Author: Senada Kalic

Četvrta javna debata dvanaeste generacije Evropske škole debate održana je 30. januara na Univerzitetu u Novom Pazaru, uz učešće studenata i srednjoškolaca iz više gradova Srbije. Tema debate bila je dostupnost znanja i uloga javnog finansiranja u savremenim akademskim istraživanjima.

Učesnici su kroz sučeljavanje argumenata razmatrali na koji način naučna istraživanja mogu služiti širem društvu, ali i koje izazove nosi koncept slobodnog pristupa znanju. Poseban akcenat stavljen je na pitanja održivog finansiranja, autorskih prava i očuvanja kvaliteta naučnog rada, kao i na odgovornost institucija i društva prema znanju koje se stvara uz podršku građana.

U debati su učestvovali Sumeja Hajrović i Ajtana Đerlak, studentkinje Univerziteta u Novom Pazaru, Lana Milosavljević i Dunja Đurić, učenice Gimnazije u Kraljevu, Sanja Dubovac iz Medicinske škole u Kruševcu i Vladislav Lav Marjanović, učenik Užičke gimnazije. Mladi govornici pokazali su visok nivo pripremljenosti i razvijene veštine argumentacije, stečene tokom intenzivnog debatnog programa.

Rad debatnih timova pratio je stručni žiri u sastavu prof. dr Jahja Fehratović i asistentkinja Nejira Beširović sa Univerziteta u Novom Pazaru, kao i Teodora Rešetar, debatna trenerica organizacije Otvorena komunikacija. Nakon razmatranja iznetih argumenata, žiri je doneo odluku da pobedu odnese opozicioni tim, uz konstruktivne komentare upućene svim učesnicima.

Za mnoge učesnike ovo je bilo prvo iskustvo javne debate. „Ovo iskustvo mi je značilo jer mi je to prva javna debata. Sviđa mi se što smo imali realnu primenu naučenog znanja sa debatnog treninga“, izjavila je Dunja Đurić. Lana Milosavljević istakla je da joj je program pomogao u razvoju vokabulara i sagledavanju tema iz različitih uglova, dok je Sumeja Hajrović naglasila značaj debate u razvoju kritičkog mišljenja i sposobnosti argumentovanog zastupanja različitih stavova.

Javna debata u Novom Pazaru deo je serije događaja koje polaznici Evropske škole debate realizuju širom Srbije, nakon četvorodnevnog intenzivnog programa održanog u novembru u Evropskoj kući u Beogradu.

Zimska sezona u Srbiji već dovodi do nestašica peleta, a mnoge prodavnice ograničavaju količine po kupcu. Glavni razlog nije samo hladno vreme, već i veliki broj domaćinstava koja su ove godine prešla sa grejanja na struju na pelet i nisu imala iskustva sa tržištem. Kako objašnjava profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić, domaćinstva su krenula sa nabavkom tek u septembru i oktobru, kada su zalihe već bile ograničene, što je dovelo do povremenih nestašica, rasta uvoza i ograničene prodaje po kupcu.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić objašnjava za RTS da hladno vreme doprinosi većoj potrošnji, ali da nije glavni razlog za porast potražnje. Osnovni razlog je sve veći broj domaćinstava koja su prešla sa grejanja na struju na grejanje na pelet.

“Takva domaćinstva nisu imala puno iskustva o tome kako funkcioniše tržište peleta, a pre svega kada treba krenuti u nabavku. Mnoga od njih su krenula u nabavku tek u septembru, a neka u oktobru, kada su stovarišta i fabričke zalihe već bile ispražnjene. Već na početku grejne sezone došlo je do povremenih nestašica peleta, koje su se intenzivirale tokom oktobra. Domaće fabrike ne mogu u tako kratkom vremenskom periodu da zadovolje tako veliku potražnju i, logično, usledio je rast uvoza”, navodi Glavonjić.

Većina potrošača krenula je sa kupovinom tek u septembru ili oktobru, kada su stovarišta i fabričke zalihe već bile ograničene. To je dovelo do povremenih nestašica, koje su se posebno osetile tokom oktobra. Kako domaće fabrike nisu mogle da zadovolje naglo povećanu potražnju, došlo je do porasta uvoza.

“Uvoz u novembru i decembru doprineo je da se delimično ublaže posledice nestašica, i čak smo imali blagu stabilizaciju tržišta u drugoj polovini decembra, kada je na većim stovarištima pelet mogao da se kupi bez ikakvih ograničenja. Međutim, takva situacija trajala je relativno kratko, jer je već polovinom januara potražnja ponovo počela da raste, i takav trend je i danas”, dodao je Glavonjić.

Šta je dovelo do veće potražnje peleta

Glavonjić objašnjava da su prethodne tri zime bile blage, pa su domaćinstva trošila manje peleta i kupovala ga tek po potrebi. U hladnijim zimama, dodaje, potrošnja je značajno veća.

