Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Senada Kalic

  • Krađa diplomatskih tablica

    Krađa diplomatskih tablica

    Diplomati Republike Turske u BiH, atašeu za medije Omeru Cetresu jučer su sa vozila ukradene diplomatske registarske oznake. Slučaj se desio u naselju Grbavica u Sarajevu.

    Počinitelj još uvijek nije poznat. Ovo nije prvi slučaj da osoblje Ambasade Republike Turske u BiH ostaje bez diplomatskih tablica, čak se dešavalo da u periodu kraćem od mjesec dana sa istog vozila više puta budu otuđene registarske oznake. O jučerašnjem slučaju policija je obaviještena. U MUP-u Kantona Sarajevo rečeno je da se u posljednje vrijeme povećao broj slučaja krađe diplomatskih tablica. Podsjećamo da je i generalni direktor turske Ziraat banke u BiH Ali Riza Akbaš nedavno na području općine Centar doživio pokušaj krađe automobila u kojem mu se nalazilo dvoje djece. Navodno Akbaš je sa suprugom i djecom stigao pred hotel „Holiday“ kako bi ispratio svoje goste. U momentu kada je sa suprugom izašao da se pozdravi sa gostima nepoznati muškarac je sjeo u vozilo. Kradljivac je vozio oko 40 metara a onda je naglo zakočio i iskočio iz vozila. Pretpostavlja se da je to učinio nakon što je primjetio da se u vozilu nalaze djeca.

     

     

    Podeli
  • Ako detetu mlađem od tri godine date telefon, moraćete da živite sa NE TAKO LEPIM POSLEDICAMA

    Ako detetu mlađem od tri godine date telefon, moraćete da živite sa NE TAKO LEPIM POSLEDICAMA

    Čak 78 odsto dece svakodnevno gleda sadržaje na Jutjubu, 62 odsto koristi pametni telefon, dok 24 odsto njih najduže bez telefona je bilo jedan dan!

    Ovo su podaci istraživanja sprovedenog na “Blicovom” sajtu o upotrebi malih ekrana u dečjem uzrastu, po uzoru na američki izveštaj koji ispituje sveobuhvatnu ulogu pametnih telefona u svakodnevnom životu tinejdžera, sa naglaskom na njegovu upotrebu za odlazak na internet, druženje i kupovinu.

    Frapantna statistika

    U Americi većina tinejdžera ne bi mogla bez mobilnog duže od jednog dana. Na Zapadu više od dve trećine dece od druge do pete godine poseduju tablet i mobilne telefone.

    Sudeći po podacima do do kojih smo došli, ni u Srbiji situacija nije bolja. Čak 62 odsto roditelja na sajtu “Blica” je odgovorilo da njihovo dete ima pametan telefon. Do tri sata dnevno uz male ekrane provede 40 odsto mališana. Od svih kanala na internetu, 78 odsto njih telefon koristi za surfovanje Jutjubom. Najduže jedan dan bez “pametnog drugara” je bilo 24 odsto njih, a televiziju vikendom do tri sata gleda 42 odsto dece. Vikendom telefon je glavna zanimacija od jednog do tri sata za 32 odsto dece. Manje od jednog sata vikendom muziku sluša 55 odsto mališana, 51 odsto igra igrice, a 40 odsto gleda video-sadržaje.

    Profil na društvenim mrežama nema 67 odsto dece, ali zato Viber koristi njih 32 odsto. U istraživanju je najviše učestvovalo roditelja dece koja imaju od osam do 12 godina.

    Umesto lopte – ekran

    Ana Busarac, master psiholog u Dečjem dispanzeru na Vojnomedicinskoj akademiji, kaže da je tehnologija promenila karakter dečje igre, interesovanja, međusobne interakcije, ali i odnos sa roditeljima.

    – Često vidimo decu koja iako su napolju, ne igraju se, niti komuniciraju kao što su to radile ranije generacije, već sede i gledaju u jedan ili češće svako u svoj ekran. Malim bebama su igračke zamenjene ekranom koji je praktična dadilja – objašnjava naša sagovornica.

