Većina država Balkana javno ili tajno šalje oružje i vojnu opremu Ukrajini, a prema dostupnim podacima u tome prednjače Grčka i Slovenija.
Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, Grčka je prvi put uputila vojnu pomoć Kijevu krajem februara, a sada je obećala slanje čak 122 sovjetska borbena vozila pešadije (BVP) BMP-1 sa borbenim kompletom za top i mitraljez.
Reč je o zastarelim modelima iz sredine 60-ih godina prošlog veka, ali o vozilima koja su i dalje upotrebljiva i koja se nalaze u arsenalu obe zaraćene strane.
Ta vozila su do sada korišćena za obezbeđenje grčkih ostrva u Egejskom moru prema Turskoj i upravo je zato slanje tih BVP-ova uslovljeno prijemom polovnih BVP-ova Marder 1A3 ili A5, koje je Nemačka obećala Grčkoj ako ostvari svoj plan o donaciji za Ukrajinu.
Grčka je osim BVP-ova obećala slanje i drugih tipova naoružanja u znatnoj količini.
Prema istom izvoru, Grčka će Ukrajini poslati i 2.100 topovskih granata kalibra 73 milimetra, 2.100 raketa kalibra 122 milimetra, 20.000 automatskih pušaka AK-47 sa 3,2 miliona metaka, 60 lakih prenosnih raketnih sistema PVO FIM-92 Stinger, zatim 17.000 granata kalibra 155 milimetara i 1.100 protivoklopnih bacača RPG-18.
Na drugom mestu u regionu, makar prema onome što je javno dostupno, nalazi se Slovenija koja planira da Ukrajini uputi 35 BVP-ova jugoslovenske proizvodnje M-80A. Reč je o istom modelu koji se aktivno koristi u Vojsci Srbije i u Hrvatskoj.
U nedavnom intervjuu, slovenački ministar odbrane Marjan Šarec izjavio je da njegova zemlja ipak nije donirala Ukrajini jugoslovenske tenkove M-84, ali da je u planu slanje 35 BVP-ova M-80A.
“Slovenija je donirala pešadijsko oružje, šlemove, zaštitne prsluke… Slovenija je dosta davala. Naš arsenal onoga što možemo da damo se ispraznio”, rekao je Šarec.
Za razliku od Grčke i Slovenije, koji svoje namere o slanju vojne pomoći Ukrajini objavljuju u sredstvima javnog informisanja, ostale zemlje taj posao uglavnom obavljaju u tišini, deleći o tome nepotpune informacije “na kašičicu”.
Tako je Vlada Crne Gore nedavno saopštila da je prihvaćen predlog Ministarstva odbrane te zemlje da se uputi “dodatna vojna pomoć” Ukrajini, iako javnost do sada nije imala informacije o tome da je upućivano nešto od naoružanja.
Hrvatska je takođe vrlo šturo obavestila javnost, na samom početku rata, da će Ukrajini poslati zaštitnu opremu i pešadijsko naoružanje. Iz izjave hrvatskog premijera Andreja Plenkovića bilo je jasno da je pomoć upućena Ukrajini vredna 124 miliona kuna (oko 16,5 miliona evra), ali nije bilo detalja šta je pošiljka sadržala.
Na društvenim mrežama i kanalima koji prate rat u Ukrajini primetno je da se na snimcima pojavljuju jugoslovenske automatske puške M-70, a od ranije su registrovane i minobacačke mine kalibra 60 milimetara pa čak i uniforme tipa M-89.
Severna Makedonija je na samom početku rata potvrdno odgovorila na zahtev Ukrajine da joj pruži vojnu pomoć, ali je rukovodstvo te zemlje detalje proglasilo vojnom tajnom.
“S obzirom da javnost nije obaveštena o tome koja vrsta vojne pomoći je upućena Ukrajini, u stručnoj javnosti se špekulisalo o tome da je Severna Makedonija uputila rezervne delove za ukrajinske avione i helikoptere koji su, kao u nekoj igri sudbine, svojevremeno upravo i stigli iz te zemlje, sve zajedno sa pilotima, kada je u tadašnjoj Makedoniji besnela oružana pobuna Albanaca”, piše taj portal.
