BRISEL – Poslanici četiri najveće grupe u Evropskom parlamentu osudili su, kako su naveli, ”opasne aktivnosti na podelama” srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, i pozvali EU da sledi primer SAD i uvede sankcije Dodku ukoliko ”radikalno ne promeni kurs”.
”Mi, poslanici u Evropskom parlamentu, oštro osuđujemo opasne aktivnosti na podelama srpskog člana Predsedništva BiH, Milorda Dodika, koje predstavljaju namerni pokušaj podrivanja i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, ustavnog poretka i drugih odredbi Dejtonskog mirovnog sporazuma“, navodi se u zajedničkom saopštenju.
Poslanci Evropske narodne partije, Socijalisti i Demokrate, Liberali i Zeleni pozvali su na temeljno preispitivanje i moguće zamrzavanje svih projekata i pomoći koje finansira EU ”za i unutar Republike Srpske”, uključujući makrofinansijsku pomoć i finansiranje iz IPA III.
Evropski poslanici pozivaju na slobodne i pošteni izbore u BiH koji bi trebalo da se održe u oktobru 2022. godine i pružaju punu podršku mandatu Viskog predstavnika u BiH, koga, kako kazu, odlučno brane od javnih napada od strane Milorada Dodika, Srbije, Ruske Federacije i drugih aktera.
”Krajnje je vreme za čvršći, jasniji i kredibilniji pristup, zasnovan na demokratiji, vladavini prava, kao i 14 ključnih prioriteta koje zemlja treba da ispuni kako bi bila preporučena za otvaranje pregovora o pristupanju EU“, zaključuje se u zajedničkom saopštenju poslaničkih grupa EP.
Glavni odbor Građanskog pokreta URA na današnjoj sednici dao je mandat rukovodstvu stranke da se otvore konsultacije sa političkim partnerima o razrešenju političke situacije u državi, uz ocenu da je model manjinske vlade u ovom trenutku optimalno rešenje za izlazak iz političke krize.
Na sednici je konsatovano da je URA kao stranka spremna da ide u opoziciju i da to jasno i precizno saopštava, navodi se u saopštenju objavljenom posle sednice Glavnog odbora.
Evropskom vladom moramo da odblokiramo put Crne Gore u evrointegracijama i u ovom trenutku nudimo rešenje koje je optimalno, ali ne bežimo ni od izbora, stoji u saopštenju.
Dodaje se da je još jedan razlog zbog čega URA nudi evropsku vladu to što želi da kaže stop osnivanju političkih partija zakulisno preko državnih resursa.
Kad to ne bismo rekli transparentno bili bismo kao DPS. Crna Gora želi da bude zemlja pravde, a sedam meseci postojeći model vlade nije uspeo da izabere novog ministra pravde, navodi se u saopštenju.
Ističe se i da URA modelom evropske vlade neće vratiti DPS na vlast, niti će stupati u bilo kakve aranžmane sa tom partijom.
U toj vladi biće, pre svega, potpisnici Memoranduma, a u njoj neće biti mesta kompromitujućim i ličnostima koje izazivaju negativnu emociju prema javnosti. Svi kvalitetni kadrovi u evropskoj vladi naći će svoje mesto, ona neće biti vlada revanšizma već vlada jedinstva i pomirenja, poručili su iz URA.
GP URA je deo koalicije Crno na bijelo koja je, u saradnji sa polanicima iz drugih grupacija, tražila od parlamenta da glasa o poverenju Vladi Zdravka Krivokapića u kojoj je lider „uraša“ Dritan Abazovć prvi potpredsednik.
Nakon te inicijative, Krivokapić je predložio razrešenje Abazovića, kao i skraćenje mandata parlamentu.
Skupština Crne Gore razmatraće sve one inicijative na tri odvojene vanredne sednice 3. i 4. februara.
Ranije danas premijer je na elektronskoj sednici Vlade predložio smenu Abazovića sa mesta predsednika Nacionalnog saveta za borbu protiv visoke korupcije i sebe kao novog čelnika tog tela.
U Podgorici i više gradova u Crnoj Gori i večeras su održani protresti protiv predloga o formiranju manjinske vlade, za koju se zalaže URA.
Prijavljivanje za bespovratna sredstva iz Projekta za konkurentnu poljoprivredu u ovoj godini počelo je danas, a zainteresovani poljoprivrednici na ovaj konkurs mogu da se jave do 23. februara.
Kako je navedeno u pozivu koji je ranije objavila Uprava za agrarna plaćanja, poljoprivrednici mogu da se prijave za nadoknadu troškova koji se odnose na unapređenje konkurentnosti primarne stočarske proizvodnje i to u proizvodnji mleka i mesa, pčelarstvu i akvakulturi.
Za sprovodenje ovog poziva opredeljeno je 360 miliona dinara, ukupna vrednost investicija u individualnom poslovnom planu iznosi od 20.000 do 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, dok se minimalni iznos bespovratnih sredstava kreće od 10.000 do 25.000 evra.
Projekat konkurentne poljoprivrede u Srbiji je zajednička inicijativa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Svetske banke koji uvode nov model finansiranja kako bi se osnažili mikro, mali i srednji poljoprivredni proizvođači i preduzeća, a unapredila poljoprivredna proizvodnja i konkurentnost.
