Tematski dvobroj književnog časopisa SENT, posvećen književnom djelu Ćamila Sijarića, izašao je iz štampe.
SENT donosi tekstove 37 autora i tri Sijarićeva intervjua data Miši Jevtiću, Grozdani Olujić i Hasniji Muratagić Tuna. Fotografije i dokumenti dobijeni su i objavljeni ljubaznošću piščeve porodice.
Uvodnik potpisuje urednik Enes Halilović, a sjećanje na Sijarića objavljuje Faruk Dizdarević.
O djelima Ćamila Sijarića pišu književni kritičari Ljiljana Šop, Vedad Spahić, Mileta Aćimović Ivkov, Draško Došljak, Vladimir B. Perić, Amar Mulabegović, Vuk Dabetić i Ksenija Kovač kao i pisci Miljenko Jergović, Živorad Nedeljković, Saša Radojčić, Igor Marojević, Dragana Mudrinić Danilović, Saša Nišavić, Petar Miloradović, Dejan Bogojević, Biljana Milovanović Živak, Duško Sekulić, Marijana Jovelić i Radoman Čečović.
Boško Lomović je zapisao anegdotu o Sijarićevom stomatologu, a poseban osvrt, kao zahvalnost piscu za književno djelo, objavio je likovni umjetnik Džeko Hodžić.
Potaknuti Sijarićevim djelom, prozne i poetske tekstove specijalno za ovaj temat poslali su Aleksandra Popin, Ivan Lalović, Mirko Jovanović, Dragan Marković, Marija Vulović, Slobodan Jović, Sehada Baždarević, Sanela Fakić Ćatović, Amar Ličina, Ilan Sofić, Almedina Gegić i Emra Ćatović.
SENT donosi i zanimljive tekstove dva preminula pisca o Sijariću. Pjesnik Izet Sarajlić pisao je sjećanje o tome kako ga je Sijarić branio u partiji, a Safet Sijarić o prijemu Ćamilovog romana “Bihorci” u piščevom zavičaju.
Objavljen je i početak Sijarićevog romana “Bihorci” u prevodu na turski jezik. Prevodilac je Avdija Salković.
SENT je izdanje NVO Građanski forum iz Novog Pazara. Časopis se od 2001. godine objavljuje uz podršku Ministarstva kulture i medija Republike Srbije. Likovno oblikovanje dvobroja 69-70 potpisuje Ersin Hasanović.
U poslednje dve godine izdato je 250 građevinskih dozvola. 50 se odnosi na višeporodične objekte, odnosno zgrade u Novom Pazaru. Ove trendove i brojke, međutim, ne prate i one koje se odnose na izdavanje dokumenata koji potvrđuju da objekat ispunjava sve tehničke i sigurnosne uslove za korišćenje, a prema važećim zakonima, pravilnicima i propisima. U istom periodu podneto je svega 15 zahteva. Samo dve upotrebne dozvole su izdate.
Izdavanje upotrebnih dozvola igra ključnu ulogu u održavanju urbanističkog reda, zaštiti životne sredine i osiguravanju sigurnosti građana. Sve to ovaj proces čini važnim delom urbanističkog planiranja i razvoja.
Na pitanje da li je reč o komplikovanoj proceduri ili nemaru, rukovodilac odeljenja za urbanizam i izgradnju Nihat Crnovršanin za RTV Novi Pazar odgovara da je zakonodavac ostavio značajan prostor investitorima. Na njima je, tvrdi i najveća odgovornost.
” Ranije je po zakonima gradska uprava formirala komisiju za tehnički pregled. Zakon o planiranju i izgradnji je to malo promenio. Sada je investitor taj koji formira komisiju za tehnički pregled i obavlja tehnički pregled. Znači akcenat je stavljen na investitora. U gradskoj upravi, odnosno Odeljenju za urbanizam, podnese se samo zahtev sa svim tim formalnim stvarima koje treba da ispunjava jedan objekat da bi dobio upotrebnu dozvolu” kaže Crnovšranin.
Do dozvole lako kada se radi po planskoj dokumentaciji
Čitav posao, ističe član Gradskog veća zadužen za poslove urbanizma, izgradnje i stanovanja Aladin Zećirović, otežava i procedura. Komplikovana, ali ne i nemoguća. Pitali smo stručnjake u ovoj oblasti da je dodatno objasne.