Nije poznato da li je i u kojoj meri Rumunija slala oružje Ukrajini ali je sasvim jasno da ta zemlja pomaže ratne napore suseda time što omogućava da znatan deo zapadne pomoći stigne u Kijev preko njene teritorije.
Najviše problema po pitanju slanja vojne pomoći bilo je u Bugarskoj, u kojoj je zbog tog pitanja došlo i do krize Vlade. Na kraju je postignut kompromis koji podrazumeva da će se Bugarska uzdržati od slanja oružja ali će pružati vojno-tehničku pomoć, odnosno popravljaće oštećeno ukrajinsko oružje ili sredstva kojima je istekao resurs.
Jedina zemlja iz okruženja koja je otvoreno odbila mogućnost da se vojno umeša u sukob Rusije i Ukrajine je Mađarska. Premijer te zemlje Viktor Orban izjavio je za lokalne medije da se njegova zemlja zalaže za “finansiranje mira a ne rata” i da je zbog toga odlučila da ne snabdeva Ukrajinu oružjem.
Izvor: Beta
Preuzela: S.K
Nova runda dijaloga Srbije i Kosova, na nivou glavnih pregovarača dve države, biće održana danas u Briselu.
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiji Petar Petković predstavljaće Srbiju, a glavni pregovarač Kosova je Besnik Bisljimi. Domaćin susreta biće specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak.
Portparol Evropske unije Petar Stano u ponedeljak je najavio da će se na sastanku raspravljati o sporazumu o energetici.
Kako tvrde evropski izvori, energetika i pitanje nestalih, dve su teme oko kojih su strane približile stavove, pa je postizanje dogovora realna mogućnost.
Izvor: Danas
Preuzela: S.K
Domaći ili strani poslodavci koji imaju firmu u Srbiji dobiće subvencije za strane radnike, odnosno one koji u poslednje dve godine nisu proveli u našoj zemlji više od 180 dana, odlučila je Vlada Srbije na poslednjoj sednici.
Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji predviđa zapošljavanje onih za kojima postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu, a koji osim uslova o vremenu provedenom u Srbiji moraju da ispunjavaju i onaj koji se tiče dogovorene osnovne mesečne zarade – ona mora biti veća od 300.000 dinara.
Pravo na dodelu podsticaja poslodavci imaju za one radnike sa kojima je ugovor o radu potpisan zaključno sa 31. decembrom 2023, a osim stranaca to mogu biti i domaći povratnici iz inostranstva ili oni koji su se školovali van granica zemlje. To mogu biti i oni koji su neprekidno zaposleni kod poslodavca u periodu između dana podnošenja prijave i 31. decembra godine u kojoj je podneta prijava.
“Uredba predstavlja važnu meru za prilagođavanje poslodavaca novim uslovima poslovanja na međunarodnom konkurentnom tržištu u periodu značajne inflacije i omogućiće podsticaje domaćim poslodavcima, uz zadržavanje jednakog fiskalnog opterećenja, kako bi zarade koje isplaćuju stranim državljanima ili domaćim povratnicima, kao i licima obrazovanim u inostranstvu, bile konkurentne zaradama inostranih poslodavaca”, navodi se u Uredbi objavljenoj na sajtu Vlade.
Podsticaj će tako pokriti 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih radnika i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo se, kako se navodi u Uredbi, odnosi na isplate izvršene za zaposlene novonastanjene u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine.
Pravo na ovu pomoć države neće imati oni poslodavci koji isplaćuju dividende, ali ni oni koji već primaju državnu pomoć, a koja ima obavezu zapošljavanja, osim ako sa tom obavezom ne završe do 1. jula ove godine. Na ovu vrstu pomoći neće moći da računaju ni oni poslodavci koji već koriste pravo na umanjenje osnovice u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak.
“Sve su to iznuđene mere da se poslodavcima da prostor da privuku nekoga kome se više isplati da radi u inostranstvu”, kaže za Danas Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
On napominje da su na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate skakale i 30 i 50 odsto, negde se i udvostručile, i da treba znati da bez takvih radnika rast firme staje.
