspe da nađe posao i ispuni još tu jednu godinu staža – da li može da dokupi staž da bi imala pravo na penziju?
Među onima koje ovo pitanje zanima je i advokat iz Subotice I. M koji već dugo vodi sudski spor sa penzijskim fondom. Naime, sudski spor između njega i penzijskog fonda se nastavio iako je, kako je objasnio odlukom Vrhovnog kasacionog suda, pre par godina dobio odgovor da zakonski nije morao da uplaćuje doprinose posle 45.godine… Nakon čega je fond PIO podneo žalbu i to je još u procesu, piše Politika.
On kaže da ako se već govori o solidarnosti penzijskog sistema da bi ta solidarnost trebalo da se odnosi i na one koji imaju preplaćeni staž, ali i na one kojima vrlo malo fali da bi ispunili uslov za penziju.
Prema važećem penzijskom zakonu nije moguće dokupiti staž, odnosno nije moguće jednokratnom uplatom doprinosa nadomestiti staž do uslova za penziju. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, tačnije odredbama člana 15, omogućeno je da građani sami uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Sva lica koja su na ovaj način uključena u osiguranje, u periodu njegovog trajanja ostvaruju staž osiguranja koji je izjednačen sa drugim osnovama osiguranja i uračunava se, kako za sticanje uslova za penziju, tako i za utvrđivanje mesečnog iznosa penzije.
Regulisano zakonom
Doprinosi po ovom osnovu se uplaćuju mesečno na jednu od 13 ponuđenih osnovica. Plaćanje doprinosa je regulisano Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i obavezno je za sva lica koja su uključena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Shodno tome, i u slučaju kada osiguranik ima više od 45 godina staža, ukoliko je uključen u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, on ima obavezu plaćanja doprinosa.
Takođe, za zaposlene koji su u radnom odnosu posle navršene 65. godine života poslodavac je u obavezi da, kao i do tada, uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, na osnovu kojih se utvrđuje ukupan staž osiguranja do prestanka zaposlenja.
Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, zasnovan na tekućem finansiranju, počiva na principima obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti i ne predviđa mogućnost povraćaja doprinosa.
Dakle, povraćaj doprinosa, prema važećim propisima, nije moguć ni u slučaju kada neko ima manje od 15 godina staža neophodnih da bi se, uz propisane godine života, ostvarilo pravo na starosnu penziju, a takođe ni u slučaju nastavka plaćanja doprinosa za lice koje je uključeno u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, nakon navršenja 45 godina staža, koliko najviše može iznositi penzijski staž za obračun visine penzije.
Isti zakon predviđa da je uplata doprinosa obavezna ako se nastavi s radom posle 65 godine. Ali u skladu sa Zakonom o PIO, penzijski staž za obračun visine penzije može iznositi najviše 45 godina, tako da će se osiguraniku ukoliko ima navršenih 65 godina života, ali ima manje od 45 godina staža, doprinosi do navršenih 45 godina staža uzi mati u obzir prilikom obračuna visine penzije.
Koncert koji će u subotu, 23.marta od 19 sati u Koncertnoj dvorani Doma kulture u Novom Pazaru održati KUD “Golija”, biće posvećen mladom sugrađaninu Nedeljku Komatini. On se još uvek nalazi na lečenju u Londonu i njevo zdravstveno stanje je loše.
Za njegovo lečenje i boravak roditelja u Londonu treba dosta novca, a ovo je jedan od načina da se ovoj porodici pomogne.
“Pozvao bih sve sugrađane da u subotu dođu na naš koncert i da napunimo salu. Tako ćemo skupiti više novca jer ćemo sav prihod od prodatih ulaznica dati za Nedeljkovo lečenje. Upravo je mesec posta, kako za Bošnjake tako i za pravoslavne vernike. Ovo je mesec kada svi činimo mnogo više dobrih dela nego inače, iako smo mi i bez toga nadaleko poznati kao human narod. Zato je ovo prilika da to još jednom pokažemo”, kazao je umetnički rukovodilac KUD “Golija” Dejan Milunović.
Na koncertu će se te večeri publici predstaviti preko 200 igrača. Igrači će prikazati 14 koreografija, a oko organizacije i detalja da sve to bude kako treba, zadužen je direktor KUD-a Goran Asović sa saradnicima.
“Najvažnije nam je da publika bude zadovoljna i da mi opravdamo naš cilj da ovim koncertom pokažemo, ne samo svoje umeće, već i po ko zna koji put i humanost. Ponosan sam na svoje igrače, a našem Nedeljku želim da istraje, ozdravi i ako Bog da, da se što pre vrati u Novi Pazar”, rekao je direktor KUD “Golija”, Goran Asović.
Građani koji budu u mogućnosti da daju još novca, mogu to učiniti jer će na veče koncerta u foajeu Kulturnog centra biti postavljene kutije. Inače, kutije za prikupljanje novca za Nedeljkovo lečenje nalaze se još i u spicari kod Satka u centru grada i u menjačnici na Šestovu, kod kružnog toka.
U znak sećanja na pesnika za nezavisnost Mehmeda Akifa Ersoja i 18.marta pobede na Čanakalama, konzulat Republike Turske u Novom Pazaru je u sradnji sa Centrom za tursku kulturu, u Kulturnom centru održao prigodan program. Kroz program, akcenat je stavljen i na dobrovoljce iz Sandžaka koji su išli da se bore za slobodu Čanakala, i izražen je značaj, sećanje i poštovanje prema tim ljudima.
Prisutnima se ispred Centra za tursku kulturu obratio Ahmet Čam koji je srdačno svima azahvalio što su došli na ovaj događaj koji se organizuje svake godine istim povodom i koji je već postao tradicija.