    Roditelji se uglavnom pravdaju da jedino time mogu da okupiraju pažnju mališanima.

    – Navode da je deci sve ostalo neinteresantno. Često je to i način da ih smire dok rade nešto drugo, a zatim smatraju da tako deca prate i razvoj tehnike, ali i da to svi rade – kaže Busarac.

    Bez telefona do treće godine

    Preporuke koje daju medicinske organizacije su da decu ispod tri godine ne bi trebalo izlagati takvim sadržajima, dok je za starije uzraste gornja granica dva sata dnevno.

    – Puno vremena provedenog ispred kompjutera ili mobilnih uređaja vodi tome da deca nemaju druge aktivnosti koje su bitne za njihov fizički, socijalni, mentalni i emocionalni razvoj. Neki od tih problema kod male dece mogu biti problemi u razvoju govora i socijalnih veština. Drugi problemi se odnose na pojavu remećenja dnevnih rutina, netolerisanje frustracije, pojava besa koja je direktno ili indirektno povezana sa igranjem igrica. Burno odbijanje da se sa dugotrajnim igranjem prestane zahteva poseban angažman roditelja. Često je u takvim slučajevima potrebno zatražiti stručan savet i pomoć – priča Busarac.

    Kada je reč o starijoj deci i tinejdžerima, psiholog ističe da je vreme koje oni u proseku provode na mobilnim uređajima još duže i to pre svega zbog društvenih mreža.

    – Tinejdžerima ovakva komunikacija pruža gratifikaciju, ali isto tako ona može biti beg od obaveza, stvarnog života i nerešenih problema. Sve što je novo izaziva nevericu, ali kod dece koja su rođena sa tehnologijom, tj. srođena sa njom, ona se podrazumeva – zaključuje Ana Busarac.

     

    Izvor : BLIC

     

    Podeli
  • Nevreme pogodilo centralnu Srbiju

    Nevreme pogodilo centralnu Srbiju

    Jako nevreme pogodilo Kragujevac pa su poplavljene ulice i nekoliko kuća u nižim delovima grada. Jak vetar i kiša u Vršcu. U Beogradu padao grad veličine graška.

    Jaka kiša, praćena grmljavinom, zahvatila je oko 15 sati Kragujevac i okolinu, javlja dopisnik RTS-a. Za nešto više od sat vremena, palo je 25 litara kiše po kvadratnom metru.

    Zbog vode koja se slivala sa viših područja, a koju kišna kanalizacija nije mogla da primi, poplavljene su ulice i nekoliko kuća u nižim delovima grada.

    Dejstvovala je protivgradna odbrana Radarskog centra na Bešnjaji, a u centru grada, kažu, za sada nema prijavljene štete od grada.

    Nevreme, u trajanju od petnaestak minuta zahvatilo je u popodnevnim satima Vršac. Uz jak severoistočni vetar, koji je duvao brzinom od 72 kilometra na čas, na ovaj grad se sručilo 10 litara kiše po metru kvadratnom.

    Na potezu između Vlajkovca i Vršca, gde se protežu oranice sa suncokretom i kukuruzom, padao je i grad veličine graška.

    Kratkotrajno nevreme sa jakom kišom i gradom pogodilo je oko 16 časova Beograd. Padao je grad veličine zrna graška.

    Na ulicama i trotoarima bilo je nekoliko centimetara vode, a saobraćaj se odvijao usporeno i otežano.

    I Požegu je oko 16 časova zahvatilo nevreme praćeno obilnom kišom, vetrom i grmljavinom. Tako je u naselju Lisište u Požegi došlo do pada bora, čiji je pad zapretio i stubu sa telekomunikacionim kablovima.

    Zahvaljujući brzoj reakciji žitelja tog dela grada opasnost je brzo otklonjena. Nevreme je prouzrokovalo i nestanak struje, ali su ekipe EPS-a takođe brzo otklonile posledice havarije.

     

    Izvor:RTS

    Podeli
  • Revizija predviđanja ekonomskog razvoja Turske

    Revizija predviđanja ekonomskog razvoja Turske

    Ekonomija Republike Turske u drugom kvartalu godine ostvarila je rast od 5,1 posto, što je više od dvostruko veći rast od onog kojeg je zajedno ostvarilo 28 članica Evropske unije.

