Author: Senada Kalic

Na ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja za sve kategorije vozila, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS). Ni na naplatnim stanicama na auto-putevima u Srbiji nema zadržavanja vozila.

Na putevima u Mačvi, Sremu, Podrinju, Banatu i na širem području Beograda gusta magla otežava vožnju, a slično je na putevima u Podunavlju, pored Save, Tamiša, Kolubare, ima je na području Smederevske palanke, Požege, ali je prisutna i na gotovo svim putnim pravcima pored reka kotlina i planinskih prevoja.

Iz AMSS-a ukazuju da treba obratiti pažnju na svetla sa kojim se vozi,

isključiti automatski režim jer tada zadnja poziciona svetla nisu uključena, koristiti kratka svetla, a kad se vidljivost smanji ispod stotinak metara, uključiti i dodatna svetla za maglu.

Raskvašeni sneg do pet centimetara samo na nekim putevima na teritoriji Ivanjice, Vranja, Zaječara

“Putevi Srbije” d.o.o, na osnovu Izveštaja Štaba zimske službe u 5.00 časova, saopštilo je da su najopterećeniji putni pravci I prioriteta i državni putevi II prioriteta održavanja prohodni i da nema snega, dok su na ostalim putnim pravcima III prioriteta održavanja kolovozi vlažni u nižim predelima, a snega ima mestimično u raskvašenom stanju do pet centimetara na teritoriji Ivanjice, Vranja i Zaječara.

Prilazi zimskim turističkim centrima su prohodni.

U napomeni za Zaječar ukazuje se na učestale sitne odrone duž nestabilnih kamenih kosina u klisurama, usecima i zasecima, a najviše ih ima na putu I B-34 (Đerdapska klisura) i na putu II A 221 deonica Knjaževac – Kalna (klisura Korenatac).

Zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima postoji mogućnost pojave mestimične poledice, a pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova, kotlina, klisura kao i na putnim objektima.

Zabrane za šlepere i kamione sa prikolicom su na snazi na sledećim putnim pravcima:

II A-210   Jošanička Banja – Kopaonik – Šipačina

II A-210   Šipačina – Rudnica

II A-211   Kopaonik – Jaram

Odrona ima na sledećim putnim pravcima:

I B-21   Divljaka – Ivanjica

I B-21   Ivanjica – Javor

I B-23   Uzići – Užice

I B-28   Knežević – Kremna – dr. granica sa BiH (granični prelaz Kotroman)

I B-30   Buk – Radočelo

II A-180   Vučkovica – Ivanjica

II A-194   Prilike – Katići – Jasenovo

II A-197   Buk – Međurečje – Kumanica

II A-197   Gornji Dubac – Luke – Ivanjica

II A-197   Kumanica – Preko Brdo – Duga Poljana

II A-198   Odvraćenica – Preko Brdo

II B-409   Kumanica – Gleđica

Postoji i mogućnost pojave magle na putevima, a pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova, kotlina, klisura kao i na putnim objektima preko reka.

Magle ima na sledećim putnim pravcima:

I A-1   petlja Batočina – petlja Pojate

I A-1   petlja Bubanj Potok – petlja Batočina

I A-1   petlja Novi Banovci – petlja Bubanj Potok

I A-1   petlja Trupale – petlja Grdelica

I A-2   petlja Surčin jug – petlja Obrenovac

I A-3   petlja Dobanovci – petlja Beograd

I A-4   petlja Trupale – petlja Pirot zapad

I M-11   petlja Beograd – petlja Bubanj Potok (Leštane)

I M-12   petlja Aerodrom – Aerodrom ‘Nikola Tesla’

I M-15   Batočina – Kragujevac

I M-7   Beograd (petlja Požarevac) – Požarevac (obilaznica) od km 1+975 do km 22+975 – poddeonica 1

I M-7   Veliko Gradište – Golibac od km 49+700 do km 60+550 – poddeonica 3

I B-14   Most na Dunavu – Ralja – naplatna rampa ‘Požarevac’ – pre mosta na Dunavu (pre granice APV) raskrsnica pre nadvožnjaka

I B-21   Ivanjica – Javor

I B-22   Preljina (kraj izgrađenog AP) – Preljina (kružni tok) veza sa A2

I B-22   Preljina – Mrčajevci – Adrani (do mosta na Zapadnoj Moravi)

I B-22   Svračkovci (kod table) – Gornji Milanovac – Preljina

I B-23   Preljina (kružni tok motel Livade) – Čačak – Asanovac

I B-24   Kragujevac – Ravni Gaj – Kraljevo (Kamidžora)