“U ime Centra za tursku kulturu, želim da zahvalim svim našim studentima koji su uložili veliki trud kako bi pripremili ovaj program, kao i svim našim gostima koji su odvojili vreme da budu ovde i da zajedno osvežimo sećanje na ovaj događaj”, kazao je ispred Centra za tuirsku kulturu u Novom Pazaru, profesor Ahmet Čam.
Prisutne je pozdravio i generalni konzul Rebublike Turske u Novom Pazaru Osman Pešmen, koji je veliku zahvalnost pored svih šehida koji su dali živote u ratu na Čanakalama odao i šehidima iz Sandžaka.
“U ovom ratu učestvovalo je na hiljade vojnika iz Anadolije, Balkana, Bliskog Istoka i mnogih drugih zemalja. Oni su svoje živote položili kao šehidi. Takođe, ovom prilikom želim da sa rahmetom i poštovanjem pomenem i šehide sa prostora Sandžaka koji su učestvovali u ovom ratu. Neka je rahmet duši svim našim šehidima”, kazao je generalni konzul Rebublike Turske u Novom Pazaru Osman Pešmen .
Kako je istaknuto na skupu, prema turskim izvorima, broj dobrovoljaca iz Sandžaka i Bosne i Hercegovine koji su došli na ratište Čanakale i ostali da se bore, iznosio je oko 15.700 ljudi. Svi oni bili su mlađi od 24 godine. Oni koji su preživeli prešli su u Anadoliju i nastavili da žive u raznim delovima Turske.
Danas je počeo Vaskršnji post. U narodu se još zove i Veliki ili Časni. Traje 48 dana odnosno sve do Vaskrsa koji je ove godine 05. maja. Prvi dan Vaskršnjeg ili Velikog časnog posta je Čisti ponedeljak, a za pravoslavne vernike sledi sedmica – Čista koja podrazumeva najstroži post, kao i tokom poslednje Stradalne sedmice.
“Vaskrs je najveći dan u hrišćanstvu, jer je vera u vaskrsenje suština hrišćanske vere”, kazao je protojerej stavrofor Tomislav Milenković, starešina Petrove crkve u Rasu.
Pored toga što je najduži u godini ovaj post se smatra i najstrožim jer se veći deo njegovog trajanja, vernici uzdržavaju od hrane čak i one spremana na ulju odnosno najveći deo se posti na vodi. Greška je shvatati dane posta kao uzdržavanje od hrane ili neku vrstu dijete. Osnovno je, uči Srpska pravoslavna crkva, uzdržavanje od zlih misli i dela kao i više vremena provedenog u molitvi, bratskoj ljubavi i milosrđu.
Po raznim događajima i praznicima sedam nedelja Vaskršnjeg posta sastoji se iz “Čiste nedelje”, “Pačiste”, “Krstoposne”, “Sredoposne”, “Gluvne”, “Cvetne” i “Strasne” ili “Velike” sedmice. Za svaku nedelju vezan je niz običaja i pravila.
Tako se recimo u Krstoposnoj nedelji vernicima koji su preduzeli podvig posta na celivanje tokom Jutrenja iznosi Časni krst. U toku Gluvne nedelje se ne peva, ne svira i ne igra ali se i ne započinju novi poslovi.
Najznačajniji dan tokom Strasne nedelje je Veliki petak, dana kada je na Golgoti raspet Gospod Isus Hristos.
“Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina. Takođe, na praznik Blagovestii Cveti, može da se jede riba. Poznato je da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi”. Treba da znate, da možete izabrati, bilo koju sedmicu u toku posta, koja bi trebalo da se isposti na vodi, i te nedelje se možete pričestiti.
“Za one koji strogo poštuju pravila tipika, u skladu sa SPC i dogovorom sa sveštenim licima, prva tri dana ovog posta u ponedeljak, utorak i sredu, ništa se ne jede”, kazao je otac Tomislav Milenković.
Ne zaboravite da post ima dve strane: telesnu i duhovnu
Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Post prema rečima svetih otaca podrazumeva pročišćenje duše i tela, a u srcu je važno negovati ljubav, dobrotu, radost i unutrašnji mir. Vernici poste kako bi se pričestili. Sveto pričešće predstavlja sjedinjenje sa Bogom i uzima se za zdravlje, mir i spasenje.
“Cilj posta je da se kroz iskrenu molitvu, praštanje i pokajanje u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva”, naglasio je protojerej-stavrofor Tomislav Milenković.
Post nije gladovanje, niti zapostavljanje trpeze već je, pre svega, moralni i etički izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva, kao i izraz ljubavi prema bližnjima.
Post se provedi u molitvi, praštanju, pokajanju i pripremi za pričest koji je kruna tog dobrovoljnog odricanja”, naglašava otac Tomislav Milenković.
Sveštenicima i duhovnicima prepušteno je da razreše i ublaže obaveze vernike koji zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u stanju da poštuju pravila posta. Pored uzdržavanja od loših misli i dela, vernici se ne jedu mrsnu hranu – meso, jaja, sir i mleko. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom i na dan Sv. četrdesetorice mučenika, a riba se tokom posta može jesti samo na praznik Blagovesti i Cveti, a svim ostalim danima posti se na vodi.
Prvih i poslednjih nekoliko dana posta se posebno strogo posti. Samo je Veliki četvrtak razrešena na ulje i vino. Na Veliki petak bi se trebalo, kome to zdravstveno stanje dozvoljava, uzdržavati od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, kada se uzima obrok na vodi. Takođe na Veliku ili Stransnu subotu se posti strogo na vodi i to je jedina subota u godini koja se posti na vodi.