    Ekonomija Republike Turske u drugom kvartalu godine ostvarila je rast od 5,1 posto, što je više od dvostruko veći rast od onog kojeg je zajedno ostvarilo 28 članica Evropske unije.

    Prema podacima Eurostata i Turskog zavoda za statistiku (TUIK), turska ekonomija je u prvom kvartalu ove godine ostvarila rast od 5,2 posto, a taj trend rasta nastavila je i u drugom kvartalu sa ostvarenih 5,1 posto rasta bruto nacionalnog proizvoda u odnosu na isto razdoblje prošle godine.

    Po tome je Turska znatno uspješnija od većine evropskih zemalja i Evropske unije kao cjeline.

    EU je u prvom kvartalu godine ostvarila ekonomski rast od 2,1, a u drugom kvartalu 2,4 posto.

    Rumunija je sa ekonomskim rastom od 5,7 posto najuspješnija članica EU-a u drugom kvartalu godine, a slijede je Estonija i Slovenija sa ekonomskim rastom od po 5,2 posto.

    Turska je četvrta zemlja Evrope po ostvarenom ekonomskom rastu u drugom kvartalu u kojem je Holandija ostvarila ekonomski rast od 3,8 posto, Njemačka 2,1 posto, a Francuska i Velika Britanija po 1,7 posto.

     

    Izvor: TRT

    Podeli
  • Novi aiphone X koštaće koliko polovan automobil u Srbiji

    Novi aiphone X koštaće koliko polovan automobil u Srbiji

    Nakon silnih meseci iščekivanja, nagađanja, glasina i curenja podataka, “Epl” je konačno predstavio novi model ajfona. Mnogo detalja procurelo u javnost pre samog predstavljanja modela, a poznate su i cene.

    Osnovni model ajfona X sa 64 gigabajta memorije koštaće 999 dolara u SAD, a onaj sa 256 GB 1.149 dolara. Narudžbe počinju 27. oktobra, isporuke 3. novembra, a to se odnosi i na Hrvatsku koja će biti jedna od prvih zemalja na popisu.

    Pitanje je, međutim, koliko će primeraka biti alocirano za Hrvatsku, jer će kako piše “Jutarnji list”, navala sigurno biti velika, a broj dostupnih uređaja u startu verovatno nedovoljan. Međutim, pitanje je i ko će moći sebi da ga priušti.

    “Jutarnji navodi” da se još uvek ne zna koliko će tačno koštati osnovni model, ali vrlo verovatno neće koštati manje od 9.000 kuna, možda i 10.000, što je između 1.200 i 1.400 evra. U Nemačkoj najavljena cena je 1.149 evra, u Španiji i Francuskoj 1.159 evra, dok bi u Velikoj Britaniji trebalo da košta 999 funti.

    Kada je reč o druga dva modela koje je “Epl” predstavio istog dana, cena modela ajfon 8 počinje od 699 dolara, a ajfon 8 Plus od 799 dolara. Narudžbine kreću od 15. septembra, a isporuke u prvim zemljama od 22. septembra, dok će u Hrvatskoj biti dostupni nedleju dana kasnije, od 29. Hrvatske cene za ova dva modela nisu precizirane, ali kako navodi list, kako će ajfon 8 i ajfon 8 plus u Nemačkoj koštati 799, odnosno 909 evra (a te brojrve treba pomnožiti sa 9 ili 10 da bi se dobila hrvatska cena), može se očekivati da ovi modeli koštaju između 8.000 i 9.000 kuna, odnosno 1.000 i 12.000 evra. Nisu svi oduševljeni novim ajfonom, ponajmanje ne njegovom cenom. U jednoj od mnogobrojnih parodija, dugočekivani telefon nazvan je “emodži mašinom od hiljadu dolara”. Reč je o unapređenim eotikonima koji prate mimiku lica, a koji su pompezno najavljeni kao jedna od novih karakteristika.

     

    Izvor: Blic, Jutarnji list

    Foto: Tanjug/AP

     

     

    Podeli