Author: Senada Kalic

U prvoj polovini 2025. godine prodato je 869.271 vozilo, zauzimajući 15,6 odsto tržišnog udela EU, što predstavlja rast od 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine kada je u EU prodato 712.451 električno vozilo.

To znači da je u prvih šest meseci ove godine do kupaca stiglo 158.820 automobila više, saopštila je danas Asocijacija evropskih proizvođača automobila (ACEA), prenosi Srpska asocijacija uvoznika novih vozila i delova, prenosi Tanjug.

Samo u EU prodato je 5.576.568 vozila, dok je prošle godine prodato 5.684.279), a računajući i zemlje EFTA i Veliku Britaniju 6.815.320, a prošle godine 6.879.158.

Gledajući ukupno novoregistrovane električne automobile u zemljama EU, EFTA i UK dolazimo do brojke od 1.190.346 jedinica, a prošle godine u istom periodu 933.309) što je povećanje od čak 24,9 odsto.

Tri od četiri najveća tržišta u EU, koja čine preko 60 odsto registracija elektromobila zabeležila su rast.

Nemačka je zabeležila rast od 35,1 odsto, Belgija rast od 19,5 odsto, a Holandija rast od 6,1 odsto. Ovo je u suprotnosti sa Francuskom, koja je zabeležila pad od 6,4 odsto. U Velikoj Britaniji nastavlja se ekspanzija električnih automobila. Ove godine u posmatranom periodu januar-jun prodato je 224.841, a u 2024. u istom periodu 167.096 jedinica, što je rast od 34,6 odsto.

U Norveškoj se nastavlja porast kupovine elektromobila. U 2024. prodato je u prvih šest meseci 51.418, a ove 70.748 što je rast od 37,6 odsto.

Zanimljiva je prodaja ovih vozila na Islandu, zemlji koja, tako se bar misli, nije idealna zbog svoje hladne klime za ovu vrstu vozila. Ipak, tamo je u 2024. za prvih šest meseci prodato 957 jedinica, a ove 2.283 što je za 138,6 odsto više.

Podaci za prvu polovinu 2025. godine takođe su pokazali da su nove registracije hibridnih automobila u EU porasle na 1.942.762 jedinice, vođene rastom na četiri najveća tržišta.

U Francuskoj je zabeležen rast od 34,1 odsto, u Španiji rast od 32,8 odsto, u Italiji rast od 10 odsto i u Nemačkoj 9,9 odsto.

Hibridni modeli sada čine 34,8 odsto ukupnog tržišnog udela EU.

U zemljama EFTA rast je 0,9 odsto, a u Velikoj Britaniji 12,7 odsto.

Registracije automobila sa plag-in hibridnim pogonom u prvoj polovini 2025. godine dostigle su 469.410 jedinica.

Ovo je pokrenuto povećanjem obima na ključnim tržištima kao što su Nemačka u kojoj je zabeležen rast od 55,1 odsto, Španija u kojoj je zabeležen rast od 82,5 odsto i Italija u kojoj je zabeležen rast od 56,3 odsto.

Kao rezultat toga, automobili sa plug-in hibridnim pogonom sada predstavljaju 8,4 odsto ukupnih registracija automobila u EU.

U zemljama EFTA zabeležen je rast od 9,9 odsto, a u Velikoj Britaniji gde je prodato 107.039 jedinica. Rast je 31,3 odsto.

Do kraja juna 2025. godine, registracije benzinskih automobila su pale za 21,2 odsto pri čemu su sva glavna tržišta doživela pad.

Francuska je doživela najveći pad, sa registracijama koje su pale za 33,7 odsto, zatim slede Nemačka 27,8 odsto, Italija 17,2 odsto, i Španija 13,4 odsto.

Sa 1.585.357 novoregistrovanih automobila do sada, tržišni udeo benzinskih vozila pao je na 28,4odsto sa 35,4 odsto.

I u zemljama EFTA prodaja je smanjena za 26,4 odsto.

U Velikoj Britaniji je prodato 287.080 vozila sa benzinskim motorom što predstavlja pad od 23,8 odsto.

EU tržište dizel automobila opalo je za 28,1 odsto, što je rezultiralo udelom od 9,4 odsto za dizel vozila u junu 2025. godine od početka godine.

U Velikoj Britaniji je prodato svega 27.890 dizelaša što je pad od 9,6 odsto.

Računajući sva evropska tržišta i dalje je najveće ono u Nemačkoj, gde su kupci preuzeli 1.402.782 što je 4,7 odsto automobila u prvih šest meseci 2025.

