Author: Senada Kalic

Na sastanku rukovodstva Državnog univerziteta u Novom Pazaru sa predstavnicima gradske uprave Novog Pazara i predstavnicima Doma zdravlja, dogovoreno je da će DUNP privremeno ustupiti svoj prostor za premeštanje Studentske ambulante i time omogućiti studentima kontinuiranu primarnu zdravstvenu zaštitu, saopšteno je danas.

Studentsku ambulantu, koja fukcioniše u sistemu Doma zdravlja, potrebno je izmestiti zbog rekonstrukcije objekta Tehničke škole, u čijim je prostorijama ova ambulanta bila smeštena do sada.

Sa DUNP-a je saopšteno da je na sastanku sa direktorom Doma zdravlja dr Ervinom Ćorovićem dogovoreno i potpisivanje aneksa ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji čime će kadar Doma zdravlja dobiti mogućnost za angažovanje prilikom izvođenja studijskih programa iz medicinske grupacije.

Takođe, razgovarali su i  o mogućem osnivanju Studentske poliklinike, kao zasebne ustanove za zdravstvenu zaštitu studenata.

Građani u Srbiji i dalje često čuvaju sitan novac u teglama, kasicama ili fiokama, ali u praksi se sve češće postavlja pitanje – da li trgovac ima pravo da odbije plaćanje velikom količinom kovanica. Iako se mnogima čini da je to „siva zona“, propisi su po tom pitanju jasni.

Kovanice su zakonsko sredstvo plaćanja

Kovani novac, baš kao i papirne novčanice i bezgotovinsko plaćanje, predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. To znači da trgovci imaju obavezu da prihvate plaćanje u kovanicama, bez obzira na apoen, čak i kada je reč o većoj količini sitnog novca.

Ukoliko trgovac odbije takvo plaćanje, građani imaju pravo da se obrate nadležnoj inspekciji ili da ulože prigovor Narodnoj banci Srbije.

Zašto se građanima ipak savetuje da ne gomilaju sitan novac

Iako je plaćanje kovanicama dozvoljeno, iz Centralne banke apeluju da se sitan novac ne zadržava kod kuće, već da se koristi u svakodnevnom prometu. Razlog nije samo praktične prirode.

Plaćanje velikom količinom kovanica može da izazove gužve na kasama i uspori rad prodavnica, ali veći problem nastaje kada se sitni apoeni povuku iz opticaja.

Tada dolazi do njihove nestašice na tržištu, što zahteva dodatno kovanje.

Kovanje sitnog novca skuplje od njegove vrednosti

zrada kovanog novca postaje sve skuplja zbog rasta cena metala na svetskim berzama. Kod najmanjih apoena, poput kovanica od jednog i dva dinara, troškovi proizvodnje premašuju njihovu nominalnu vrednost.

Ipak, kovanje je neizbežno jer je dinar osnovna novčana jedinica u Srbiji, a sitni apoeni su neophodni za funkcionisanje gotovinskog platnog prometa.

Ko sme da proceni da li je novac oštećen

Još jedan čest problem u praksi je odbijanje novčanica uz obrazloženje da su oštećene. Važno je znati da trgovci nemaju pravo da samostalno procenjuju da li je novčanica nevažeća.

Procenu da li se novčanica može zameniti ili povući iz opticaja može da donese isključivo Narodna banka Srbije. U suprotnom, odbijanje plaćanja predstavlja povredu prava potrošača.

Šta građani treba da znaju

Plaćanje kovanicama je dozvoljeno i trgovci su dužni da ga prihvate, ali se građanima savetuje da sitan novac koriste redovno, a ne da ga gomilaju.

U slučaju odbijanja plaćanja ili drugih nepravilnosti, moguće je podneti prijavu nadležnim organima.

Na taj način se štite i prava potrošača i stabilnost novčanog prometa.

Cene nafte su porasle za oko 1,5 odsto, dok su tržišta nastavila da procenjuju rizike u vezi sa snabdevanjem, pre svega zbog situacije oko Irana.

