Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Senada Kalic

  • Makedonski parlament održao sjednicu posvećenu Srebrenici

    Makedonski parlament održao sjednicu posvećenu Srebrenici

    Makedonski parlament održao je danas komemorativnu sjednicu posvećenu žrtvama Genocida u Srebrenici. Na sjednici je govor održao predsjednik SDA Makedonije, Dželal Hodžić. Hodžićevo govor donosimo u integralnom obliku.

    Glavna poruka mog obraćanja je: Genocid u Srebrenici je činjenica. Negiranje genocida je neprihvatljivo u demokratskom društvu i predstavlja anticivilizacijski čin.

    Genocid u Srebrenici potvrđen je sudskom presudom Međunarodnog suda u Hagu, kao jedini genocid na tlu Evrope nakon Drugog svjetskog rata.

    Danas smo svjedoci još jednog rata u Evropi, ruske agresije na Ukrajinu. Da Vas podsjetim, Velika Britanija je prije nekoliko godina podnijela u Ujedinjenim nacijama nacrt rezoluciju za najoštriju osudu genocida u Srebrenici, a Rusija je stavila veto na taj tekst rezolucije. Nekoliko godina kasnije, Rusija vrši strašnu agresiju na Ukrajinu. Nakon rata će se vjerovatno utvrditi da li je na tlu Evrope počinjen još jedan genocid, a civilizacija se davno zavjetovala “Nikad više!”.

    Evropski parlament proglasio je 11. jul danom sjećanja na genocid u Srebrenici. Skupština Sjeverne Makedonije usvojila je 4. februara 2010. godine deklaraciju podrške Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srebrenici. Deklaracijom se osuđuje genocid nad više od 8.000 Bošnjaka iz ovog bosanskog grada.

    Genocid u Srebrenici dio je institucionalnog pamćenja EU, SAD, Kanade, Velike Britanije, Njemačke… svih zemalja u kojima su demokratske vrijednosti i poštovanje ljudskih prava sastavni dio njihovih sistema. Prošle godine u parlamentima Austrije i Albanije donesene su jednoglasne rezolucije kojima se osuđuje genocid.

    Želim još jednom da se zahvalim predsjedniku Sobranja koji omogućava da se ovdje u makedonskoj skupštini na dostojanstven način prisjetimo žrtava genocida u Srebrenici.

    Danas možete čuti izjave iz svih demokratskih država kako je sjećanje na genocid u Srebrenici naša zajednička dužnost. Jedan od prethodnih govornika je rekao da Bošnjaci imaju najveću bol. Međutim, danas je Srebrenica savjest svijeta! Svijet koji je prije 28 godina propao i dopustio da se dogodi genocid, kao najveći ratni zločin u Evropi, nakon Drugog svjetskog rata. Ubistvo preko osam hiljada Bošnjaka, muškaraca i djece, kolektivni je promašaj cijelog demokratskog svijeta, koji nikada ne smijemo zaboraviti. Srebrenica je savjest svijeta.

    Zašto je važno da se sjećanje na žrtve genocida u Srebrenici institucionalizira?

    Dakle, još uvijek postoje radikalne ideologije i destruktivne politike koje negiraju genocid. Poricanje genocida je posljednja faza samog genocida. Oni koji negiraju genocid doprinose svojim trudom zločinu koji su osmislili i izveli najbolesniji umovi.

     

    Izvor: stav.ba

    Podeli
  • Uputstva za putnike na početku turističke sezone: Šta sme u lični prtljag, a šta mora da se prijavi

    Uputstva za putnike na početku turističke sezone: Šta sme u lični prtljag, a šta mora da se prijavi

    Uprava carina objavila je danas, na početku letnje turističke sezone, obaveštenje šta prema propisima Srbije putnici slobodno mogu da ponesu sa sobom na putovanje ili po povratku sa odmora unesu u zemlju.

    Unos novca u Srbiju je slobodan, ali prenos gotovine u iznosu većem od 10.000 evra, u dinarima ili bilo kojoj drugoj stranoj valuti, mora biti prijavljen.

    Lični prtljag čine svi predmeti koje putnik nosi sa sobom, a služe mu dok je na putovanju – odeća, obuća sportski rekviziti, tehnički uređaji, a ukoliko se radi o nekom vrednijem rekvizitu ili uređaju, putnici se savetuju da popune obrazac o privremenom iznosu kako bi po povratku u zemlju mogli da dokažu da su prethodno taj predmet izneli iz zemlje, te da on ne podleže naplati uvoznih dažbina.

