Za nepovjerenje Vladi su glasali poslanici opozicije i poslaničkog kluba “Crno na bijelo”.
Protiv je bilo 11 poslanika (Demokrate, Prava i Ujedinjena Crna Gora).
Glasanje o nepovjerenju Vladi obavljeno je javnim glasanjem.
Prije glasanja plenarnu salu napustili su poslanici Demokratskog fronta (DF), Pokreta za promjene (PzP) i Socijalističke narodne partije (SNP).
Poslanik Demosa Miodrag Lekić takođe nije bio u sali.
Glasanju o nepovjerenju Vladi prisustovali su i mnistarka javne uprave, digitalnog društva i medija Tamara Srzentić i ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić.
U Kancelariji za informacione tehnologije i eUpravu danas je predstavljena nova usluga koja omogućava kreiranje elektronskog potpisa na daljinu tj. u klaudu.
Zahvaljujući ovoj tehničkoj mogućnosti komunikacija građana sa javnom upravom će moći da se odvija putem mobilnog telefona i za to više neće biti neophodno korišćenje računara, objašnjeno je na prezentaciji.
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, koja je prisustvovala predstavljanju izjavila je da novi potpis donosi olakšice kako administrativnom sistemu tako i građanima.
“Ovo je nastavak izuzetno značajne tehnološke evolucije na našem putu digitalizacije kojim idemo brzo i sigurno i on građanima koji koriste kvalifikovane elektronske sertifikate omogućava da besplatno upotrebljavaju elektronski potpis”, rekla je ona.
Naglasila je da smo se u vremenu pandemije uverili u prednosti digitalizacije i elektronskog poslovanja i da će Srbija nastaviti sa modernizacijom u ovoj oblasti.
Matić je pozvala druge resore i institucije kao što su Poreska uprava, Centralni registar socijalnog osiguranja i druge da što pre primene ovu savremenu tehnološku inovaciju.
Prema njenim rečima, to bi građanima olakšalo pristup njihovim uslugama, uštedelo vreme i omogućilo ono što imaju građani u Evropskoj uniji, a to je da građanske dužnosti obave na brz, jednostavan i informaciono bezbedan način.
“Potpis u klaudu omogućava jednostavniju, povoljniju i besplatnu upotrebu elektronskog potpisa, budući da ne zahteva da korisnik poseduje čitač smart kartica i instalaciju dodatnih softvera. Od sada on više nije vezan za računar i potpisivanje može da obavi u vreme i na mestu koje mu odgovara pomoću svog mobilnog uređaja”, istakla je ministarka.
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović je pojasnio da elektronski potpis na daljinu, tj. u klaudu predstavlja elektronski sertifikat za kvalifikovano elektronsko poslovanje na daljinu koji se čuva u državnom data centru.
“Svaki građanin koji ima mobilnu aplikaciju ConsentIT ili kvalifikovani elektronski sertifikat na smart kartici ili USB tokenu može sam sebi da besplatno generiše elektronski potpis u klaudu potpuno besplatno”, naveo je on.
Dodao je da se parametri za aktivaciju ConsentID mobilne aplikacije izdaju besplatno na 1069 šaltera pošta, jedinicama lokalnih samouprava i lokalnih poreskih administracija, kao i dve komercijalne banke.
“Parametri za aktivaciju ove aplikacije se mogu dobiti onlajn preko portala eUprave za sve građane koji imaju kvalifikovani elektronski sertifikat na smart kartici ili USB tokenu”, rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, aplikacija za elektronsko potpisivanje u klaudu na portalu eUprave omogućava korisniku da odabere pdf ili xml dokument koji želi da potpiše elektronskim sertifikatom u klaudu, pregleda dodata dokumenta, odabete dokument za potpis, pokrene potpisivanje, pozicionira grafički prikaz elektronskog potpisa i potpiše dokument.
Svečanost dodjele nagrade Amir Dautović ovogodišnjim dobitnicima Rifatu Rifatoviću i Anđeli Marić, glumcima Regionalnog pozorišta Novi Pazar, biće upriličena u ponedjeljak, 7. februara 2022. godine, u Foajeu KC-a, sa početkom u 19.00 h. O životu i radu laureata govoriće članovi žirija, dok će Plaketu laureatima uručiti direktor Kulturnog centra Husein Memić.
Nagrada Amir Dautović, koju Kulturni centar Novi Pazar dodjeljuje po peti put (2017‒2022), odlukom četvoročlanog žirija čiji je predsjednik dr Redžep Škrijelj, u 2022. godini pripala je Rifatu Rifatoviću i Anđeli Marić, glumcima Regionalnog pozorišta Novi Pazar, za, kako je navedeno u Obrazloženju odluke žirija, „izuzetno predstavljanje kulturne scene grada Novog Pazara na domaćoj i međunarodnoj sceni“.