I B-25   Božurnja – Kragujevac

I B-30   Buk – Radočelo

I B-33   Požarevac – Kučevo – Majdanpek

I B-34   Požarevac – Veliko Gradište – Golubac

I B-35   Prevoj Tresibaba – Svrljig (Popšica) – Malča

I B-35   granica RUM/SRB (brana HE Đerdap 1) – Kladovo – Negotin

I B-36   Paraćin – prevoj Čestobrodica

I B-46   Bumbarevo Brdo – Mrčajevci

II A-100   Aerodrom Batajnica – petlja Batajnica

II A-147   Kovačevac – Smederevska Palanka – Velika Plana

II A-147   Petrovac na Mlavi (raskrsnica ulica Srpskih vladara i Jovana Šerbanovića) – Petrovac na Mlavi (raskrsnica ulica Srpskih vladara i Melnički put)

II A-147   Petrovac na Mlavi (raskrsnica ulica Srpskih vladara i Melnički put) – Melnica – Kučevo

II A-147   Velika Plana – Žabari

II A-147   Žabari – Petrovac na Mlavi (raskrsnica ulica Srpskih vladara i Jovana Šerbanovića)

II A-148   Barič – Mislođin – Draževac – Stepojevac

II A-153   Orešac – Petrijevo – Ralja – naplatna rampa ‘Ralja’

II A-154   Leštane – Bubanj Potok – petlja Avala (veza sa A1)

II A-155   Petrijevo – Dubona

II A-156   Ralja – Smederevska Palanka – Kloka

II A-157   Rača – Cerovac

II A-158   Mala Krsna – Velika Plana – Markovac

II A-158   Markovac – Batočina – Jagodina – Ćuprija – Paraćin – Pojate

II A-161   Petrovac na Mlavi – Malo Laole – Gornjak

II A-162   Veliko Gradište – Makce – Boževac – Ranovac – Petrovac na Mlavi – Tabanovac – Burovac

II A-163   Golubac – Zelenik – Lješnica

II A-167   Kladovo – Korbovo – Milutinovac

II A-177   Gojna gora – Pranjani – Berišići – Takovo – G. Milanovac – Nevade – Vraćevšnica – Ljuljaci

II A-177   Obilaznica oko Gornjeg Milanovca od čvora ref. sistema 17708 (Klatičevo) do čvora ref. sistema 2218 Gornji Milanovac (Nevade)

II A-180   Vučkovica – Ivanjica

II A-180   Čačak (Crnogorac) – Guča – Vučkovica

II A-181   Guča – Kaona – Mirajići

II A-181   Kratovska Stena – Lučani – Guča

II A-183   Kragujevac – Gornja Sabanta – Rekovac – Belušić – Krčinska Kosa

II A-184   Gornja Sabanta – Jagodina

II A-186   Ćuprija – Virine – Despotovac

II A-189   Jagodina – Bresje – Loćika – Belušić – Oparić

II A-194   Prilike – Katići – Jasenovo

II A-197   Buk – Međurečje – Kumanica

II A-197   Gornji Dubac – Luke – Ivanjica

II A-197   Kumanica – Preko Brdo – Duga Poljana

II A-198   Odvraćenica – Preko Brdo

II A-216   Džigolj – Prokuplje

II A-216   Prokuplje – petlja Doljevac

II A-217   Bovan – Sokobanja – Knjaževac

II A-222   Vrelo – početak neizgrađenog dela puta

II A-222   kraj neizgrađenog dela puta – Svrljig

II A-259   Malča – Niš (Niška Banja) – petlja Gradina

II B-319   Batajnica – Petlja Surčin

II B-343   Umka – Velika Moštanica – Meljak

II B-344   Draževac – Vranić – Meljak

II B-352   Kolari – Selevac – Smederevska Palanka

II B-353   Velika Krsna – Selevac

II B-354   Smederevska Palanka – Krnjevo

II B-357   Rajac (kod vojske) – Beršići

II B-359   Beršići – Gornji Banjani

II B-360   Lalinci – Klatičevo – Srčanik

II B-361   Davidovica (most) – Klatičevo

II B-370   Stojačak – Bošnjani

II B-372   Ram (Dunav) – Ram – Kličevac

II B-373   Ram – Topolovnik

II B-374   Braničevo – Miljević – Zelenik

II B-375   Beranje – Srednjevo – Miljević

II B-409   Kumanica – Gleđica

II B-426   petlja Niš istok – Knez selo

Putevi Srbije d.o.o. savetuje vozačima da bez zimske opreme i lanaca ne kreću na put, a ukoliko se odluče na putovanje, da voze zaista oprezno i pažljivo.

