Author: Senada Kalic

Nazire se kraj mukama žitelja novopazarskih naselja u slivovima Trnavice, Jošanice i Raške. Više stotina domaćinstava biće zaštićeno od poplava, tvrde da će strah od izlivanja voda biti prošlost, te da će i ekološki problemi biti značajno smanjeni izgradnjom sekundarne kanalizacione mreže.

Radovi na regulaciji u samom koritu Trnavice izvode se na tri pozicije, a poslednja otvorena je kod mosta u blizini Stambol džamije, 300 metara uzvodno.

Obaveza Grada je da celokupnu postojeću podzemnu i drugu infrastrukturu u koridoru izvođenja radova rekonstruiše, pa se ovih dana posebno radi na izgradnji sekundarnih kanalizacionih vodova kako bi se rešio dugogodišnji problem ulivanja optadnih voda i odvoda iz domaćinstava u sama rečna korita.

’’Cilj je da se rečna korita očiste od otpadnih voda što je  jedan od osnovnih ekoloških zahteva i zahteva zaštite životne sredine. Želja je da rečnim kortima teče izvorska voda. Tamo gde tehnički bude izvodljivo ‘pokupićemo’ sve otpadne vode. Tamo gde zbog konfiguracije i kote terena, blizine objekta ili nekog drugog razloga to ne bude moguće, biće izgrađene septičke jame i na taj način rešen problem”  objašnjava koordinator na projektu Hanefija Brničanin.

Ekipe gradskog Vodovoda rade na spajanju cevi pre njihovog polaganja, objašnjava za RTV Novi Pazar građevinski inženjer tog preduzeća Valentino Đerković.

Uporedo sa radovima na Trnavici izvode se i radovi u koritu reke Raške.

Podsetimo, projekat regulacije reka Trnavice, Jošanice i Raške, koji Grad Novi Pazar realizuje u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Svetske banke podrazumeva ukorićenje rele Raške uzvodno u dužini od 2,6 km, Jošanice uređenje uzvodno od regulisanog dela u dužini od 1 km i regulaciju Trnavice, u dužini od 3,6 km. Vrednost radova je 25 miliona evra.

S.K

Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić sastao se danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Turske Hakanom Fidanom, sa kojim je razgovarao u unapređenju ukupnih bilateralnih odnosa između dve zemlje, kao i načinima za proširivanje dosadašnjih oblika saradnje.

Ljajić i Fidan, koji boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, saglasili su se da su ekonomski i politički odnosi između dve države na najvišem nivou i da postoji prostor za dalje unapređenje privredne, trgovinske i kulturne saradnje.

Tokom susreta, Ljajić i Fidan, dotakli su se i tema vezanih za aktuelna dešavanja u regionu, ističući važnost očuvanja mira i stabilnosti na prostoru Balkana.

Ljajić i Fidan posebno su podvukli značaj finalizacije svih infrastrukturnih projekata u Sandžaku, u kojima je Turska imala učešće.

Na svečanosti u Narodnoj biblioteci Dostej obradović u Novom Pazaru dodeljena je književna nagrada ”Ismet Rebronja” za 2025. godinu. Književna nagrada ”Ismet Rebronja” je regionalna nagrada koja se dodeljuje za najbolju knjigu poezije objavljenu u prethodnoj godini na srpskom, bosanskom, hrvatskom i crnogorskom jeziku. Nagradu je 2023. godine ustanovila Narodna biblioteka ”Dositej Obradović” iz Novog Pazara, u čast pesnika i novinara Ismeta Rebronje.

Laureat književne nagrade za ovu godinu je pesnik Dino Burdžović, za zbirku pesama ’’El Fatiha za legitimni vojni cilj’’.
Budržević je dobitnik više od 20 književnih nagrada, no ova za njega ima poseban značaj.

Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 95 zbirki pesama sa prostora Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske.

Književna nagrada ’’Ismet Rebronja’’ sastoji se od plakete, novčanog dela i štampanja knjige.

Nagradu je Burdžoviču uručio predsednik gradske Skupštine Samir Lekić, nakon čega je upriličena promocija knjige i njegovog stvaralaštva.

S.K

Za plemenitog Sula iz Priboja koji iako je bolestan pokazao da ima ogromno srce čula je čitava Srbija. Sada su njegovi sugrađani na delu pokazali da ovaj divni čovek nije sam u svojoj borbi za zdravlje.

U Start ap centru u Priboju u petak je, na inicijativu kolekcionara Dragoja Bojića, održana humanitarna izložba autića, čiji je cilj bio prikupljanje sredstava za lečenje sugrađanina Suada Trbovića Sule, kojem je neophodna transplantacija jetre.

Ova plemenita akcija okupila je veliki broj Pribojaca koji su svojim prisustvom i donacijama još jednom pokazali humanost i solidarnost na delu. Suad, poznat kao vatreni navijač pribojskog sporta, godinama je aktivno podržavao lokalne sportske ekipe, a ovog puta je podrška stigla njemu – i to iz svih krajeva društva.

– Suad Trbović je već pokazao kolika je ljudska veličina. Njegov život i postupak od pre nekoliko meseci, kada se dobrovoljno odrekao transplantacije u korist duplo mlađeg pacijenta, svedoče o nesvakidašnjoj hrabrosti i nesebičnosti, rekao je za RINU Dragoje Bojić.