“Poslodavci takvima moraju da dižu zarade, a to je posledica deficita kadrova, imamo probleme sa fakultetima, koji dosta u pogledu prakse zaostaju za evropskim i mi imamo mali broj kadrova koji su osposobljeni da nešto brzo rade”, kaže Rajić.
Kompanije i univerziteti kod nas zavise od konkretne pomoći države, dok je u drugim državama obratno, napominje, univerziteti zarađuju za sebe, država ih dotira, tako da su univerziteti pokretači privrednog razvoja jer se na njima prodaje to visokotehnološko znanje.
“Problem svih tih mera je što će većinom moći da apliciraju strane kompanije, većini malih i srednjih preduzeća će biti teško da se prijave, zato što ima od 15 do 30 uslova. Koliko će se firme obavezati da uđu u takve programe, u trenutku krize, inflacije. Neke hoće, ali efekat svega toga bi bio mnogo bolji kada bi te olakšice mogla da upotrebljava cela privreda”, ističe Rajić i napominje da su uslovi za te mere takvi da oni koji nemaju stabilne prihode ne mogu da se upuštaju u tu avanturu jer je to obaveza koja je slična podizanju kredita.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da kao poslodavac podržava takve mere, ali da o tome treba i sindikati da se izjasne.
“Za platu od 300.000 dinara doprinosi su grubo rečeno nekih 200.000, a sa ovim umanjenjem bruto plata bi poslodavca koštala za tog određenog radnika umesto 500.000 dinara, 100.000 dinara manje”, kaže Atanacković.
O ovome će, kako kaže, biti više reči kada se bude odlučivalo i o minimalnoj zaradi, jer poslodavci tradicionalno ne prihvataju da se opterećenje poslodavcima poveća.
“Smanjenje opterećenja poslodavaca olakšaće zapošljavanje ljudi koji su neophodni kompanijama, pomoći će im da smanje troškove koje imaju na te velike plate. Godinama se izbegava prijava osnovnih plata na prave, velike iznose, već se uplati manje i onda se traže načini kako da se doplati”, ističe Atanacković i dodaje da bi se na ovaj način to izbeglo. On napominje da bi doprinose trebalo smanjiti za sve plate, a da bi porez na minimalne zarade trebalo da se ukine.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da je to doživela samo kao jednu namensku uredbu, koja je ciljano doneta i odnosi se, pre svih, na digitalne radnike iz Rusije i Ukrajine.
“To je pokušaj da se oni zadrže da ostanu ovde, da ne idu u zemlje EU. Tako posmatrano je dobro što je doneta, ali je vrlo nekorektno da se ona odnosi na strance, dok naši radnici odlaze. Uredba da, ali i za domaće radnike”, napominje Savić.
Ona kaže da može da pretpostavi reakciju naših građana i radnika kada čuju za ovo oslobađanje poreza i doprinosa i da će te doprinose plaćati svi građani Srbije.
“Neprekidno se pravi diskriminacija, krene se sa najboljom namerom, ali se ne razmišlja o tome da to dovodi do diskriminacije i zato to ne mogu da pozdravim, kada poreski obveznici treba da plaćaju sa ovakvim platama doprinose onima koji zarađuju minimum 300.000 dinara”, naglašava Ranka Savić.
Izvor: Danas
Preuzela: S.K
Smanjenje PDV-a na hljeb sa sadašnjih sedam na nula odsto, uticaće i na smanjenje cijene hljeba u Crnoj Gori. Hljeb je od početka godine poskupio 30 odsto i sada jedna vekna košta 0,80 eura.
Skupština Crne Gore izglasala je večeras ukidanje poreza na dodatu vrijednost (PDV) na hljeb i akcize na plastiku koja se koristi kao ambalaža u industriji hrane i pića, javlja Anadolu Agency (AA).
Za izmjene oba zakona glasala su 54 poslanika i svi su bili za. Oba zakonska rješenja donešena su kao reakcija na svakodnevna poskupljenja.
Smanjenje PDV-a na hljeb sa sadašnjih sedam na nula odsto, uticaće i na smanjenje cijene hljeba u Crnoj Gori. Hljeb je od početka godine poskupio 30 odsto i sada jedna vekna košta 0,80 eura.
Izvor: AA
Preuzela: S.K