Havarija na toplovodu u Ulici 28. Novembar, do koje je došlo juče, uspešno je sanirana saopšteno je za Rtv Novi Pazara iz JKP “Gradska toplana” .
Podsetimo, usled havarije, nekoliko korisnika u ovoj ulici bilo je bez grejanja, nakon čega su ekipe juče i danas radile na otklanjanju kvara i normalizovano je snabdevanje toplotnom energijom u tom delu geada.
Iz Toplane zahvaljuju građanima na razumevanju i strpljenju.
U našoj zemlji većina ljudi jone vidi otpad kao izvor bogatstva. Dok kod nas tone smeća završavaju na deponijama, u mnogim zemljama on je postao siguran izvor novca – države zarađuju milijarde, a neke čak zabranjuju izvoz otpada da bi sačuvale dragocene resurse za sopstvenu privredu i energetiku.
Srbija tek otvara vrata ove industrije. Novi Zakon o upravljanju otpadom i Program upravljanja otpadom do 2031. godine imaju za cilj da stvore uslove da se od otpada pravi unosan biznis, koji će doneti profit i nova radna mesta. Kako kaže ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov za Blic Biznis, osnove za taj put su već postavljene.
– Najbolji otpad je onaj koji nije ni nastao. Ukoliko ipak nastane, sledeće najbolje rešenje je da se koristi kao resurs, odnosno da se ponovo upotrebi. Zakon prati stroge evropske standarde a jedna od najznačajnijih novina je dozvola uvoza neopasnog otpada u energetske svrhe – navodi.
Evropski standardi u zelenoj tranziciji omogućili su da tretman otpada postane značajan resurs i da se razviju sofisticovani sistemi sa velikom ekonomskom i ekološkom koristi. Pojavljuje se i ogromna potreba za tzv. “zelenim radnim mestima”, koja spadaju među najbrže rastuća u Evropi.
Prema izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), samo u automobilskom sektoru zbog elektrifikacije transporta očekuje se 2,6 miliona novih radnih mesta do 2030. godine, dok ukupno u sektoru čiste energije, koja uključuje i termičku obradu otpada, može biti kreirano preko 10 miliona radnih mesta.
Hrvatska je, nakon ulaska u EU, stvorila ozbiljne kompanije koje se bave prikupljanjem i tretmanom otpada. Prema podacima agencije CompanyWalla, dve najuspešnije kompanije u 2023. godini ostvarile su prihode od 14,36 miliona i 20,54 miliona evra, dok im je dobit bila oko 1,4 miliona evra. Prosečna bruto zarada u tim kompanijama kreće se od 1.500 do 1.700 evra.
Prilagođavanje strategiji EU uključilo je i razvoj termičke obrade otpada za proizvodnju goriva. Tako će u okviru Centra za upravljanje otpadom Bikarac, u Šibensko-Kninskoj županiji, biti izgrađeno postrojenje koje će koristiti otpad kao resurs za proizvodnju toplotne energije. Investicija je vredna 3,5 miliona evra i finansiraće je Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.
Hrvatska sa svojih 1,8 miliona tona otpada ulazi u društvo najrazvijenijih zemalja EU, sa više od 500 postrojenja za termičku obradu, gde se godišnje obradi oko 100 miliona tona otpada, a toplota greje milione domaćinstava u gradovima poput Beča, Kopenhagena, Hamburga i Celja.
Prema novom zakonu i programu do 2031. godine, rešenje za Srbije 12 miliona tona otpada može biti i isplativo. Investicije u ovu oblast direktno utiču na broj radnih mesta i potencijalne prihode države od poreza i doprinosa, koji se mogu kretati od 4,3 do blizu 9 miliona evra godišnje.
Makroekonomska analiza Ministarstva ekologije pokazuje da veće investicije generišu veće koristi.
– Procene PKS ukazuju godišnje gubimo više od 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje ostavljamo na deponijama koje kasnije budu paljene i prave velike probleme u kvalitetu vazduha i voda. Pitanje tretmana otpada, uključujući i opasni, nije samo ekološko, već i pitanje ekonomske strategije i održivog razvoja. Ako želimo da postanemo lider u regionu po pitanju ekoloških rešenja, moramo ulagati u postrojenja za termičku obradu otpada koja će omogućiti cirkularnu ekonomiju – kaže rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, Siniša Mitrović.
Novi zakon stvorio je uslove za realizaciju ciljeva iz Programa upravljanja otpadom, uključujući izgradnju postrojenja za termičku obradu otpada i dobijanje toplotne i električne energije. Planirana je i energana za proizvodnju goriva iz otpada (RDF).
Kako bi se smanjila emisija CO2 i ublažila energetska kriza, država je nedavno dozvolila privremeni uvoz neopasnog otpada u energetske svrhe.
– Važno je zbog cirkularne ekonomije jer otpad postaje resurs, što je stub Zelene agende. Omogućava se konkurentnost jer domaća industrija (poput cementara) već ima tehnologiju da koristi ovaj energent, čime se smanjuju troškovi. Zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima direktno popravlja kvalitet vazduha i smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva i ispunjavaju se zahtevi CBAM mehanizma, što dovodi do energetske stabilnosti – ističe ministarka Sara Pavkov.
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije najavila je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju pristupnih i servisnih saobraćajnica u okviru sistema reverzibilne hidroelektrane Bistrica i hidroeletrane Potpeć, na teritoriji opština Nova Varoš i Priboj.
Projekat je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, a javna prezentacija biće održana od 23. do 30. januara.
