Auto moto savez Srbije (AMSS) upozorio je jutros vozače na opasnost od proklizavanja vozila i na smanjenu vidljivost na putevima u nižim predelima usled hladnog i maglovitog vremena.
Na putevima u planinama može biti raskvašenog ili mestimično ugaženog snega na kolovozu.
AMSS podseća vozače na obaveznu upotrebu zimskih guma i zimske opreme u području Zlatibora i Tare, u višim predelima Kraljeva, Raške, Ivanjice i Novog Pazara, kao i na putevima ka Kopaoniku i Goču.
Na naplatnim rampama nema zadržavanja.
Na putničkim terminalima graničnih prelaza nema zadržavanja.
Kamioni na prelazima Batrovci i Kelebija čekaju oko četiri sata.
U Srbiji još jedan hladan i oblačan dan. Na severu suvo. Susnežica i sneg i u nižim predelima. Najviša dnevna temperatura šest stepeni.
Pokrivač na Kopaoniku osam centimetara, sve spremno za sezonu
Rukovodilac Ski centra Kopaonik Darko Jovanović kaže da već dva dana pada sneg.
Visina pokrivača trenutno je oko osam centimetara, navodi Jovanović i ističe da spremno ulaze u novu sezonu.
Sneg u Kraljevu i na Rudnu
Na području kraljevačke opštine sneg pada od jutros.
U nižim predelima i centru grada provejava neprekidno.
Na Rudnu je napadao i do 10 centimetara.
Kolovozi vlažni u nižim predelima, raskvašen sneg u Novom Pazaru, Užicu, Sjenici, Tutinu
Na putnim pravcima I prioriteta održavanja kolovozi su vlažni u nižim predelima, snega ima mestimično u raskvašenom stanju do pet centimetara na teritoriji Novog Pazara, Užica, Sjenice, Prijepolja, Tutina, kao i na putu od Jošaničke Banje do Kopaonika.
Na državnim putevima II prioriteta održavanja kolovozi su vlažni u nižim predelima, snega ima mestimično u raskvašenom stanju do pet centimetara na teritoriji Kruševca, Novog Pazara, saopštilo je JP Putevi Srbije na osnovu izveštaja Zimske službe.
Na ostalim putnim pravcima III prioriteta održavanja kolovozi su vlažni u nižim predelima, snega ima mestimično u raskvašenom stanju do pet centimetara na teritoriji Ivanjice, Novog Pazara.
Na autoputu I A reda broj 4, na deonici petlja Malča – petlja Pirot zapad, ima magle mestimično, vidljivost je smanjena na 50 -100 metara.
Zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima postoji mogućnost pojave mestimične poledice, a pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova, kotlina, klisura kao i na putnim objektima.
Sneg na Tari i Zlatiboru
Planine u užičkom kraju zabelele su su jutros.
U nižim predelima pada kiša.
Više padavina se očekuje ujutru i pre podne i to naročito na jugu i istoku Srbije kada je sneg ponegde moguć i u nižim predelima.
U brdsko planinskim predelima očekuje se sneg uz formiranje manjeg snežnog pokrivača od 5 do 10 sentimetara.
Duvaće slab vetar umeren, severni i severozapadni.
Jutarnja temperatura od -2 do 4, a najviša dnevna od 2 do 6 stepeni.
U Beogradu minimalna temperatura bila za jedan stepen iz nad 0, dok će maksimalna biti 6 stepeni.
Oprez za asmatičare i srčane bolesnike
Prognozirane biometeorološke prilike nepovoljno će uticati na astmatičare i srčane bolesnike, pa im se savetuje oprez, dok su uobičajene tegobe očekivane kod ostalih hronično obolelih.
Kao meteoropatske reakcije mogući su reumatski bolovi i neraspoloženje.
Očekivano trajanje života na rođenju u 2023. godini je najduže u poslednjih 10 godina
Za 30 godina Srbija će izgubiti milion i po stanovnika, pokazala je najnovija projekcija u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku. Preostali će živeti u ovih 5 gradova – Beograd, Novi Sad, Novi Pazar, Kragujevac i Niš, jer će gotovo 50% populacije biti koncentrisano tu.
Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” takođe nisu optimistični. Ukupna procenjena populacija je prošle godine bila 6.623.183 stanovnika, dok nas je recimo od 1991. do 2022. bilo skoro milion više, 7.576.837.
Jedna stavka zabrinjava posebno, a to je udeo starijih od 65 godina, koji je u porastu i taj trend se nastavlja. Što se tiče nataliteta, on je i dalje nizak. Da u ne baš sjajnoj demografskoj slici ipak ima i svetlijih tačaka. Jedna od njih jasno pokazuje da je životni vek produžen. Konkretno, očekivano trajanje života na rođenju u 2023. godini je najduže u poslednjih 10 godina. Žene su dugovečnije od muškaraca – one u proseku žive 78,7 godina, a muškarci 73,8. Međutim, nismo sigurni koliko će ih obradovati podatak da su i znatno brojnije od “jačeg” pola, jer ih je u 2023. bilo 3.402.267, a muškaraca 3.220.916.
Brojke kažu i da u odnosu na zemlje Evropske unije u kojima se u proseku živi 80,6 godina, u Srbiji životni vek traje oko četiri godine manje. Međutim, ono što je i njih i nas jednako uzdrmalo, bila je pandemija COVID-19. Tada je ta “viša sila” pomrsila demografske konce svima u smislu povećane stope smrtnosti.
Koliko ta pošast jeste odnela života i koliko uzdrmala zdravlje generalno, postali smo svesni tek kad je prošla (mada “sudija” zvanično još nije svirao kraj), pa smo mogli da sa neke vremenske distance uočimo boljitak. Naime, samo trajanje života u Srbiji pokazuje porast i u 2023. godini iznosi 76,3 godina. To se definitivno može povezati sa slabljenjem uticaja pandemije.
“Batut” je u svojoj analizi uzeo i širi vremenski opseg kad je u pitanju popis stanovništva (period 1991–2022. godine). Za te dve decenije nas je bilo 930.000 manje. Još dalje posmatrano, u periodu 1953–1991. godine, popisi stanovništva pokazuju porast broja stanovnika, da bi nakon toga usledilo kontinuirano opadanje.
Kad je reč o vodećim uzrocima zašto smo više umirali, nego se rađali, to su posledice bolesti sistema krvotoka i maligna obolenja. Takođe, zloćudni tumor bronhija i pluća dovode često do smrtnog ishoda. Konkretno, najčešći uzroci smrti u 2023. godini, pripadaju sledećim grupama bolesti – bolesti sistema krvotoka – 49,7 odsto (muškarci 46,3 i žene 53,2 procenta), tumori – 21,8 odsto (muškarci 23,7 i žene 19,9 procenata), bolesti sistema za disanje – 5,9 odsto (muškarci 6,6 odsto i žene 5,2 procenta). Svoj danak uzimaju i bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma – 3,1 odsto (muškarci 2,8 i žene 3,3 procenta), te bolesti sistema za varenje – 3,1 odsto (muškarci 3,5 i žene 2,8 procenata).
Što se tiče konkretno malignih bolesti, u 2021. godini registrovano je 41.784 novoobolelih osoba od raka i primetna je stopa porasta. Od ovog broja, više je muškaraca (obolelo je njih 22.333), dok je žena 19.451.
Teritorijalno posmatrano, porast obolelih od raka kod muškaraca zabeležen je u dve oblasti Srbije: Severnobačkoj i Zapadnobačkoj oblasti, a kod žena u Zapadnobačkoj i Severnobanatskoj oblasti. Iste godine, najniže stope oboljevanja od malignih tumora zapažene su kod muškaraca u Raškoj i Topličkoj oblasti, a kod žena u Mačvanskoj i Topličkoj oblasti. Dakle, jedna oblast posebno se izdvaja po najnižoj stopi oboljevanja od malignih tumora, a to je Toplička oblast kojoj pripadaju Prokuplje, Kuršumlija, Blace i Žitorađa.