Tako se cena nafte Brent kretala na oko 68 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) na oko 63,5 odsto, preneo je sinoć Trejding ekonomiks.

Američki predsednik Donald Tramp izrazio je izvesni optimizam u vezi sa pregovorima sa Iranom o potencijalnom sporazumu o uništavanju iranskih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma.

Cene nafte su skočile prethodnih nedelja nakon što su eskalacija tenzija između dve zemlje navela tržišta da razmotre rizike u vezi sa mogućnošću da Vašington u većoj meri sprovede sankcije na iransku naftu, na šta bi vlasti u Teheranu mogle da presretnu tankere kroz Ormuski moreuz.

Rastući rizici ublažili su narativ da ce tržište nafte ostati prezasićeno ove godine zbog kumulativnog povećanja proizvodnje u zemljama Organizacije zemalja izvoznica nafte OPEK plus, kao i u SAD, Kanadi i Brazilu.

Na kraju, uvoz nafte u Indiju je takođe bio neizvestan, jer je njen trgovinski sporazum sa SAD bio povezan sa obustavom kupovine iz Rusije, što je odložilo velike promene u ugovorima sa indijskim rafinerijama.

Rok za prijavu nelegalnih objekata u okviru državne akcije „Svoj na svome“ istekao je u ponoć 8. februara, a interesovanje građana u Prijepolju premašilo je sva očekivanja. Prema rečima predsednika opštine Draga Popadića, na teritoriji ove lokalne samouprave podneto je više od 12.000 prijava.

„Gužve na šalterima pokazale su kolika je bila zainteresovanost građana. Zaposleni su dali svoj maksimum kako bi svi zahtevi bili primljeni na vreme. Ovo je bio odličan potez države da pomogne građanima da, kako i sam zakon kaže, budu svoji na svome“, istakao je Popadić.

Prijave su podnošene na dve lokacije u Prijepolju i Brodarevu, ali i elektronskim putem, preko portala, gde je takođe zabeležen veliki broj zahteva. Kako je pojašnjeno, značajan deo prijava odnosi se na više objekata u okviru istog domaćinstva.

„Često je reč o jednoj kući sa dva ili tri pomoćna objekta, pa broj prijava ne znači nužno i veći broj stambenih objekata. U narednim danima imaćemo precizne podatke – koliko je kuća, koliko zgrada, stanova i pomoćnih objekata“, naveo je Popadić, dodajući da su prvobitna očekivanja bila znatno manja.

„Računali smo na oko četiri do pet hiljada prijava, ali smo te cifre značajno premašili“, rekao je on.

Predsednik opštine naglasio je da su građani, zbog nedoumica, prijavljivali i objekte koji su zapravo legalni, odnosno izgrađeni pre donošenja propisa o gradnji.

„Sistem će to prepoznati, ali su građani želeli da iskoriste pravo i budu sigurni u status svoje imovine“, rekao je Popadić.

Govoreći o narednim koracima, Popadić je istakao da je obrada zahteva već počela.

”Već imamo objekte koji su evidentirani na mapi, što znači da je postupak krenuo. Tamo gde nema problema, gde je imovina čista i postoji pravo svojine, proces će ići vrlo brzo. Složenije situacije, poput objekata koje je prijavilo više lica, rešavaće se naknadno”, pojasnio je on.

Opština će, kako je naglasio, i u narednom periodu pružati podršku građanima u dopuni dokumentacije, jer će biti potrebni i elaborati građevinskih radova, kao i druga prateća dokumenta. Paralelno s tim, radi se i na evidenciji javnih objekata i putne infrastrukture, kako bi sva imovina bila jasno upisana i evidentirana.

U opštini Prijepolje očekuju da će kompletan proces doneti jasnu i preciznu sliku o objektima na teritoriji opštine, što će predstavljati važan korak ka rešavanju dugogodišnjeg pitanja imovinsko-pravnih odnosa.

PP Media