”Upotrebna dozvola, odnosno tehnički pregled objekta je bukvalno poslednja karika u lancu pred useljenje. To je ceo ciklus projekta od tehničkče dokumentacije, građevojskih propisa, gradilišne dokumentacije koje se mora ispoštovati, koje se mora realizovati. Na kraju sve to mora biti sinhronizovano u skladu sa zakonom o planiranju izgradnji, nakon čega sledi useljenje u objekat. Bukvalno stanari se ne bi smeli useljavati i ulaziti u svoje stanove dok ne dobiju upotrebnu dozvolu” tvrdi glavni gradski urbanista Elvir Hamidović.
Hamidović dodaje i da je obično papirologija je kod svih investitora poslednja stvar.
”Svi kažu dajte što brže da završimo, da se što preuselimo. Vrlo malo izvođača, vrlo malo investitora vodi računa o papiru, znači kao gradličnoj dokumentaciji. Onda ta to obično nastane u problemi” tvrdi Hamidović.
Član Gradskog veća Aladin Zećirović naglašava da procedura nije ni malo jednostavna.
”Investitor je obavezan da u roku od pet godina pribavi upotrebnu dozvolu, koliko je i rok važenja građevinske dozvole. Dosta je dokumentacije i propisa koji se moraju ispoštovati, međutim, to nije nešto što je nemoguće pribaviti ” kaže Zećirović.
On dodaje i da je za značajan broj objekata građevinska dozvola istekla.
”To su oni objekti koji su napravljeni 2016, 2017 ili 2018 godine. Sve to dodatno komplikuje situaciju za pribavljanje upotrebnih dozvola. To ipak nije nešto što se može rešiti i na tome treba raditi” objašnjava Zećirović.
Rukovodilac odeljenja za urbanizam i izgradnju Nihat Crnovršanin naglašava da investitor pre svega treba da gradi prema građevinskoj dozvoli i dodaje da je u tom slučaju izdavanje upotrebne dozvole formalna stvar.
Građani nedovoljno znaju
A ovom problemu građani, čini se, nedovljno znaju. Zaključak je i da mu prilikom kupovine nekretnine ne pridaju dovoljno važnosti. Problem nastaje kada shvate da bez upotrebne dozvole ne mogu upisati, odnosno ostvariti pravo vlasništva.
Zbog čitave situacije inspekcijske službe su već na terenu, tvrdi član Gradskog veća Aladin Zećirović.
”Obilaze sve objekte koji su napravljeni nakon 2016. godine. Svi objekti koji nemaju upotrebnu dozvolu, investitor, odnosno vlasnici tih objekata, će dobiti obaveštenje da je u roku 90 dana moraju pribaviti. Ukoliko to ne učine, dobit će prijavu. Ostalo je na sudskim organima. Svakako i vlasnici stanova imaju pravo da na sudski potražuju od vlasnika zgrada da ostvare to pravo i da imaju upotrebnu dozvolu za objekat u kojem su kupili stan. Mi smo tu za sve što treba, mogu se obratiti i posavetovati sa nama. Mi nemamo dalje ingerencije vezano za upotrebne dozvole. Ono što možemo uraditi jeste jedino da ispekcijske službe obave ispekcijski nadzor, napišu obaveštenje i izdaju prijavu investitoru. I to je ono što je u našem domenu. Ostalo je na nekim sudskim organima. Naravno, mi smo tu za svaku vrstu pomoći, saveta, svi građani nam se mogu obratiti” poručuje Zećirović.
Zakon ne predviđa mogućnost selekcije
”Da li se investitorima koji za ranije izgrađene objekte nisu obezebedili upotrebnu dozvolu može uskratiti izdavanje građevinskih dozvola za nove?” Ovo je često postavljenopitane građana. Odgovarajući, rukovodilac odeljenja za urbanizam i izgradnju Nihat Crnovršanin kaže da zakon ne poznaje takvu vrstu selekcije.