Posebno emotivno je bilo za samog Suada koji je ovom prilikom izrazio duboku zahvalnost svima koji su učestvovali u akciji.

– Hvala mojim sugrađanima, lekarima pribojske bolnice, komšijama, prijateljima, porodici Cincović koja mi je svakodnevna podrška, kao i organizatoru izložbe Dragoju Bojiću, rekao je Suad.

Akciji su se pridružili i sportisti i sportski radnici, ali i najmlađi – učenici III-1 razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Priboja, koji su pokazali da i mališani mogu biti veliki ljudi.

Za samo šest sati trajanja akcije prikupljeno je 340.280 dinara, 1.360 evra i 70 konvertibilnih maraka. Ovaj iznos još jednom potvrđuje da Pribojci imaju veliko srce i da su uvek spremni da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

-Pribojci uvek iznova pokažu da humanost ovde živi. Hvala svima koji su dali doprinos, jer zajedno činimo razliku, poručio je Bojić.

Suad Trbović sada čeka novi poziv za transplantaciju jetre, a zahvaljujući ljudima dobre volje, njegova borba ka ozdravljenju dobila je dodatni vetar u leđa.

U Skoplju je održana međunarodna konferencija “Srebrenica – savjest svijeta”, koju je organizovala Stranka demokratske akcije Makedonije (SDA). Ove godine se obilježava 30. godišnjica genocida u Srebrenici.

Prisutne je pozdravio predsjednik SDA – Makedonija, Dželal Hodžić, koji je ujedno bio i moderator. Konferenciju je uvodnim govorom otvorio zamjenik predsjednika Glavnog odbora SDA – BiH, Alija Tabaković.

Prvom panelu pod nazivom “Negiranje genocida je karakteristika velikosrpske propagande” prisustvovali su: Ahmedin Škrijelj – poslanik SDA Sandžaka u Parlamentu Srbije, Ljubčo Georgievski – predsjednik VMRO NP, premijer Makedonije u mandatu 1998 – 2002, Enes Ibrahim – predsjednik Partije za pokret Turaka u Makedoniji (THP), poslanik u tri mandata u Parlamentu Makedonije.

Između prvog i drugog panela obratio se Rafiz Aliti, bivši podpresjednik makedonskog Sobrania, parlamentarac u više mandata.

Na drugom panelu „Poricanje genocida kao posljednja faza u procesu genocida“ govorili su: Minela Kalender – zastupnica SDA Sandžaka u srpskom parlamentu, Nikica Korubin – kolumnista i bivši zastupnik u makedonskom parlamentu, Sanela Škrijelj – aktivistkinja i bivša zastupnica u makedonskom parlamentu, Dehran Muratov – novinar za Civil Media.

Na trećem panelu „Uloga Rusije u podršci velikosrpskoj propagandi na Zapadnom Balkanu“ govorili su: Xhabir Derala – aktivista za ljudska prava i predsjednik Centra za slobodu CIVIL, Vladimir Vladimirov – geopolitički analitičar, Sofija, Bugarska, Ivon Veličkovski – predsjednik pokreta Nova Republika, bivši zastupnik u makedonskom parlamentu, Sanadin Voloder – novinarski portal Mostarski.ba.

U virtuelnom panelu „Svijet za Srebrenicu“ sa video porukama učestvovali su: zastupnik u Evropskom parlamentu Ilhan Kyuchyuk (Bugarska), stručnjakinja za ljudska prava Heather Roberson Gaston (SAD), kao i direktorica Fondacije Friedrich Ebert za Srbiju i Crnu Goru, Kirsten Schönefeld (Njemačka).

Ova konferencija je demokratski odgovor na anticivilizacijsko negiranje genocida u Srebrenici, koje se dogodilo u januaru ove godine u Skoplju. Čin na kojem je dio makedonske političke elite, u prisustvu ruskog ambasadora, aplaudirao Miloradu Dodiku zbog njegovih poruka u kojima negira genocid u Srebrenici.

Genocid u Srebrenici je činjenica. Negiranje genocida je neprihvatljivo u demokratskom društvu i predstavlja anticivilizacijski čin. Genocid u Srebrenici potvrđen je sudskom presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu kao jedini genocid na evropskom tlu od Drugog svjetskog rata.

Evropski parlament proglasio je 11. juli danom sjećanja na genocid u Srebrenici. Dana 4. februara 2010. godine, Parlament Sjeverne Makedonije usvojio je Deklaraciju o podršci Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srebrenici. Deklaracija osuđuje genocid nad više od 8.000 Bošnjaka iz ovog bosanskog grada.

Genocid u Srebrenici dio je institucionalnog pamćenja EU, SAD-a, Kanade, Velike Britanije, Njemačke… svih zemalja u kojima su demokratske vrijednosti i poštovanje ljudskih prava sastavni dio njihovih sistema.

23. maja 2024. godine, sa 84 glasa “za” od 193 članice Generalne skupštine UN-a, usvojena je Rezolucija kojom se osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Ista rezolucija proglasila je 11. juli Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici. Rezoluciju su predložile Njemačka i Ruanda, a Sjeverna Makedonija bila je njen kosponzor.