“Prošle zime smo imali paradoksalnu situaciju – fabrike, opterećene zalihama, morale su da snize cene peleta. Grejanje na pelet bilo je izuzetno jeftino, pa su mnoga domaćinstva postupno dokupljivala onoliko peleta koliko im je bilo potrebno. U takvoj situaciji domaćinstva su profitirala, a takav pristup se pokazao ispravnim”, naveo je on.

Međutim, sada je situacija drugačija. Veliki broj domaćinstava prešao je sa grejanja na struju na pelet, što je značajno povećalo potražnju, pa se dosadašnja strategija postepene kupovine pokazala neefikasnom.

“Zbog toga, moja preporuka sadašnjim i budućim potrošačima je da kupe količinu peleta potrebnu za čitavu grejnu sezonu, kako bi bili mirni i spokojni i izbegli probleme kao što trenutno imaju neka domaćinstva. Pelet nije kvarljiva roba, pa sve što ostane neutrošeno u jednoj sezoni može se bez problema koristiti u narednoj”, savetuje Glavonjić.

Ograničena prodaja peleta i regionalne razlike

Od polovine januara snabdevači prodaju pelet isključivo na džakove, a jedan potrošač može kupiti najviše 10–15 džakova. Glavonjić objašnjava da se situacija razlikuje od stovarišta do stovarišta i od regiona do regiona.

“Najteža situacija u pogledu snabdevanja je u regionima Vojvodine, Šumadije i južne Srbije. U tim regionima postoji mali broj proizvođača, odnosno fabrika za proizvodnju peleta, a one koje postoje imaju veoma mali kapacitet i ograničenu proizvodnju”, navodi on.

Zbog toga trgovci iz ovih regiona moraju da se snabdevaju iz drugih delova Srbije, ali i to je sve teže jer, kako kaže, potražnja u tim regionima takođe raste. Čak i u Beogradu, gde najveći deo domaće proizvodnje ide na tržište, trgovci su ograničili količinu peleta po kupcu kako bi što više domaćinstava moglo da zadovolji potrebe.

“Onu jednu paletu drvnog peleta od 1.050 kilograma dele na pet potrošača po principu ‘svima pomalo do sledeće isporuke’. Plašim se da će takav sistem prodaje biti zastupljen tokom čitavog februara jer domaće fabrike u ovom trenutku nemaju dovoljno sirovine da mogu ozbiljnije da povećaju proizvodnju”, objašnjava Glavonjić.

Kako kupovinom direktno iz fabrika uštedeti novac

Cene peleta u Srbiji variraju i mogu doseći i do 47.000 dinara po toni. Kako objašnjava Glavonjić, pravilo za cenu u ovom trenutku ne postoji – ona se razlikuje od stovarišta do stovarišta i od isporuke do isporuke, u zavisnosti od lokalne potražnje u momentu kada roba stigne na prodajna mesta.

On dodaje da je najjeftiniji pelet moguće nabaviti direktno iz fabrika, koje sve više imaju registrovanu maloprodaju.

“Naime, mnoge naše fabrike imaju registrovanu maloprodaju i cena peleta u fabrikama u ovom trenutku se kreće između 36.000 i 38.000 dinara. Tu pogodnost jako puno koriste potrošači u jugozapadnoj Srbiji, jer tamo u svakoj opštini ima jedan, a u nekima dva ili više proizvođača”, navodi on.

Prognoza za tržište peleta

Glavonjić ističe da će stabilizacija tržišta peleta zavisiti od hladnoće zimskih dana i situacije na evropskom tržištu. Ako hladni dani potraju, a potražnja ostane visoka, ne može se očekivati stabilizacija pre sredine marta.

“Ako ostanu ovako hladni dani i ako se situacija u Evropi ne promeni, nije realno očekivati da će doći do stabilizacije tržišta peleta pre sredine marta ove godine”, upozorava Glavonjić.

On dodaje da je za potrošače najvažnije da prate cene i da, kada je moguće, kupuju direktno iz fabrika kako bi obezbedili dovoljne količine za čitavu grejnu sezonu.

Ogrevno drvo – stabilnije snabdevanje

Za razliku od peleta, snabdevanje ogrevnim drvetom u Srbiji je stabilno. Glavonjić objašnjava da nema većih problema sa ponudom, a potražnja je umerenija nego za pelet. Ponuda na stovarištima je dovoljna, a eventualni nedostaci u manjim lokalnim prodavnicama brzo se nadoknađuju novim nabavkama.

Cene ogrevnog drveta kreću se od 8.000 dinara na jugu Srbije do 10.500 dinara na severu. Profesor naglašava da za sada nije došlo do povećanja cena u odnosu na novembar prošle godine.

“Snabdevanje ogrevnim drvetom je jako dobro, nema nikakvih problema sa ponudom, a samim tim ni sa potražnjom”, zaključio je Glavonjić.