Konačnoj odluci prethodilo je nekoliko sastanaka članova žirija, održanih u mjesecu januaru, na kojima je razmatrano o mogućim dobitnicima. Pored dr Redžepa Škrijelja, sastav žirija čine i: Melida Rebronja, profesor jezika i književnosti, Zoran Maksimović, novinar, i Hasna Ziljkić, kulturni radnik.
Nagradu „Amir Dautović“ ustanovio je Kulturni centar Novi Pazar, u avgustu 2017. godine, u znak sjećanja na rahmetli Amira Dautovića, profesora bosanskog jezika i književnosti. Po uzoru na njegov rad i zalaganje, ovu nagradu Kulturni centar dodjeljuje za: afirmaciju kulture suživota, sa akcentom na afirmaciju bošnjačke tradicije i bosanskog jezika (kroz književnost, novinarstvo i ostale javne sadržaje) / pod ovim se podrazumijeva i materijalna i nematerijalna kultura i predstavljanje grada Novog Pazara kroz pojedinačno i grupno djelovanje na polju obrazovanja, kulture, novinarstva i sl. izvan grada (Ambasadori Novog Pazara) u minuloj godini.
Nagrada se sastoji od Plakete i novčanog iznosa od 45.000 dinara.
Gradsko veće Novog Pazara donelo je odluku o raspisivanju dva javna konkursa.
“Reč je najpre o konkursu za finansiranje, odnosno sufinansiranje programa i projekata od javnog interesa koje realizuju udruženja građana iz oblasti kulture, za 2022. godinu. Za tu namenu predviđen je ukupan iznos od 4 miliona. Raspisan je, pored toga i konkurs za finanisiranje, odnosno sufinansiranje projekata koje realizuju udruženja građana (NVO), a na ime ovog vida projektne podrške predviđen je ukupan iznos od 5 miliona dinara. Uslovi za prijavu na konkurse, rokovi i dokumentacija neophodna za prijavljivanje biće dostupni na znavičnoj stranici Grada Novog Pazara, od ponedeljka, 7. februara ove godine“, kazala je članica Gradskog veća Pemba Džanković.
Na sednici Gradskog veća usvojeni su planovi i programi gradskih ustanova za tekuću kalendarsku godinu. Pred većnicima su se našli Plan i program rada Kulturnog centra Novi Pazar, Plan i program rada Narodne biblioteke „Dositej Obradović“, Centra za socijalni rad, Centra za decu i omladinu „Duga“, Istorijskog arhiva „Ras“, Reginalnog pozorišta, Muzeja „Ras“, kao i Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Turističke organizacije Novi Pazar, Kancelarije za mlade i Regionalne turističke organizacije „Sandžak“.
„Uobičajeno za ovaj period godine razmatrali smo planove i programe rada ustanova. Sem toga pred gradskim većnicima našli su se i brojni predmeti vezani za ozakonjenje objekata, čijim rešavanjem zapravo rešavamo probleme iz različitih oblasti“, zaključila je Džanković.
Brojni su realizovani projekti u cilju postizanja visokog stepena energetske efikasnosti ali i zaštite životne sredine, te smanjenja zagađenja. Zamena ložišta, kotlova, ugradnja solarnih panela, fasadnog omotača doprineće tome. Očekuje se da godina pred nama bude prekretnica kada je reč o kvalitetu vazduha koji udišu Novopazarci. Tome će u najvećoj meri doprineti i izradnja toplane na biomasu i gasifikacija.
Brojni projekti su već realizovani u cilju postizanja visokog stepena energetske efikasnosti, ali i zaštite životne sredine, te smanjenja zagađenja.
Novi Pazar je jedna od šest lokalnih samouprava u čitavoj zemlji koja je tokom prošle godine uspešno realizovala projekat zamene individualnih ložišta na čvrsto gorivo kotlovima za pelet.
Ugradnja solarnih panela, zamena stolarije i fasada projekti su koje je Grad Novi Pazar uz pomoć države, odnosno resorsnog Ministartva energetike realizovao, a za koje su građani pokazali veliko interesovanje, što je istovremeno i značajan indikator percepcije i stepena ekološke svesti ljudi.
Pomenuti projekti i konkursi biće raspisani i ove godine.
Smanjenju zagađenja u najvećoj meri doprineće izgradnja toplane na biomasu, te izmeštanje postojećeg postrojenja iz centra grada, zamena postojećih kotlovima na pelet u ustanovama, kakav je bio slučaj u dvorani Pendik, te pošumljavanje.
Podsetimo, o zameni kotlova u osnovnim školama, ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, bilo je, između ostalog, reči i na nedavno održanom sastanku gradskog rukovodstva i ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović, održanog u Beogradu.
Projekti koji za cilj imaju postizanje visokog stepena energetske efikasnosti, a primaro zaštitu žiotne sredine i smanjenje zagađenja kavi su pomenuta izgradnja toplane na biomasu i gasifikacija, su kapitalni projekti za grad Novi Pazar i njegove stanovnike.