    Duvan i duvanski proizvodi mogu biti deo ličnog prtljaga, ali samo u ograničenim količinama i to 50 cigareta, 25 cigarilosa, 10 cigara (tompusa) ili kombinacija navedenih proizvoda u manjim količinama.

    U prtljagu može da se nađe do jednog litra žestokog pića i litar vina.

     

    U prtljagu samo lekovi za ličnu upotrebu

    Putnik sa sobom može da unese ili iznese hranu koja mu je potrebna tokom putovanja, u razumnoj količini, kao i da ponese nešto fabrički upakovane hrane za koju je očigledno da služi za njegove lične potrebe.

    Carina navodi da unos hrane životinjskog porekla podleže posebnim ograničenjima i da njena količina ne sme prelaziti kilogram.

    Putnik u ličnom prtljagu sme da ponese lekove koji su mu potrebni za ličnu upotrebu ili za ljubimca kog vodi sa sobom, u količini koja je neophodna za uobičajnu terapiju ne dužu od 15 dana.

     

    Ukoliko koristi lekove koji sadrže psihoaktivne supstance, putniku je potrebno zvanično mišljenje lekara za sve preko jednog pakovanja koje sadrži 30 pojedinačnih tableta.

    Kada je reč o nakitu i dragocenostima, najsigurnije je sve prijaviti, a to se odnosi na lični nakit koji putnik nosi na sebi ili u prtljagu, tako i na zlato u obliku pločica, poluga i novčića.

    Po povratku u zemlju, bez naplate dažbina može se uneti roba kupljena u inostranstvu ukoliko njena vrednost ne prelazi iznos od 100 evra.

    Ako se radi o vrednijoj stvari od tog iznosa koja je kupljena za lične potrebe, a čija vrednost ne prelazi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, takvu robu treba prijaviti i ona može biti ocarinjena na graničnom prelazu u skraćenom postupku, dodaje se u saopštenju.

     

    Izvor: Euronews

    Podeli
  • Majkrosoft: Veštačka inteligencija nema sposobnost da preuzme kontrolu

    Majkrosoft: Veštačka inteligencija nema sposobnost da preuzme kontrolu

    Načelnik odeljenja veštačke inteligencije u Majkrosoftu Erik Bojd izjavio je danas da će kompanija nastaviti da ubrzava svoj rad na velikim AI modelima uprkos izvesnoj zabrinutosti da ova tehnologija raste prebrzo i da je previše nepredvidiva da bi bila bezbedna.

    “Potencijal ove tehnologije da istinski podstakne ljudsku produktivnost, da doprinese ekonomskom rastu širom sveta je toliko moćan da bismo bili glupi da to ostavimo po strani”, rekao je za Skaj njuz korporativni potpredsednik Majkrosoft AI platforme.

    Američki softverski gigant je 2019. godine uložio milijardu dolara u startap OpenAI sa veštačkom inteligencijom.

    Majkrosoftov novac i računarska snaga – dostupni preko Azure platforme za računarstvo u oblaku, omogućili su OpenAI-u da kreira GPT4, predstavljen javnosti kao catbot, ChatGPT .

    Majkrosoft je ugradio GPT4 i njegove konverzacijske sposobnosti u svoj pretraživač Bing.

    Njegova vizija veštačke inteligencije nije preuzimanje planete, objašnjava Bojd, već promena odnosa između ljudi i računara.

    “Samo će zaista redefinisati interfejse na koje smo navikli, način na koji šmo navikli da razgovaramo sa mašinom – tastatura, miš i slično. Mislim da sve postaje mnogo više zasnovano na jeziku”, dodao je.

    Trenutne mogućnosti jezičkih modela kao što je ChatGPT su precenjene, tvrdi Bojd.

    “Ljudi pričaju o tome kako veštačka inteligencija preuzima kontrolu, ali ona nema sposobnost da je preuzme. Ovo su modeli koji proizvode tekst kao izlaz”, rekao je on.

    Bojd je rekao da je više zabrinut zbog potencijala da AI pogorša postojeće društvene probleme. Ali neke od najvećih kratkoročnih zabrinutosti u vezi sa veštačkom inteligencijom nisu vezane za bezbednost same tehnologije, dodao je. Umesto toga, napominje, pitanje je koliku štetu bi tehnologija mogla da napravi ako bi se primenila na pogrešne zadatke, bilo da je to dijagnostikovanje raka, za upravljanje kontrolom vazdušnog saobraćaja ili da namerno bude zloupotrebnjena.