”Odeljenja za urbanizam mora da radi po republičkom zakonu o planiranju i zgradnji. U tom zakonu ne postoji nijedan kriterijum koji je nama dat da mi vršimo selekciju investitora. Ne možemo da vršimo selekciju koji su bili dosledni i koji nisu. Kada bi to radili onda bi direktno kršili republičke zakone. To bi bila samovolja i nezakonski rad koji bi sigurno bio loš” objašnjava Crnovršanin.
Angažovanje stručnih saradnika, te pravovremeno pribavljanje neophodne dokumentacije, uz strogo poštovanje svih procesa od projektovanja do završetka radova, dodatno bi olakšalo posao dobijanja upotrebne dozvole, zajključuju stručnjaci.
Udruženje nemačkih proizvođača automobila je u avgustu predložilo da se rok pomeri na 2045. godinu.
Kako sada stoje stvari, prodaja novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem trebalo bi da bude zabranjena od 2035. godine u Evropskoj uniji. Međutim, samo 17 odsto građana smatra da je to dobra ideja.
Upravo to pokazuje istraživanje na 1.000 nasumično odabranih Nemaca, koje je sproveo Autoscout.
Istovremeno, prema pisanju nemačkog lista Bild, novoizabrani komesar za klimu, Holanđanin Vopke Hukstra, zalaže se za odlaganje zabrane.
U početku, Nemačka uopšte nije želela da potpiše bilo kakav sporazum o zabrani. Zbog toga je EU morala popustiti kada je reč o sintetičkim gorivima.
Međutim, neki Nemci su spremni da idu i dalje. Udruženje nemačkih proizvođača automobila (VDA) već je u avgustu predložilo da se rok pomeri na 2045. godinu.
Nedavno su brojni proizvođači automobila tvrdili da se vozači prebrzo forsiraju na prelazak na električne automobile.
Tako je Nissan direktno upozorio da će britanski planovi za zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem koštati zemlju milijarde funti i hiljade izgubljenih radnih mesta, dok su pre samo nekoliko godina svi jurili u električnu mobilnost.
Ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Panče Toškovski izjavio je da su na zapadu te zemlje, tokom policijske akcije na više lokacija, uhapšena četiri muškarca koji su osumnjičeni za planiranje terorističkih napada, dok makedonski mediji navode da je policija nastavila da u Skoplju i drugim delovima zemlje sprovodi akcije čija su meta pripadnici nasilnih kriminalnih grupa.
Toškovski je rekao da su izvršeni i pretresi na više lokacija u gradovima Struga i Gostivar, preneli su mediji u Severnoj Makedoniji.
On je naveo da su svi uhapšeni državljani Severne Makedonije i da su osumnjičeni da su “deo terorističkih organizacija”, kao i da su već duže vreme bili pod prismotrom.
“Imamo dosta dokaza koji potkrepljuju osnovanu sumnju da su ova lica postupala sa namerom da u budućnosti organizju određene neželjene događaje, koji bi mogli da ugroze bezbednost kako Makedonije, tako i drugih država. Njihov cilj je bio da indoktriniraju druge ljude na Balkanu, koji bi mogli da deluju u skladu sa ostvarenjem njihovih planova”, rekao je Toškovski.
Dodao je da policija ima sumnje da su uhapšeni povezani sa određenim grupacijama koje imaju podršku nekih ekstremističkih i verskih grupa.
Makedonski mediji pišu da je večeras u više delova Skoplja i Severne Makedonije sprovedena koordinisana akcija jedinica MUP-a čija su meta pripadnici nasilnih kriminalnih grupa.
Prema nezvaničnim informacijama, pretresi se vrše u skopskim naseljima Aračinovo i Čair, a akcija je proširena i na druge gradove širom Severne Makedonije.
Akcija, kako navode mediji, ima za cilj razbijanje kriminalnih grupa koje su povezane sa nasilnim incidentima u regionu.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je danas građane koji nameravaju da se penzionišu po propisima koji važe u ovoj godini, da radni odnos mora da im prestane najkasnije 30. decembra.
Zahtev za penziju se podnosi najkasnije 31. decembra, što može da se učini neposredno na šalterima Fonda, elektronski preko e-Šaltera, kao i preko pošte kao preporučena pošiljka.
Podnošenje zahteva 1. januara i kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini, naveo je Fond.