Korisnici mogu da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 50 odsto od ukupne vrednosti investicije, 40 odsto novca iz kredita dok njihovo učešće iznosi 10 odsto.
SDPS je posvećena obrazovanju kao ljudskom pravu iz kojeg proističe javno dobro i koje je u funkciji stvaranja slobodnih i solidarnih ljudi u društvu jednakih mogućnosti.
To je istinski preduslov za suzbijanje siromaštva, ali i društvenog napretka i prosperiteta. Obrazovanje u 21. veku mora biti dostupno svima, bez obzira na materijalne mogućnosti, socijalni status i poreklo.
Na globalnom nivou, prema istraživanju UN, 258 miliona dece i mladih nema pristup obrazovanju, 617 miliona ne ume da čita, piše i računa, više od 40 odsto devojčica subsaharske Afrike ima niže obrazovanje, a oko 4 miliona izbegle dece i mladih širom sveta je van škola.
Agenda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile sve članice UN 2015. godine među kojima i Srbija, obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja, a cilj 4. obavezuje na zalaganje za bеsplatno predškolsko, osnovno i srеdnjе i pristupačnije univerzitetsko obrazovanje i podizanje nivoa uključenosti, posebno najosetljivijih grupa, u obrazovni sistem.
Nataša Mihailović, narodna poslanica SDP Srbije, povodom Međunarodnog dana obrazovanja.
Brojni su derneci, odnosno udruženja građana poreklom iz Sandžaka u Turskoj. Osim što okupljaju Bošnjake, rade na očuvanju tradicije i kulture našeg naroda, a permanentno nastoje da pomognu ovaj kraj. Njihova pomoć i doprinos tokom protekle, i godine kada je Novi Pazar bio jedno od žarišta korona virusa je nemerljiv. O radu Udruženja ‘Bosna-Sandžak’ iz Izmira, aktivnostima, te vezama sa Bošnjacima Sandžaka za Dnevnik govori predsednik udruženja Abdulah Gul.
Procenjuje se da u Turskoj živi oko četiri miliona Bošnjaka. Decenijama unazad u svim krajevima Republike Turske organizovani su, i kroz udruženja i derneke rade uglavnom na očuvanju tradicije i kulture našeg naroda. Njihove aktivnosti međutim tu se ne završavaju. Nebrojeno puta pomogli su ovaj kraj, a s obzirom na činjenicu da su Bošnjaci u Turskoj uglavnom uspešni privrednici, sportisti, ali i učesnici javnog i političkog života, poput počasnog konzula Republike Srbije u Turskoj Zarifa Alpa, rođenog Kajević iz Prijepolja, Saliha Akgula, rođenog Hadžifejzović i brojnih drugih, svoj uticaj neretko koriste u cilju pomoći, te promocije i povezivanja sa sandžačkim opštinama.
Jedno takvo udruženje već više od dve decenije postoji u Egejskoj regiji Turske, u Izmiru. Osnovano je ’95 godine prošlog veka. Prema rečima njegovog predsednika Abdulaha Gula nastoje da ojačaju veze sa Sandžakom i Bosnom, rade na povezivanju ali i promociji kulture i tradicije.
”Mi smo pokrenuli dosta projekata u Bosni i u Sandžaku, ojačali smo porodične i prijateljske mostove, naročito smo poslednjih godina narili intenzivno na jačanju tih veza i u Sandžaku i u Bosni. Kada se tiče naših aktivnosti, takođe nam je cilj da negujemo našu kulturu, baštinimo tradiciju i sačuvamo jezik” kazao je Gul.
Iako deluju u različitim delovima zemlje, sprovode zajedničke aktivnosti, naročito one koje se odnose na pomoć Sandžaku kakav je slučaj bio 2020 godine.
”Korona virus je zahvatio ceo svet, tako i Tursku. Međutim Turska se sa tim problemom nosila lakše, tako da je mogla da pomogne. I mi smo poslali donacije za bolnicu u Novom Pazaru, kao i za Bosnu, i kada se ukađže prilika da možemo da pomognemo mićemo uvek biti tu i pružiti podršku” poručio je Gul.
Jačanju veza u značajnoj meri dorpinelo je i otvaranje prvog, Generalnog konzuata Republike Turske u Novom Pazaru. Istovremeno, to je od posebnog značaja i za Bošnjake koji su i rezidenti Republike Turske.
”Novi Pazar kao centar Sandžaka je grad čiji su stanovnici u najvećoj meri porodičnim vezama povezani sa Republikom Turskom. Izuzetno je važno da je otvoren Generalni konzulat Republike Turske u Novom Pazaru, za sve nas, ali i za ove dve države. Imao sam priliku da razgovaram sa konzulom Bašolom koji mi je rekao da se u Novom Pazaru oseća kao u svojoj domovini, i izuzezno je zahvalan na takvom odnosu. I ovaj konzulat biće još jedna jaka spona između dve države i dva naroda” rekao je Gul.
Saradnja i povezivanje Bošnjaka iz Srbije i onih koji žive u Republici Turskoj posdredstvom ovih usdruženja biće nastavljeno i ubuduće.
