Uoči turističke sezone u Hrvatskoj se procenjuje da će i ovog leta nedostajati oko 35.000 konobara, kuvara, sobara, recepcionera…
Hrvati u naponu radnog veka masovno odlaze na Zapad gde rade za veće novce. Nema više radne snage u siromašnijoj Slavoniji da se leti preseli na Jadran, ali je nema dovoljno ni u BiH, Srbiji, Makedoniji.
Čudno je što se čudimo
“Godinama sam uzalud upozoravao na taj problem u turizmu. No pristup nam je stihijski, a čuđenje svaki put isto, mada je i problem isti. Čudni smo u stvari mi koji se tako čudimo”, kaže za DW Damir Krešić, direktor Instituta za turizam u Zagrebu.
Krešić moguće rešenje vidi u ozbiljnom poduhvatu države, poslodavaca i sindikata – da se izradi nova strategija za celu ekonomiju, pa vidi koliko radnika iz koje struke treba zemlji.
Jer, kaže, uvoz sezonske radne snage iz Azije pokazuje nedostatke. “Pokazuje se da nisu dobro rešenje za naše ugostitelje, ali sad već nemamo mnogo izbora, barem ne za ovu i sledeću sezonu”, priča Krešić.
Loši uslovi, vraća se kao bumerang
“Budućnost se ipak ne gradi na uvozu radne snage, a bez domaćih radnika nema ni održivog razvoja”, smatra Goran Rihelj, urednik turističkog portala HrTurizam.hr.
“Godinama se upozoravalo na problem malih plata u turizmu”, dodao je on za DW, “kao i jako lošim radnim uslovima. No vladala je mantra – ako nećeš ti, ima ko hoće. Sada se to vratilo kao bumerang. Otvorile su se granice, i balon je pukao, a sad se svi čude.”
Rihelj kaže da Hrvatska nije strateški pristupila tako dubokom problemu. “Kako stalni sezonac može planirati budućnost, porodicu, kupiti stan, automobil? Kako neko može da raditi sedam dana nedeljno, bez dana slobodnog, a pričamo o turizmu gde je usluga imperativ?”
Prema rečima ovog novinara, i nivo usluge nužno pada kada radnici nisu obučeni i nemaju iskustvo. Rihelj se onda pita: “Kako opravdati cenu smeštaja s lošom uslugom i izvedbom?”
Izvor: DW
Foto: Pixabay
