Tramp se zahvalio narodu što ga je izabrao za 47. predsednika SAD. Vodi u svim ključnim državama. Republikanci blizu većine u Senatu.
Donalda Trampa, kandidata Republikanske stranke, samo nekoliko koraka deli od povratka u Belu kuću posle četiri godine.
Nekoliko sati po zatvaranju birališta, Tramp je proglasio pobedu na američkim predsedničkim izborima, iako se glasovi još prebrojavaju.
Prema projekcijama rezultata, kandidat Republikanske stranke ima prednost nad protivkandidatkinjom iz Demokratske stranke Kamalom Haris u svih sedam takozvanih kolebljivih država.
Između ostalih, osvojio je Severnu Karolinu, Džordžiju i Pensilvaniju.
„Zahvalan sam narodu što me je izabrao za 47. predsednika.
„Pomoći ćemo našoj zemlji da ozdravi, biće ovo zlatno doba”, rekao je Tramp u govoru pred pristalicama u izbornom štabu u Floridi, okružen članovima porodice i najbližim političkim saradnicima.
Rekao je i da ovakvu političku pobedu Amerika do sada nije videla.
Poručio je da će Ameriku ponovo učiniti velikom, što je bio i glavni slogan njegove kampanje Make America Great Again.
Njegove oduševljene pristalice su klicale ‘SAD, SAD, SAD’.
Prebrojavanje glasova u Americi pokazalo je da je Tramp pobedio u 25 država i sakupio 266 elektorskih glasova od potrebnih 270.
Kamala Haris za sada ima 219.
Trampovo vođstvo u ukupnom broju osvojenih glasova nije tako veliko kao u elektorskim glasovima, koji su, prema američkoj izbornoj proceduri, odlučujući.
Svaka država, kao nezavisna članica federacije, većinom glasova odlučuje posebno kog kandidata želi da vidi u Beloj kući, a u ogromnoj većini država svi elektorski glasovi idu pobedniku.
Republikanci su na putu da ostvare još jednu veliku pobedu – da imaju većinu u oba doma Kongresa.
Čestitke Trampu iz sveta
Tramp je 2016. godine pobedio Hilari Klinton i prvi put postao predsednik Amerike.
Na narednim izborima 2020. godine, izgubio je od Džozefa Bajdena.
Trampu već stižu čestitke iz sveta.
„Čestitam na najvećem političkom povratku u istoriji! Ovo je ogromna pobeda!
„Vaš istorijski povratak u Belu kuću daje Americi priliku za novi početak i moćnu posvećenost velikom savezu Izraela i Amerike”, poručio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
Sličnu poruku poslao je i mađarski premijer Viktor Orban:
„Najveći povratak u američkoj političkoj istoriji! Čestitam predsedniku Donaldu Trampu na njegovoj ogromnoj pobedi, preko potrebnoj svetu!”.
„Radujem se što ću raditi sa Trampom u godinama pred nama”, rekao je i britanski premijer Kir Starmer, napominjući „posebne odnose Velike Britanije i SAD”.
Čestitka je stigla i od francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je poručio da je spreman da sarađuje sa njim kao i ranije „za više mira i prosperiteta”.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da će Trampovo vođstvo „ponovo biti ključno za održavanje jakog saveza”.
„Radujem se što ću ponovo raditi s njim na unapređenju mira kroz snagu kroz NATO”.
Donald Tramp je kritikovao NATO alijansu, optužujući njene evropske saveznike da ne plaćaju dovoljno za bezbednost.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski napisao je na Iksu da „ceni posvećenost predsednika Trampa pristupu „mir kroz snagu“.
„To je upravo princip koji praktično može da dovede do pravičnog mira u Ukrajini“.
Da po demokrate ne ide kako su očekivali pokazuje i vest da je nešto oko 7 sati (po srednjeevropskom vremenu), saopšteno da se Kamala Haris neće obratiti pristalicama u izbornom štabu u Vašingtonu, posle čega su ljudi počeli da se razilaze.