Sistematski pregledi za upis budućih prvaka počeli su krajem januara i predstavljaju važan korak u pripremi deteta za polazak u školu. Ovi pregledi obuhvataju niz medicinskih i razvojnih procena koje omogućavaju lekarima i stručnim saradnicima da utvrde da li dete ima eventualne zdravstvene ili razvojne poteškoće koje bi mogle uticati na njegov školski uspeh i prilagođavanje školskim obavezama.

Pregled obično započinje kod pedijatra, gde se obavlja osnovni zdravstveni pregled, meri visina, težina i krvni pritisak, kao i procenjuje opšti rast i razvoj deteta. Zatim sledi pregled vida i sluha, koji su od ključnog značaja za uspešno praćenje nastave i usvajanje gradiva. Logopedski pregled ima za cilj procenu govornog razvoja deteta i uočavanje eventualnih poteškoća u izgovoru glasova. Psihološki testovi služe za procenu kognitivnih sposobnosti, pažnje, grafomotorike i emocionalne spremnosti deteta za polazak u školu. Sistematski pregled često uključuje i stomatološki pregled, kojim se procenjuje zdravlje zuba i daju preporuke za eventualne intervencije, kao i laboratorijske analize, poput provere krvne slike i testova na određene infekcije, ukoliko postoji potreba.

Roditelji su u obavezi da na pregled ponesu zdravstveni karton deteta, potvrdu o vakcinaciji, kao i dodatnu medicinsku dokumentaciju ukoliko dete ima hronične bolesti ili ranije utvrđene zdravstvene tegobe. Takođe, preporučuje se da roditelji unapred razgovaraju sa detetom o sistematskom pregledu, objasne mu šta ga očekuje i na taj način smanje eventualnu anksioznost i strah, kako bi pregled protekao što opuštenije i uspešnije.

Podsetimo, prema objavljenom rasporedu proteklih dana sistematske preglede obavljali su budući prvaci  škole ’’Bratstvo’’, a od sutra počinju pregledi za školu Rifat Burdžović Tršo i trajaće do 9 februara.

 

Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) objavila je 7. otvoreni poziv za podnošenje projektnih predloga u okviru programa RYCOnnecting Youth, usmerenog na jačanje uloge mladih u procesima pomirenja, dijaloga i regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu. Rok za prijavu projekata je 13. februar 2026. godine.

Poziv je namenjen organizacijama civilnog društva koje rade sa mladima i za mlade, a cilj je unapređenje njihovih kapaciteta, uspostavljanje snažnih regionalnih partnerstava i realizacija kvalitetnih projekata sa dugoročnim uticajem na lokalnom i regionalnom nivou. Poseban fokus stavljen je na smisleno uključivanje mladih u sve faze osmišljavanja i sprovođenja projekata.

Podrška se pruža inicijativama u dve tematske oblasti:

1. Mladi za pomirenje, dijalog i izgradnju mira, i

2. Razvoj snažnijih i inovativnijih prostora za formalne i neformalne regionalne omladinske strukture.

Ukupan budžet poziva iznosi 300.000 evra, a pravo učešća imaju regionalna partnerstva neprofitnih organizacija registrovanih najmanje godinu dana u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Pojedinačni grantovi u iznosu od 20.000 do 30.000 evra namenjeni su vodećim organizacijama koje projekte sprovode u saradnji sa najmanje jednom partnerskom organizacijom iz druge ugovorne strane sa Zapadnog Balkana.

Projekti su usmereni na mlade uzrasta od 14 do 30 godina, sa ciljem jačanja kapaciteta organizacija civilnog društva i podsticanja međusobnog poštovanja, razumevanja i dijaloga, pretvarajući regionalnu saradnju u opipljive promene u svakodnevnom životu mladih.

Više informacija o procesu prijave dostupno je na stranici RYCOnnecting Youth – 7. otvoreni poziv. Informativna sesija za zainteresovane organizacije biće održana u četvrtak, 5. februara 2026. godine, sa početkom u 12 časova, a link za prijavu je dostupan onlajn.

Regionalna razvojna agencija Sandžaka (SEDA) otvorila je namenski račun za prikupljanje pomoći privrednicima pogođenim nedavnim požarima u Novom Pazaru. Pomoć je namenjena kompanijama i preduzetnicima čije je poslovanje ugroženo, s ciljem oporavka privrede i očuvanja radnih mesta.

Pozivaju se svi koji su u mogućnosti da se uključe i pruže podršku lokalnoj zajednici.

”Pomozimo onima koji zapošljavaju naše sugrađane da ponovo stanu na noge – jer od njihove snage zavisi egzistencija mnogih porodica” navodi se u pozivu.

Donacije se mogu uplatiti na namenski dinarski račun NLB Komercijalne banke.

Broj žiro računa za uplatu donacija:

205-351146-70