Sledi Velika Britanija sa 1.042.219 što je 3,5 odsto, Italija sa 855.028 što je 3,6 odsto, Francuska sa 842.204 što je 7,9 odsto, Španija sa 609.801 što je 13,9 odsto.

U Mađarskoj je u prvoj polovini ove godine prodato 66.098 vozila, u Rumuniji 64.820, u Hrvatskoj 41.951, u Sloveniji 29.827, a u Bugarskoj 24.083.

U blizini Prijepolja prvi put je satelitskim odašiljačem obeležen mladunac surog orla – strogo zaštićene i retke grabljivice koja se nalazi na crvenoj listi faune Srbije. Ova savremena metoda praćenja omogućiće naučnicima da prate njegovo kretanje, ponašanje i staništa tokom narednih godina.

Na stenovitim liticama u okolini Prijepolja, naučnici su obeležili mladunče surog orla, koristeći savremeni satelitski odašiljač koji se montira poput laganog ranca.

Ova pažljivo izvedena operacija deo je višegodišnjeg napora da se sačuvaju retke i strogo zaštićene vrste ptica u Srbiji.

”Odašiljač nam omogućava da pratimo njegovo kretanje, visinu leta, brzinu i položaj tela, što nam može pomoći i da reagujemo ukoliko se ptica nađe u nevolji. Takođe, pratićemo kako koristi stanište, jer mladuncu treba četiri do pet godina da nađe svoju teritoriju, a taj period je do sada bio potpuno nepoznat” objašnjava Draženko Rajković iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja.

Prilog emitovan u emisiji Plodovi na Prvoj televiziji

Uređaj je težak svega nekoliko desetina grama – što čini 2 do 3 odsto mase ptice – i omogućava precizno praćenje njenog leta, kretanja i ponašanja u realnom vremenu.

Montira se pomoću teflonskih traka koje ne oštećuju pticu i ne remete njeno prirodno ponašanje.

Ovaj potez deo je šireg istraživačkog programa koji sprovodi Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, uz podršku Zavoda za zaštitu prirode Srbije i više ekoloških organizacija među kojima je i “Jadovnik oaza netaknute prirode” kao i Nacionalni park Tara.

”Cilj programa je da se bolje razume kako ove ptice koriste prostor i da se pruži pomoć u očuvanju njihovih staništa, ali i spreči dalje ugrožavanje vrste. Praćenje traje godinama i može pomoći da se prepoznaju ključna mesta za ishranu, odmor i gnežđenje” kaže Dr Stefan Skorić , pomoćnik direktora za nauku Instituta za multidisciplinarna istraživanja.

Suri orao je strogo zaštićena vrsta, a prema procenama, u Srbiji ima između 55 i 75 gnezdećih parova – većinom u zapadnom delu zemlje. Potpuno je odsutan na prostoru Vojvodine, dok zapadna Srbija ima čak 30-ak aktivnih teritorija.

Uz pomoć tehnologije i stručnog nadzora, suri orao iz Prijepolja sada ne leti sam – svaki njegov pokret pažljivo prati nauka. A svaki novi podatak koji odašiljač pošalje, donosi priliku da ova veličanstvena ptica opstane u našim krajevima.

 

Požar koji je iz Crne Gore prešao na teritoriju Srbije za samo sat vremena izazvao je katastrofalne posledice, a situacija na terenu je i dalje veoma ozbiljna. Izgorelo je više od 30 hektara guste četinarske šume, dok su juče nadljudskim naporima spasene tri kuće i pet vikendica koje su bile neposredno ugrožene.

”Mi već treći dan pratimo situaciju na terenu, a požar je buknuo kada je dunuo jak južni vetar i za nepun sat vremena ušao kilometar u šumu. Na terenu su bile sve moguće ekipe, dva helikoptera i raspoložive cisterne sektora za vanredne situacije i javno-komunalnog preduzeća Lim, ali požar nije mogao da se stavi pod kontrolu. Samo onaj ko nije bio na licu mesta ne može da poveruje kakva je situacija bila” kazao je za RINU izjavio predsednik opštine Prijepolje Drago Popadić,

Dodao je da je vetar i danas dodatno pogoršao stanje, zbog čega ekipe sektora za vanredne situacije i dalje gase pojedinačne požare i prate razvoj situacije.

”Nadamo se da će kiša koja je jutros pala, a očekuje se da opet padne, pomoći da se požar zaustavi. Nažalost, i dalje su aktivna dva požara sa crnogorske strane, a zbog nepristupačnog terena gašenje bez helikoptera je nemoguće” istakao je Popadić.

