’’Ono što je boljitak i što je dobro za građane Novog Pazar jeste da će toplana raditi 24 časa. Ova toplana će imati nula emisiju sumpor dioksida, ova toplana će imati 87% manje emisije ugljen dioksida. Ova toplana nije u centru grada, ona je u industrisjkoj zoni. Ova toplana je početak, jer pored ove toplane, zato što se Novi Pazar širi, zato što su potrebe velike, biće još jedna toplana. Novi Pazar zaslužuje, kao grad koji zasta jeste imao problem sa kvalitetom vazduha, dobre uslove a oni se ogledaju upravo kroz to da imamo način kako ćemo se zdravo grejati. Sigurna sam da ćemo nastaviti još da radimo, pored puteva koje smo nedavno otvorili i ovih čija rekonstrukcija je u toku takođe se radi i Kulturni centar ovde, odnosno rekonstruiše se, nastavljamo da radimo energetsku efikasnost ovde sa gradom. Sve što mogu vlada i ministarstvo da urade ovde u ovoj oblasti mi zaista i radimo’’
Ovo je danas u Novom Pazaru poručila potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, a prilikom otvaraja novoizgrađene toplane na biomasu. Ona je podsetila da jeizgradnji toplane prethodio projekat, relaizovan takođe sa nemačkom vladom i KfW-om koji je za cilj imao smanjenje gubitaka sa 22 na osam procenata.
Toplana na biomasu u Novom Pazaru, izgrađena u okviru projekta ’’Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grijanja’’, danas je zvanično puštena u rad u prisustvu ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, predstavnika ambasade Nemačke i Švajcarske u Srbiji, i KfW-a, te najviših zvaničnika lokalne samouprave predvođenih gradonačelnikom Novog Pazara Nihatom Biševcem i predsednice Skupštine Anele Halilović Šemsović.
Relaizacijom ovog kapitalnog projekta Novi Pazar, nakon opština Priboj i Mali Zvornik, je prvi veći grad u Republici Srbiji koji je toplanu na mazut zamenio toplanom koja će koristiti ekološka goriva.
Obraćajući se prisutnima gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac je kazao je da je značaj izgradnje toplane na biomasu za građane Novog Pazara višestruk.
’’Samim izmeštanjem toplane koja je bila u strogom centru grada imaćemo znatno čistiji vazduh, koristiće se čistije gorivo, umesto mazuta koji je do sada bio u upotrebi koristiće se biomasa i gas, usled čega će bit ii manji procenti zagađenja, jer znamo da je taj problem zagađenja vazduha naročito u zimskim mesecima bio veliki i to u samom centru grada upravo zbog toplane. Usled ove energetske krize imaćemo u okruženju biomasu. I nadam se da će sigurno doći i do proširenja kapaciteta jer se do sada grejalo manje od 100.000 kvadratnih metara a to će ubuduće biti 200.000 kvadratnih metara. Zato je i višestruka korist ove toplane’’ poručio je Biševac.
On je kazao da je ovaj izuzetno važan projekat realizovan u rekordnom roku i zahvalio svima koji su bili angažovani na njegovoj realizaciji.
Direktor švajcarske Kancelarije za saradnju u Republici Srbiji Ričard Koli kazao je da je ovaj projekat deo švajcarskog programa razvojne saradnje u Srbiji koji je prošle godine obeležio 30 godina postojanja, te da su podrška adaptaciji na klimatske promene i ublažavanje efekata važni delovi tog programa zajedno sa demokratskim upravljanjem, ekonomskim razvojem i zapošljavanjem. On je podsetio da je ambasador švajcarske početkom godine posetio Novi Pazar i prisustvovao polaganju kamena temeljca za izgradnju nove toplane na biomasu. Koli je kazao da su Švajcarska i Srbija suočene sa izazovom dekarbonizacije kako bi ispunile obaveze koje proističu iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, ali pre svega unapredile stanje životne sredine, zaštitile zdravlje građana i smanjile troškove i zavisnost od uvoza.
’’Projekat korišćenja obnovljivih izvora energije u sistemima daljisnkog grejanja menja postojeće kotlove na fosilna goriva u sistemima daljisnkog grejanja obabranih opština u Srbiji, kotlovima na biomasu. Švajcarska je ponosna što je deo ovog projekta za koji verujem da je od strateškog značaja za proces dekarbonizacije u Srbiji. Švajcarska donacija od pet miliona evra smanjuje donacijsko opterećenje opština koje učestvuju u projektu i jača upravljačke kapacitete uključenih toplana. Više od million evra švajcarske donacije je investirano u sistem daljinskog grejanja u Novom Pazaru. Projekat omogućava građanima, potrošačima i životnoj sredini Novog Pazara da imaju koristi od održivog, efikasnog i pouzdanog snabdevanja energijom koju obezbeđuje ekonomski održiva i dobro vođena toplana’’ rekao je Koli.
Za realizaciju ovog projekta, zvanično započetog u februaru, i završetak radova bilo je potrebno uložiti velike napore i trud, kazao je direktor kancelarije nemačke Razvojne banke KfW u Srbiji Rudiger Hartman.
’’U okviru naših projekata ulaganja u biomasu do sada smo zajedno sa švajcarskim partnerima oko 6.5 miliona evra. Izgradili smo dva postrojenja od kojih svaki ima kapacitet od četiti megavata. Time smo imali ukupno generisanu toplotu od 1.444 megavatsata od kojih većina dolazi iz obnovljivih izvora energije. U trenutku energetske krize i teškog snabdevanja vi ste uspeli da prebrodite sve izazove i ja žečim da vam se zahvalim u ime nemačke Razvoj banke, kao i svim učesnicima i izvođačima na implementaciji ovog projekta i nadam se da će ovo postrojenje koristiti građanima Novog Pazara’’ naglasio je Hartman.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad je kazala da je Savezna vlada Nemačke je od 2000. godine do sada izdvojila skoro jednu i po milijardu evra za energetski sektor Srbije. Potpisivanjem sporazuma o dekarbonizaciji ta saradnja je, kazala je, postala još bliža. Konrad je naglasila da pitanje daljinskog grejanja zauzima ozbiljlno mesto u nemačko-srpskoj saradnji.
’’Program za biomasu ne samo da doprinosi dekarbonizaciji sektora daljinskog grejanja u Srbiji, već će takođe poboljšati kvalitet vazduha i snabdevanje toplotom kao i energetsku sigurnost. I sigurni smo da će ovo novo postrojenje na biomasu obezbediti stabilno snabdevanje građana Novog Pazar toplotom na održiv i klimatski prihvatljiv način. Želim da čestitam Ministarstvu rudarstva i energetike i gradu Novom Pazaru na jasnoj viziji, viziji o ugljenično neutralnom razvoju Srbije i Novog Pazara’’ rekla je Konrad.
Glavni i prateći projekti izgradnje toplane na biomasu vredan je nešto više od sedam miliona evra. Milion evra je grant Vlade Švajcarske a ostala sredstva obezbeđena su kreditom nemačke razvojne banke KfW.
Režim rada nove toplane biće 24 časa. Ranije je rečeno da je biomasa ekološki obnovljivo gorivo kojeg ima u okruženju, te da je cilj da lokalne firme budu angažovane na sakupljanju biomase, odnosno sečke. Reč je o energentima jeftinijim od mazuta. Podsetimo, projektom se predviđa izgradnja nešto manje od dva kilometra nove toplovodne mreže i rekonstrukcija postojeće, i ti radovi su u toku.
Senada Kalić