Apeluje da vozači prilagode brzinu kretanja uslovima na putu i savetuje maksimalan oprez u vožnji.

Rok za podnošenje prijava je bio 5. februar, ali je zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu produžen za još tri dana odnosno do 8. februara u ponoć.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je ranije da će građani koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave bespravne objekte moći to da urade do 24. oktobra.

Odgovarajući na pitanje Tanjuga da li će biti produžen i rok za dostavljanje prigovora 5. mart, ministarka je rekla da se i on produžava shodno produžetku osnovnog roka.

“Tako da će rok 5. mart biti produžen srazmerno produžetku ovog osnovnog roka, ali to je samo za izjavljivanje prigovora po podnetim prijavama”, precizirala je tada Sofronijevićeva.

U Srbiji, prema nekim podacima, ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata, a ministarka je ranije navela da među njima ima i onih sa privremenim građevinskim dozvolama.

“Zakon građanima donosi pravnu sigurnost, pravnu vidljivost i ono što uvek volimo da kažemo – da konačno budu svoji na svome. Međutim, i država od toga ima koristi jer dobija jedan uređeni sistem, jednu preciznu evidenciju šta je sve izgrađeno na teritoriji Republike i ko su vlasnici tih objekata. Privreda takođe ima koristi, jer zakon doprinosi jednoj boljoj poslovnoj klimi i uređenom tržištu nekretnina”, rekla je ministarka.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Svoj na svome) stupio je na snagu krajem oktobra, a njime se omogućava da vlasnici bespravnih objekata ozakone svoju imovinu uz naknadu od 100 do 1.000 evra.

Troškovi naknade zavisili su od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi, a plaćanja su oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Prijava nelegalnih objekata po osnovu zakona “Svoj na svome” počele su 8. decembra putem digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam.

Građani su imali priliku da podnesu prijavu u 547 pošta širom Srbije, kao i na još 150 lokacija.

Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Takođe, zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova, biće upisani kao vlasništvo države.

Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisila je od veličine mesta, odnosno broja stanovnika, pa je u Beogradu naknada iznosila od 100 do 1.000 evra, u mestima sa više od 100.000 stanovnika naknada se kretala od 100 do 500 evra, a u mestima koja imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika naknada je vredela od 100 do 300 evra.

U mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je bila fiksna i iznosila je 100 evra.

Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određivala na osnovu površine objekta:

Za objekte manje od 500 metara kvadratnih bila je besplatna, za objekte veće od 500 kvadrata naknada je iznosila 10 evra za svaki naredni kvadratni metar preko 500 kvadrata.

Od dokumentacije, građani su morali da prilože važeću ličnu kartu odnosno pasoš, osnov sticanja u vidu ugovara, ostavinskog rešenja ili presude, broj katastarske parcele koji se može pronaći na sajtu “Geosrbija”, podatke o objektu (vrsta objekta, površina, spratnost) i izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam upoređuje podatke iz prijave i javnih evidencija.

Ukoliko je ishod provere pozitivan, agencija izdaje potvrdu i dostavlja je RGZ-u koji vrši prioritetni upis prava svojine, bez obzira na prethodne postupke.

Ukoliko je ishod provere negativan, agencija bez odlaganja, elektronskim putem, obaveštava podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.

Za objekte koji su izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu, bez pravnog osnova – agencija će pozvati podnosioca da uredi odnose sa vlasnikom zemljišta.

Objekti izgrađeni na površinama koje su planirane i privedene javnoj nameni, kao i u zaštićenim područjima, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.

Privremeni objekti (npr. mobilne kuće, kontejneri, balon hale) biće evidentirani, bez upisa prava svojine.

Ukoliko je investitor poznat, on umesto vlasnika stana podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade.

Ako je investitor nepoznat, svaki stanar, upravnik, profesionalni upravnik ili drugo lice koje ima pravni interes, može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon toga, vlasnik stana podnosi prijavu za svoj stan i plaća naknadu.

Naknada za upis prava svojine za komercijalne i druge objekte plaća se u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Naknada se ne plaća unapred, već je nakon obaveštenja Agencija dostavlja putem imejla, telefona ili na adresu iz prijave podnosioca.

Svi iznosi se plaćaju u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.

Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, između ostalog su bili i objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, kao i objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.

Zakon sadrži i socijalnu komponentu, jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece – predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.