Author: Senada Kalic

Sa Regionalnom turističkom organizacijom Sandžaka danas je u Ministarstvu turizma i omladine potpisan sorazum u vrednosti od 29 miliona dinara.

Kako je na svom zvaničnom FB nalogu objavio ministar turizma i omladine Husein Memić tim sredstvima finansira se parterno uređenje prostora oko autobuske stanice u Novom Pazaru, kao i opremanje Rekreacionog centra – jedinstvenog prostora za odmor i rekreaciju u samom centru grada.

Projekat, objašanjava Memić doprinosi stvaranju uređenijeg urbanog ambijenta za sve građane Novog Pazara. Rekreacioni centar dobiće sadržaje koji su do sada nedostajali – svlačionice i toalete – što je, navodi, posebno važno jer ovde trenira veliki broj rekreativaca.

”Sa drugim ulaganjima, poput izgradnje padel terena i dva nova odbojkaška terena sa gumenom podlogom, ovaj prostor multifunkcionalne namene postaje jedinstven ambijent u kojem se svakodnevno okuplja veliki broj mladih, sportista, rekreativaca, porodica” navodi se u objavi i dodaje da ovaj projekat dodatno podstiče razvoj turizma, jer kvalitetna urbana infrastruktura i sadržaji privlače sve veći broj posetilaca i doprinose boljoj promociji grada.

Rukovodstvo zajedničkog preduzeća nemačkog “Folksvagena” i kineskog “SAIC”-a objavilo je da zatvara veliku fabriku, proizvodnog kapaciteta od 360.000 automobila, u gradu Nanđingu. Krajem prošle godine, “Folkvagen-SAIC” je prodao i postrojenje u kineskom gradu Urumćiju.

Nemački gigant “Foksvagen,” koji u Kini ostvaruje čak 30 posto od svoje ukupne prodaje u svetu, zatvoriće veliku fabriku u kineskom gradu Nanđingu, javljaju mediji u Istočnoj Aziji.

To postrojenje, otvoreno 2008. u saradnji sa domaćim proizvođačem “SAIC”, u kojem su pravljena vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje, postalo je neprofitabilno usled krupne tehnološke promene koja je poput cunamija preplavila automobilsku industriju u najmnogoljudnijoj zemlji sveta – prelaska na električna i hibridna vozila.

Fabrika u Nanđingu imala je kapacitet od 360.000 automobila godišnje i proizvodila je “Folksvagenove” bestselere “pasat” i “škoda superb”.

Opadanje “Folksvagena” u Kini

Osim tehnološke zaostalosti motora tih modela, odnosno, tehnološkog prestrojavanja na električna vozila, još jedan razlog za racionalizaciju poslovanja u Kini je i činjenica da domaći proizvođači, poput “BYD”, “Džilija” i drugih, osvajaju sve veći deo domaćeg tržišta, postiskujući strane brendove.

Ovaj trend očituje se u u konkretnim podacima vezanim za nemačku kompaniju – “Folksvagen” je u 2024. godini na kinesko tržište izbacio čak 2,92 miliona četvorotočkaša, ali je to bio pad od dobrih deset odsto u odnosu na prethodnu. I u prvoj polovini ove godine zabeležen je dalji pad, doduše od samo dva procenta.

Fabrika u Nanđingu, zapravo, je već drugo postrojenje kojeg se “Folksvagen” odriče u Kini u poslednjih sedam-osam meseci, s obzirom da je prošlog novembra objavio da prodaje fabriku u gradu Urumćiju u kojoj je sklapao modele “taru”, “lavida”, “pasat” i “teramont”.

Politički bič

Reč je o proizvodnom kompleksu kapaciteta do 50.000 automobila u provinciji Sinđijang, u kojoj živi ujgurska nacionalna manjina koju, veruju na Zapadu, maltretiraju i eksploatišu kineske vlasti – upravo je politički pritisak, između ostalih, Evropskog parlamenta i antikineske interesne grupe Međuparlamentarna alijansa za kineska pitanja (IPAC) koju finansiraju američka država i fondacija milijardera Džordža Soroša, ono što je prisililo “Folksvagen” da najpre zaustavi proizvodnju a onda i potpuno napusti Sinđijang.

Dok se na taj način lokalni stanovnici, među kojima mnogi Ujguri koje Zapad navodno želi da spasi od ropske eksploatacije, praktično guraju u siromaštvo, muku muči i sam “Folksvagen”, koji je žrtva geopolitike kolektivnog Zapada ne samo u Kini već i kod kuće. On je, zbog rasta troškova za energente prouzrokovanog sankcijama protiv Rusije, prošle godine morao da formuliše program kojim se planira zatvaranje najmanje tri fabrike u Nemačkoj.

Tu je onda, takođe delom politički motivisan, problem carina Evropske unije na uvoz kineskih električnih vozila, u sklopu kojeg se “Folksvagenov” kineski partner “SAIC motor”, državna firma sa sedištem u Šangaju, suočava sa tarifama od čak 45 posto.