U Srbiji su, dalje navodi izveštaj “Batuta”, muškarci najviše obolevali i umirali od ovih 5 malignih tumora: bronha i pluća, raka debelog creva i rektuma i malignih tumora prostate. Maligni tumori bronha i pluća vodeći su uzrok opterećenja rakom kod muškaraca u Srbiji. Najviše stope obolevanja uočene su u Severnobanatskoj oblasti kojoj pripadaju Ada, Kanjiža, Kikinda, Novi Kneževac, Senta, Čoka i Srednjebanatskoj oblasti kojoj pripadaju Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište, Sečanj i Zrenjanin, a najniže u Topličkoj i Pirotskoj oblasti.
Kad je reč o ženama koje obolevaju od tumora, on je najčešće bio lokalizovan na dojci, bronhu i plućima i debelom crevu i rektumu. Maligni tumori dojke vodeći su uzrok opterećenja malignim tumorima kod žena u Srbiji. Najviše stope obolevanja od raka dojke uočene su u Severnobačkoj (Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš) i Rasinskoj oblasti (Kruševac, Trstenik, Aleksandrovac, Brus) , a najniže u Zaječarskoj i Mačvanskoj blasti (Šabac, Bogatić, Loznica).
Nasuprot svim navedenim teritorijama je Toplički okrug (Prokuplje, Kuršumlija) koji beleži najmanje brojeve obolelih, ali i umrlih od malignih bolesti.
”Kuća na granici” predstava je koju Regionalno pozorište priprema ovih dana i čije premijerno igranje je zakazano već za nedelju 17. novembar na kamernoj sceni Kulturnog centra u Novom Pazaru. Režiju potpisuje Aleksandar Cvetanovski i to je istovremeno početak saradnje sa umetničkim timom iz Skoplja. Za ovdašnji pozorišni ansambl ovo je, nakon potpisivanja protokola o saradnji sa sarajevskim Narodnim pozorištem i osvajanja nagrada na dečijim pozorišnim festivalima, još jedan uspešan projekat u godini na izmaku.
Drama čiji scenario je rađen po tekstu poznatog poljskog dramskog pisca, scenariste, karikaturiste, satiričara i proznog autora Slavomira Mrožeka a u režiji Andreja Cvetanovskog , komad je koji je, iako napisan mnogo ranije, danas izuzetno aktuelan.
Na predstavi radi umetnički tim iz Skoplja što ujedno predstavlja i početak saradnje ovdašnjeg Regionalnog pozorišta sa umetnicima iz Severne Makedonije.
Reditelju Andreju Cvetanovskom koji pripada generaciji mladih makedonskih reditelja, uz teatarske kuće u Severnoj Makedoniji, ovo nije prvi angažman u regionu. Tokom dosadašnje karijere režirao je komade u produkciji pozorišnih kuća iz Srbije i Crne Gore. Od saradnje sa novopazarskim Regionalnim pozorištem očekuje mnogo.
Govoreći o samoj tematici, Cvetanovski kaže da komad nosi izmešane žanrove, samim tim i emocije. Opisuje je gao komediju koja ostavlja gorak ukus, ali i otvara brojna pitanja.
Podsetimo, ”Pepeljuga” Regionalnog pozorišta nedavno je na 10. Pozorišnom Ringišpilu i 24. Festiću odnela pobedu i najbolje je ocenjena od strane publike i žirija.
Takođe, predstavom ”Jedan je Muhamed Ali” u igranju Narodnog pozorišta Sarajevo ozvaničena je saradnja kojom je verifikovana neraskidiva i trajna povezanost ljudi i kultura sa ovih prostora.
Ulaznice za premijeru predstave ”Kuća na granici” koja je u nedelju 17. novembra sa početkom u 20 časova i prvu reprizu u ponedeljak 18. su u prodaji.
Zbog kvara na vodovodnoj mreži koji su izazvali izvođači radova u Ulici Hadžet, bez vode su potrišači u naseljima Jošanica, Ćeremidžinica, ulicama Višegradskoj, Veljka Vlahovića, 1. Maja i zgradi Jezero, saopštili su iz JKP “Vodovod i kanalizacija” na svom zvaničnom FB nalogu.
Iz tog preduzeća navode da su njihove ekipe na terenu i rade na otklanjanju kvara.
