Author: Senada Kalic

Vrata Predškolske ustanove “Maslačak” u Sjenici jutros su bila zatvorena za polaznike prve smene. Jednočasovnom obustavom rada, vaspitači u toj opštini organizovali su  štrajk upozorenja. Traže isplatu zarada koje mesecima kasne.

Zaposleni u toj predškolskoj ustanovi tvrde da  je ovo način da skrenu pažnju na svoje probleme. Objašnjavaju da su u izuteno teškoj situaciji i da im je ugrožena egzistencija.

Predsednica sindikata u ovoj ustanovi Vesna Pešić dodaje da su u januaru primili septembarski platu. Ističe da kašnjenja u isplati zarada traju godinama unazad, a dodatni problemi su, objašnjava, umanjenje budžeta i pitanje finansiranja novog objekta.

”Oktobarsku platu nismo primili i to je dodatno otežalo situaciju. Nezadovoljstvo radnika je veliko. Radimo ovaj posao sa velikom ljubavi, ali se od toga ne živi” poručuju zaposlene u PU ”Maslačak.

One koje su na minimalnoj zaradi tvrde da im je i ona uskraćena.

”Savesno i odgovorno obavljamo posao, zbog toga nas sleduju plate, a i zakonski. Naše nezadovoljstvo nismo ni u jednom trenutku ispoljili prema deci. I mi imamo decu koja studiraju, u bankama pristižu rate kredita. Banke ne priznaju izgovore” žale se zaposleni u vrtiću.

Trpeće deca i roditelji

Roditelji dece koij podržavaju zahteve radnika ističu da bi radikalizacija štrajka najviše štetila njima.

”Svi imamo posao, otežano bi sve to bilo, morali bismo da se snađemo i nalazimo drugi način, a neki roditelji to ne bi mogli” kazao je za RTV Novi Pazar roditelj dece, polaznika te predškolske ustanove.

Predsednik Opštine Sjenica Munib Mujagić tvrdi da će zaradu isplatiti sutra. Za nagomilane probleme Mujagić krivi prethodnu vlast. Zahteve radnika smatra opravdanim i obećava rešenje problema.

”Rešićemo to pitanje kao i u prethodnom mandatu kada sam nasledio pet, a sveo na dve zaostale zarade. Plata će biti danas ili sutr, ali radnici ne smeju biti u ‘upotrebi’ političkih opcija, u ovom slučaju SDP-a” rekao je Mujagić.

Direktorka PU ’’Maslačak’’ Minela Biberović u izjavi za RTV Novi Pazar negira da štrajk ima političku pozadinu.

”Zaposeni traže svoje zarade koje im zakonom pripadaju. Zbog političih ubeđenja predsednik opštine, koji treba da bude predsenik svih građana, nije spreman da rešava probleme, već stalno potencira ko je u  kojoj stranci. Morao bi da se bavi našim platama i budžetom” kazala je Biberović.

Predškolsku ustanovu ’’Maslačak’’ u Sjenici, koja trenutno upošljava 88 radnika, pohađa 740 mališana.

 

 

Senada Kalić

 

 

 

Studenti Državnog univerziteta koji su u blokadi danas su blokirali magistralu na 16 minuta ali i Prvomajsku ulicu.

Šesnestominutnom ćutnjom odali su poštu nastradalima u Novom Sadu i Ernadu Bakanu studentu iz Novog Pazara.

Tokom blokade magistralnog puta došlo je do nasrtaja automobilom na dva studenta Državnog univerziteta, a čitav slučaj prijavljen je nadležnim organima.

Vozač je za portal A1 demantovao da je udario studenta i pobegao sa mesta nesreće.

 

S.K

U galeriji MMC Kulturnog centra u Novom Pazaru otvaranena je samostalna izložba autorskih radova Dragice i Nemanje Nikodinović – studio Graphic Beast.

Izložba simbolično nazvana “Hi – Human Intelligence, Since 2012” ne samo da je retrospektiva trinaestogodišnjeg rada već predstavlja i misiju održavanja autentičnog kreativnog rukopisa i hrabre korake izvan uobičajenih granica, doprinoseći razvoju grafičkog dizajna., rečeno je prilikom otvaranja ove, za Novi Pazar nesvakidašnje postavke.
Dragica Nikodinović doktorantkinja grafičkog dizajna već devet godina se profesionalno bavi grafičkim dizajnom. Trenutno radi kao art direktor na televiziji B92. Aktivni je član Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti I dizajnera Serbije. Radove je izlagala u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je specijalne nagrade grada Aranđelovca za doprinos umetnosti i nauci.