On je naveo da je vanredna situacija i dalje na snazi, a sve lokalne službe i pripadnici Srbija šuma rade na izradi protivpožarnih puteva kako bi se sprečilo dalje širenje vatre.

”Nećemo povlačiti ljude ni mehanizaciju, svi će i dalje biti prisutni dok se požar potpuno ne ugasi. Moramo da sprečimo da, ne daj Bože, dođe do ugrožavanja života i imovine naših građana” poručio je predsednik opštine Prijepolje.

Požar na ovom području traje već nekoliko dana, a u srpskom delu do sada je izgorelo više od 30 hektara četinarske šume. Sve lokalne službe su i dalje u pripravnosti, a meštani se nadaju da će vremenske prilike konačno pomoći u gašenju.

 

PP Media

Crnogorski premijer Milojko Spajić saopštio je da je 28. jul proglašen za Dan žalosti u zemlji kao izraz poštovanja prema izgubljenim ljudskim životima u nizu tragedija koje su se prethodnih dana dogodile u Crnoj Gori.

Delimo tugu i stojimo uz porodice stradalih”, izjavio je crnogorski premijer, prenosi RTCG.

U samo deset dana, od 16. do 26. jula, Crna Gora je ostala bez 12 života izgubljenih u nizu incidenta koji uključuju nesreće, porodične tragedije, oružane sukobe i kriminalne obračune.

U dvostrukom ubistvu proteklog vikenda u Budvi stradali su otac i sin, a osumnjičeni je brat i stric, koji je usmrtio članove svoje familije zbog svađe oko prevoza putnika brodom.

U četvrtak su na Goliji, na oko 50 kilometara od Nikšića, pronađena tela oca i ćerke, a policija je saopštila da je reč o ubistvu i samoubistvu.

Mladić iz Podgorice se 20. jula udavio u Morači, istog dana Đorđije Mihailović iz beranskog sela Zagrađe stradao je od udara groma, a ranije tog dana je u Đenovićima jedna osoba poginula u saobraćajnoj nesreći.

U Mojkovcu su 22. jula dva mladića iz mesta Jakovići izgubila život utapanjem u reci Tari, kod mesta Slatina.

Dva dana kasnije, 24. jula, u saobraćajnoj nesreći u mestu Blizikuće kod Budve stradao je državljanin Srbije, S. P, koji je nakon udesa prebačen u barsku bolnicu, gde je kasnije preminuo.

U pucnjavi u Ulici Svetozara Markovića u Podgorici 20. jula ubijen je Ivan Milačić, dok su još dve osobe ranjene.

Iz policije je potvrđeno da je reč o lakšim povredama, ali se okolnosti još uvek istražuju.

Ispred jedne diskoteke u Igalu 19. jula je brutalno pretučen i izboden nožem 16-godišnji Harun Mekić.

Prema rečima njegove majke, napad je izvršila grupa mladića iz Beograda, a život mu je spasen zahvaljujući brzoj reakciji slučajne prolaznice i roditelja jednog od drugara.

Amela Halilović iz Tutina dobila je nagradu “Mak Dizdar” na otvaranju festivala ”Slovo Gorčina”. U velikoj konkurenciji, Amelu Halilović je za pjesnički rukopis nagradio žiri u sastavu Adnan Žetica, Mirko Božić i Monika Herceg.

Oni su rukopis poezije ”Pod libelom” izabrali kao najbolji između 93 rukopisa koji su ove godine pristigli na konkurs.

Nagradu čine novčani iznos, statueta Gorčina i objavljivanje zbirke u partnerstvu s izdavačkom kućom Buybook (Sarajevo).

”Nagrada ‘Mak Dizdar’ za mene predstavlja jednu zaista veliku kapiju kroz koju nagrađena djela prođu do književne scene”, rekla je Amela Halilović za portal Kazaljka.

”I baš kao što je nekada Mak Dizdar govorio, kad pišem – pišem prvenstveno za sebe, no kad je stvaralački proces gotov, prirodno je da pisac očekuje glas čitatelja i kritike. Naravno da svaka potvrda, svako prepoznavanje znače i podsticaj, međutim, često se zapostavlja ona dimenzija odgovornosti koja uz to ide, a ja se nadam da ću u svom pisanju uvijek umjeti da objedinim sve te vrijednosti”, kazala je Halilović.

Amela Halilović rođena je 1990. u Tutinu. Objavila je zbirku kratkih priča ”Pesak” u ediciji SENT.