    Bojd se pozvao na odluku Majkrosofta da ne prodaje softver za prepoznavanje lica koji je razvio agencijama za sprovođenje zakona.

    “Mislim da ćemo kao društvo morati da razmislimo u kojim oblastima je ova tehnologija prikladna i gde konkretno postoji zabrinutost u vezi sa njenom upotrebom. Ali definitivno mislimo da postoji mesto za regulaciju u ovoj industriji”, rekao je.

    Njegovo partnerstvo sa OpenAI-om dalo je Majkrosoftu veliki podsticaj u trci za tržišno otkriće AI. S druge strane, Gugl ima vodeći svetski odsek za istraživanje veštačke inteligencije koji radi na tome da AI proizvode ponudi i potrošačima.

    Ubrzan razvoj veštačke inteligencije zahteva ubrzanu reakciju društvenih regulatora po pitanju bezbednosti visoke tehnologije.

     

    .

    Podeli
  • Tviter razmatra tužbu protiv kompanije Meta zbog aplikacije Trids

    Tviter razmatra tužbu protiv kompanije Meta zbog aplikacije Trids

    Tviter razmatra tužbu protiv kompanije Meta zbog brzorastuće rivalske aplikacije Trids (Threads), koja se u sredu pojavila na tržištu, javlja danas Bi-Bi-Si.

    Trids je sličan Tviteru, a šefovi Meta su ga predstavili kao „prijateljsku“ alternativu.

    Ilon Mask je na svom Tviter nalogu napisao da je konkurencija u redu, ali da varanje nije.

    Više od 30 miliona ljudi prijavilo se za novu aplikaciju, navodi Meta, što je manje od jedne desetine od procenjenih 350 miliona korisnika Tvitera.

     

    Izvor: Danas

    Podeli
  • Erdogan: Ukrajina zaslužuje da postane članica NATO

    Erdogan: Ukrajina zaslužuje da postane članica NATO

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je nakon razgovora s ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim da Ukrajina zaslužuje da postane članica NATO-a.

    – Bez sumnje, Ukrajina zaslužuje članstvo u NATO-u – rekao je Erdogan na konferenciji za novinare u Istanbulu, nakon sastanka koji se završio kasno u petak, a trajao više od 2,5 sata.

    Zelenski je pozvao Erdogana na takozvani “globalni samit mira” koji priprema Ukrajina.

    – Zahvalan sam Turskoj za podršku ‘formuli mira’, koju sam predstavio prošle godine. Aktivno radimo na realizaciji tačaka formule, pripremamo globalni samit mira. Veoma je važno da Turska bude među liderima i u tom poslu – rekao je Zelenski.

    Turska se nada produžavanju “prehrambenog sporazuma”

    Erdogan je istakao da se nada da će “prehrambeni sporazum”, kojim se reguliše izvoz ukrajinskog žita i đubriva preko Crnog mora, biti produžen nakon 17. jula, kada mu ističe rok.

    Turski predsednik je izjavio da očekuje razgovor s ruskim liderom Vladimirom Putinom o “prehrambenom sporazumu”, kako preko telefona, tako i uživo.

    – Produžavamo napore u vezi sa žitnim koridorom. Mislimo o tome koliko možemo da produžimo sporazum posle 17 jula. Očekujemo da se on produžava najmanje jednom u tri meseca, a u celini da se mehanizam produži na dve godine. Očekujem da ću ovo pitanje razmotriti s poštovanim gospodinom Putinom kako telefonskom diplomatijom, tako i lično. To je jedno od naših glavnih pitanja – rekao je Erdogan.

    On je naveo da očekuje posetu Putina Turskoj u avgustu.

    – Narednog meseca će gospodin Putin posetiti Tursku, ponovo ćemo moći da razgovaramo o razmeni ratnih zarobljenika oči u oči – rekao je Erdogan i dodao da Ankara o toj temi pregovara i s Moskvom, i s Kijevom.

    Zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Veršinin je u junu izjavio da Rusija radi na tome da 18. jul bude poslednji dan važenja “dogovora koji se ne ispunjava”. I portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da nema preduslova za produžavanje prehrambenog sporazuma, jer onaj deo dokumenta koji se tiče Rusije nije ispunjen.

    “Prehrambeni sporazum” su 22. jula prošle godine potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i Ujedinjenih nacija.

     

    Izvor: Sputnjik

    Podeli