Nikola Nikodinović po struci diplomirani građevinski inženjer finalist je velikih svetskih takmičenja u oblasti dizajna logotipa, majica, kartica, cd omota i animacije. Grafičkim dizajnom se aktivno bavi 13 godina. Trenutno radi kao glavni dizajner u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a dobitnik je nagrade ’’Najbolja ideja’’ od Samsung Electronics.

Studio Graphic Beast je od osnivanja sarađivao sa preko 400 klijenata, dizajnirao više od 290 logoa i skoro isto toliko vizuelnih identiteta, lansirao preko 150 veb-sajtova i dokazao da dizajn nije samo njihova profesija već i strast.

 

Senada Kalić

 

Narodna banka Srbije objavila je zvanični srednji kurs dinara prema evru za ponedeljak, 17. februar 2025. godine.

Zvanični srednji kurs dinara za evro iznosi 117,1470 dinara, što je neznatna promena u odnosu na petak, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

Dinar prema evru u odnosu na pre mesec dana je nepromenjen, kao i na godišnjem nivou, a od početka godine slabiji je za 0,1 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru u petak viši je za 0,5 odsto i iznosi 111,4624 dinara za dolar.

Kurs dinara prema dolaru jači je za 2,1 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou slabiji je za 1,9 odsto, a od početka godine viši je za 0,9 odsto.

 

(Tanjug)

Narodna banka Srbije (NBS) danas je saopštila da je u Srbiji i dalje isplativije štedeti u dinarima i da su štedni ulozi u domaćoj valuti krajem 2024. dostigli rekordni iznos od 191,2 milijarde dinara.

U proteklih 12 godina, dinarska štednja je bila isplativija od devizne štednje – kako u kratkom, tako i u dugom roku, što je potvrdila najnovija polugodišnja analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2024, navela je NBS.

Istaknuto je da je većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti u odnosu na štednju u evrima, osim viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15 odsto, doprinela dostignuta i održana makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama.

Štednja u

domaćoj valuti u poslednjih dvanaest godina je povećana skoro 11 puta. Brži rast dinarske štednje u odnosu na deviznu, doveo je do rasta njenog učešća u ukupnoj štednji sa 1,87 odsto u decembru 2012. godine na 9,6 odsto na kraju 2024.
Kada se posmatra struktura dinarske štednje u drugoj polovini 2024. godine, rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od šest do 12 meseci (22,5 milijardi dinara), koji su i najzastupljeniji u štednji (53,7 odsto).

Umerenije povećanje beleži se kod štednje ročnosti od tri do šest meseci (8,6 milijardi dinara) i kod štednje po viđenju (6,3 milijarde dinara), dok je štednja ročnosti od jedne do dve godine smanjena (za 9,1 milijardu dinara – deo ovog smanjenja duguje se kalendarskom efektu prestupne 2024. godine), navela je NBS. Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem 2024. godine iznosio je 192.000 dinara.

Devizna štednja je u proteklih 12 godina skoro udvostručena, sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. godine na 15,4 milijarde evra Narodna banka Srbije (NBS) danas je saopštila da je u Srbiji i dalje isplativije štedeti u dinarima i da su štedni ulozi u domaćoj valuti krajem 2024. dostigli rekordni iznos od 191,2 milijarde dinara.

U proteklih 12 godina, dinarska štednja dine), navela je NBS. Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem 2024. godine iznosio je 192.000 dinara.

Devizna štednja je u proteklih 12 godina skoro udvostručena, sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. godine na 15,4 milijarde evra u decembru 2024. Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem 2024. godine iznosio je 3.605 evra.

Sagledavanjem isplativosti štednje oročene na godinu dana (od decembra 2012.), koja je reoročavana u periodu od dvanaest godina, utvrđeno je da bi štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2024. godine, dobio skoro 48.000 dinara (preko 400 evra) više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja).

Takođe, dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije zanavljana, bila je isplativija od štednje iste ročnosti u evrima u gotovo svim posmatranim godišnjim potperiodima (preko 98 odsto). Štediša koji je od decembra 2023. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2024. preko 2.200 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima. I dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od takve štednje u evrima u preko 90 odsto posmatranih potperioda, a štednja oročena na dve godine u svim posmatranim potperiodima.