Ankete sa birališta pokazuju da je Tramp prethodno osvojio više glasova od kandidatkinje Demokratske stranke i na Floridi, njegovo glavno uporište gde ima vilu.
Prema projekcijama rezultata, Virdžinija, Havaji i Vašington većinski su glasali za Kamalu Haris, dok je Trampu pripala i Nebraska.
Na ovogodišnjim izborima pravo glasa imalo je oko 240 miliona ljudi.
Demokratija i ekonomija bila su dva najvažnija pitanja za glasače, pokazale su ankete sa biračima tik posle zatvaranja birališta.
Akcije rastu
Investitori širom sveta pažljivo prate kretanja na berzu dok je, kako se čini, Donald Tramp na pragu povratka u Belu kuću.
Glavni berzanski indeksi širom Azije porasli su u sredu, kao i vrednost američkog dolara.
Najveća svetska kriptovaluta – bitkoin, takođe je skočila na rekordnu vrednost veću od 75.000 dolara.
Očekuje se da će rezultati izbora imati veliki uticaj na globalnu privredu.
Republikanci blizu pobede u Senatu
Amerikanci nisu birali samo predsednika, već i 34 od 100 senatora i svih 435 članova Predstavničkog doma, dva tela koja čine najviše zakonodavno telo zemlje, Kongres Sjedinjenih Američkih Država.
Republikanci su do sada imali većinu u Predstavničkom domu, a demokrate u Senatu.
Ali, prema projekciji CBC-a, američkog partnera BBC-ja, Republikanska partija bi trebalo da preuzme kontrolu nad Senatom.
Republikanci su zadali udarce demokratama u trci za kontrolu Kongresa, pobedivši u Zapadnoj Virdžiniji i Ohaju.
Predviđeni rezultati bi značili i preraspodelu mandata u Senatu – republikanci bi sada imali 51, a demokrate 49.
Republikanska stranka takođe trenutno ima većinu i u Predstavničkom domu.
Ako Republikanska partija bude kontrolisala oba doma Kongresa, to će značiti i da će moći da sprovodi predsednikove planove.
Kako se pobeđuje na predsedničkim izborima?
Pobednik nije nužno kandidat sa najvećim brojem glasova.
Amerikanci zapravo glasaju za grupu zvaničnika koji čine elektorski koledž.
Oni su elektori i njihov posao je da izaberu predsednika i potpredsednika.
Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika.
Ukupno je 538 elektora.
Kalifornija ima najviše – 55 – dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum od tri.
Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas.
Kandidat mora da dobije većinu glasova – 270 ili više – kako bi osvojio predsednički mandat.
Elektorski koledž se sastaje svake četiri godine, nekoliko nedelja pre izbornog dana, kako bi obavio taj zadatak.
Većina država u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj partiji.
Generalno, države dodeljuju sve sopstvene glasove elektorskog koledža onome ko osvoji najviše direktnih glasova u državi.
Na primer, ukoliko republikanski kandidat osvoji 50,1 odsto glasova u Teksasu, on onda dobija svih 38 glasova elektorskog koledža te države.
Postoje samo dve države (Mejn i Nebraska) koje među sobom dele glasove elektorskog koledža prema proporciji glasova koje dobije svaki kandidat.
Zbog toga predsednički kandidati gađaju konkretne „kolebljive države” – one u kojima glasovi mogu da se okrenu u bilo kom pravcu – umesto da se trude da osvoje ukupno što više glasova iz svih delova zemlje.
Za šta se još glasalo?
- Prava na abortus su na glasačkom listiću u 10 država, među kojima su i kolebljive države Arizona i Nevada.
- Stanovnici Floride, Nebraske, Severne i Južne Dakote izjašnjavali su se i o rekreativnoj ili medicinskoj upotrebi marihuane
Izvor: bbc