To praktično onemogućuje izvoz te kompanije na tržište EU, što znači da “Folksvagen” ne može da koristi fabrike u Kini koje vlasnički deli pola-pola sa “SAIC-om” za izvoz električnih vozila u EU. Ovde, međutim, možda može doći do relativno pozitivnih promena, jer su EU i kineska strana otpočeli pregovore o ukidanju carina, pod uslovom da se umesto njih uvedu obavezne minimalne cene za kineske automobile, koje bi predstavljale nešto manje opterećenje.

Povrh svega toga, nemačkoj kompaniji poslovanje sada otežava i političko-ekonomski udar iz Vašingtona u formi novih carina od 25 posto na uvoz automobila i delova u SAD, koje su stupile na snagu u aprilu.

Kada je Kina u pitanju, “Folksvagen” je do saopštenja o zatvaranju postrojenja u Nanđingu u toj zemlji zapošljavao više od 90.000 radnika u 39 fabrika. Međutim, gorući problem je to što je uposlenost te ogromne proizvodne mreže samo 58 odsto. Zato dalje rezanje tamošnjih kapaciteta ne bi bilo neočekivano.

Nesumnjivo, megakompanija iz Volfsburga i nemačka privreda uopšte prolaze kroz jednu vrstu noćne more, ali bar za sada iz Kine dolaze i utešne vesti, koje govore o tome da su “Folksvagen” i “SAIC” već dobro poodmakli u strateškom prestrojavanju na razvoj i proizvodnju električnih automobila.

Nakon više od 13 godina od početka procesa vraćanja oduzete imovine, Agencija za restituciju ulazi u završnu fazu. Ostalo je da se reši nešto više od pet hiljada predmeta, a država je opredelila fond za obeštećenje u vrednosti do dve milijarde evra, rekao je za RTS direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

“Proces je složen i u mnogim slučajevima postoji više odluka za jedan predmet. Ima slučajeva gde se istovremeno vraća poljoprivredno zemljište, objekat i preduzeće, pa deo može biti vraćen u naturi, a drugi putem obeštećenja”, objašnjava Sekulić.

Rok za rešavanje pet godina

Prema procenama Agencije, za okončanje postupka u preostalim predmetima biće potrebno oko pet godina. Osim glavnih odluka, u tom periodu treba doneti i veliki broj dopunskih i izmena u postojećim predmetima, kao i sve elektronski urediti i predati državi kao dokumentaciju za buduću evidenciju imovinsko-pravnih odnosa.

“U svakom predmetu postoji istorija svojinskih odnosa koji često seže do XIX veka. Želimo da sve bude dostupno istraživačima i institucijama”, ističe Sekulić.

Fokus se premešta na obeštećenje

Kako kaže direktor Agencije, proces naturalne restitucije je praktično završen. U ovoj fazi akcenat je na novčanom obeštećenju, za koje je država planirala ukupan iznos od dve milijarde evra. Do sada je isplaćeno oko 280 miliona.

“Isplate se obavljaju kroz akontacije i obveznice i sve obaveze se ispunjavaju bez kašnjenja. Obeštećenje se vrši u petogodišnjim ratama, a već se nalazimo u petom krugu isplata”, navodi Sekulić i dodaje da se poštuje planirana dinamika, bez probijanja budžetskog okvira.

Šta je ostalo od imovine za vraćanje

Što se tiče preostale imovine koja se vraća u naturi, uglavnom je reč o poljoprivrednom zemljištu i manjim parcelama. Ukupno je do sada vraćeno oko 100.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u građanskoj restituciji, 30.000 u crkvenoj, kao i oko 3.000 hektara u javrijskoj restituciji.

“Ostale su manje površine koje će, kako se očekuje, biti vraćene u narednih godinu do godinu i po dana. Što se tiče objekata i građevinskog zemljišta, ostali su pojedinačni slučajevi koji čekaju rešenje zbog složenih imovinsko-pravnih odnosa”, dodaje Sekulić.

Savet građanima koji čekaju odluke

Za sve koji i dalje čekaju pravosnažnu odluku, Sekulić savetuje da pripreme kompletnu dokumentaciju i budu u kontaktu sa Agencijom.

“Neophodno je da imovina bude identifikovana, da se sarađuje sa katastrom, lokalnim samoupravama, Poreskom upravom i Upravom za javni dug. Dobra dokumentacija ubrzava proces i povećava šanse za pozitivno rešenje”, ističe Sekulić.

Proces restitucije u Srbiji polako dobija svoju završnicu. Iako preostaje nekoliko hiljada slučajeva, institucije su optimistične da će ceo postupak biti okončan u narednih pet godina, bez narušavanja finansijske stabilnosti. Za građane koji još čekaju rešenje, precizna i potpuna dokumentacija ostaje ključ za uspeh.

Dvadesetčetvorogodišnji  A. D. (2001) iz Novog Pazara uhapšen je zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, saopšteno je danas.

A. D. se sumnjiči da je juče u porodičnoj kući u Novom Pazaru hicem iz pištolja lakše povredio devetnaestogodišnju sestru.

Potom je, kako se sumnja, pištolj koji je držao bez odobrenja nadležnog organa bacio u reku Rašku, gde ga je policija pronašla.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu u Novom Pazaru.