Cena nafte od jutros je u velikom porastu. Vrednost barela na londonskom tržištu jutros je skočila na 118 dolara, dok je cena na američkom tržištu 114 dolara po barelu. To je rast od oko 10 odsto u odnosu na juče.
Pre desetak dana cene naftnih derivata bile su u padu i išle su do nivoa i ispod 100 dolara, piše Blic.
Ovakvom novom kretanju u rastu cena doprinele su informacije da će ove nedelje uslediti niz sastanaka na vrhu između vlada Evropske unije i američkog predsednika DŽoa Bajdena s ciljem da se pojača odgovor Zapada prema Moskvi zbog napada na Ukrajinu, pri čemu će EU, pored ostalog, razmotriti da li da uvede zabranu uvoza nafte iz Rusije.
Srpski pisac preminuo je posle duge i teške bolesti.
Milovan Vitezović rođen je 11.septembra 1944. godine kraj Kosjerića.
Srpski pisac bio je dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS. Takođe i profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti. Pisao je pesme, romane, drame, filmska i TV scenarija, eseje, kritike i aforizme.
Objavio je više od četrdesetak knjiga u preko 180 izdanja. Bio je autor 11 romana, koji su svi bili bestseleri. Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku.
Za televiziju je pisao scenarija za drame “Šešir profesora Koste Vujića”, i “Snohvatice” I i II; za igrane televizijske serije “Dimitrije Tucović” i “Vuk Karadžić” (16 epizoda). Pisao je scenarija za igrane celovečernje TV filmove: Mesto susreta Beograd i Srebro na Odisejevom putu za evropske televizije ORF i ZDF.
Sa Zdravkom Šotrom radio je scenarija po svojim romanima Lajanje na zvezde (nagrada festivala Herceg Novog i Zlatna novosadska arena), a tokom bogate karijere ovenčan je brojnim nagradama.
Ambasador Republike Turske u Srbiji Hami Aksoj, najavio je predstavljanje ove popularne destinacije na predstojećem Sajmu turizma koji će se održati od 24. do 27. marta. Naglašavajući izvanrednu saradnju dve zemlje u sektoru turizma, ambasador Aksoj je naveo da će, kao dodatni vid liberalizacije putovanja, turisti iz Srbije u Republiku Tursku uskoro moći da putuju i sa čipovanim ličnim kartama.
Aktivnosti na promociji turističke ponude ove zemlje počeće već sa prvim danom Međunarodnog sajma turizma otvaranjem štanda Republike Turske.
„Turska i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose u sferi turizma, a ako bih mogao da sumiram odnose naše dve zemlje, rekao bih da je ovaj period kroz koji prolazimo najbolji u istoriji Srbije i Turske. U januaru ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je u zvaničnoj poseti Turskoj, a tom prilikom potpisano je čak četiri sporazuma, od kojih je jedan upravo iz oblasti turizma”, izjavio je ambasador Aksoj.
U 2021. godini Tursku je posetilo 85 odsto više srpskih turista u odnosu na 2020. godinu, dok je Srbiju posetilo čak 95 odsto više turskih državljana. Ovaj pozitivan trend u vreme pandemije potpomoglo je međusobno priznanje kovid sertifikata, a najavljena je i dalja liberalizacija putovanja.
Projekte unapređenja poslovne infratsrukture u Novom Pazaru i Tutinu, Ministarstvo privrede podržaće sa preko 100 miliona dinara, prenosi radio Sto plus.
Novom Pazaru su, na osnovu sprovedenog javnog poziva, odobrena 62 miliona dinara za rekonstrukciju Ulice generala Živkovića, do poslovne zone Mur.
Tutin će dobiti 40 miliona dinara za nastavak izgradnje saobraćajnice duž šetališta uz reku Vidrenjak, do izletišta “Promuklice”, a u cilju razvijanja turističkog potencijala te opštine.
Najviše novca odobreno je Novom Pazaru, a ukupna dodeljena sredstva dodeljena za 20 20 gradova i opština su 646,5 miliona dinara.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od sutra do 27. marta sprovešće akciju pojačane kontrole saobraćaja koja će biti usmerena na kontrolu brzine kretanja vozila.
Ova akcija će biti sprovedena u 30 evropskih zemalja koje su članice Mreža saobraćajnih policija Evrope-ROADPOL, saopštio je MUP.
U okviru ove akcije, u četvrtak, 24. marta, realizovaće se takozvani „Speed Marathon“, tokom kog će na svim najvažnijim putnim pravcima brzina biti merena neprekidno, u trajanju od 24 časa.
Saobraćajna policija će svakoga dana angažovati sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja – ručne radare, radare u sistemima video nadzora i uređaje za merenje brzine u vozilima bez obeležja policije – presretačima, dok će na auto-putevima biti merena i prosečna brzina kretanja vozila.
U cilju zaštite bezbednosti pešaka brzina će biti merena i u zonama pešačkih prelaza.
Svaki kontrolisani vozač biće alkotestiran, dok će saobraćajna policija prilikom zaustavljanja svakog motornog vozila koje prekorači dozvoljenu brzinu kretanja izvršiti kontrolu da li se od strane vozača i svih putnika u vozilu pojasevi koriste na način koji je predvideo proizvođač vozila.
U prva dva meseca ove godine, na putevima u Srbiji dogodila se 61 saobraćajna nezgoda sa poginulim licima, a u gotovo polovini tih nezgoda kao jedan od uticajnih faktora javljala se neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta.
Tokom navedenog perioda, saobraćajna policija sankcionisala je oko 65.000 vozača zbog učinjenog prekršaja prekoračenja brzine, što je dvostruko više u odnosu na prva dva meseca prošle godine, naveo je MUP u saopštenju.