Podsetimo, pretprošle godine ujesen usvojen je Prostorni plan za ovaj najvažniji energetski projekat u Srbiji, koji između ostalog uključuje i saobraćajnu infrastrukturu.Plan obuhvata površinu od 253 km² na teritoriji opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje.Reverzibilna hidroelektrana Bistrica biće investicija vredna skoro milijardu evra, a projekat će se finansirati kroz kombinaciju domaćih i stranih kredita.
Kako je iz resornog ministarstva ranije najavljeno, prirpemni radovi za izgradnju trebalo bi da počnu ove godine
Neki ljudi jure poput strele, probijaju se kroz gužvu sa torbom priljubljenom uz telo i pogledom zakucanim u sledeći pešački prelaz. Drugi plutaju, telefon u ruci, mislima napola tu, napola ko zna gde. Ako dovoljno dugo stojite i posmatrate, primetićete neobičan obrazac. Oni koji hodaju brzo i sigurno često deluju fokusiranije, budnije, kao da dan nekako pripada njima. Naučnici koji se bave ponašanjem kažu da to nije samo utisak. Brzina hoda može tiho otkriti kako razmišljate, radite, pa čak i dokle ćete stići. A kada jednom to primetite, više ne možete da ne vidite.
Istraživači godinama snimaju nepoznate ljude na ulicama, u tržnim centrima i univerzitetskim hodnicima sa štopericom u ruci. Nisu gledali odeću. Merili su korake. Iznova se pojavljivao isti trend. Ljudi koji hodaju brže od proseka češće postižu bolje rezultate na kognitivnim testovima, prijavljuju veće prihode, bolja radna mesta i jači osećaj kontrole nad sopstvenim životom.
Brzi hodači deluju kao da stalno kasne. U stvarnosti, mnogi od njih jednostavno prolaze kroz svet sa urođenim osećajem hitnosti. Brzo donose odluke. Ne podnose gubljenje vremena. Za njih su prazni trotoari isto što i otvorene trake na autoputu. Taj ritam koji vidite spolja često je odraz onoga što se dešava u njihovoj glavi.
U jednoj poznatoj studiji naučnici su godinama pratili brzinu hoda odraslih osoba, a zatim je uporedili sa pamćenjem, pažnjom i sposobnošću rešavanja problema. Oni koji su prirodno hodali brže čak i u četrdesetim kasnije su pokazivali bolje kognitivne rezultate. Druga istraživanja, fokusirana na gradski život, otkrila su slično. Četvrti sa većom prosečnom brzinom hoda često imaju veću ekonomsku aktivnost i ambicioznije radnike.
Pomislite na kolegu koji uvek prvi stigne u salu za sastanke, ne zato što je krenuo ranije, već zato što kancelarijom prolazi kao da ima misiju. Ili na prijatelja koji vas vuče niz ulicu dok idete na koncert, istovremeno priča, planira, proverava rutu, a hoda kao da je vreme za njega mrvicu dragocenije. Iza tog tempa obično stoji um koji je već jedan ili dva koraka ispred.
Stručnjaci za ponašanje veruju da je brzina hoda fizički odraz mentalnog tempa. Ako vam je mozak stalno u sledećih deset minuta, sledećem zadatku ili sledećem razgovoru, telo često prati taj ritam. Brzi hodači su češće usmereni ka cilju i manje tolerantni na zastoje. Brzo obrađuju informacije, a mišići se navikavaju da prate taj tempo. Spori hodači nisu manje vredni. Oni mogu razmišljati promišljenije, lutati mislima ili nositi umor, stres ili zdravstvene tegobe koje usporavaju korak.
Postoji i društvena dimenzija. Ljudi koji se osećaju cenjeno i angažovano na poslu često se kreću sa jasnijom namerom, čak i između aparata za kafu i radnog stola. Oni koji se osećaju zaglavljeno ili zapostavljeno neretko usporavaju, a da to i ne primete. Hod postaje tihi, javni pokazatelj onoga kako izgleda vaš unutrašnji svet.
Ne morate da se pretvorite u robota koji brzo hoda. Ali možete trenirati malo brži, odlučniji korak kao sitan dnevni trening za mozak. Počnite sa jednom rutom. Od vrata do prevoza, od parkinga do kancelarije, od stanice do kuće. Izmerite je jednom, a sutradan pokušajte da skratite vreme za pola minuta samo produžavajući korak i izbacujući besciljno usporavanje.
Dok hodate, podignite pogled i izaberite tačku ispred sebe. Sledeći ćošak, banderu, pekaru. Hodajte ka toj tački u jasnom i ujednačenom ritmu. Obratite pažnju kako se fokus izoštrava. Ta mala fizička odluka da se krećete sa namerom šalje tih signal mozgu da vi vodite dan, a ne obrnuto.
U praksi, ovo unapređenje tempa manje je stvar brzine, a više izlazak iz autopilota. Većina ljudi se vuče kada skroluje, sanjari ili je iscrpljena. Probajte jednostavno pravilo. Tokom jednog dela dana, recimo puta do posla, bez telefona i sa malo bržim hodom. Posmatrajte šta se dešava u glavi. Mnogi primećuju da počinju da rešavaju sitne probleme, razmišljaju jasnije ili se jednostavno osećaju budnije.
Budite blagi prema sebi. Ne može svako, niti treba, da hoda istim tempom. Zdravlje, bol, anksioznost, klima i okruženje igraju veliku ulogu. Neki dani su puni energije, drugi teški, i to je sasvim normalno.
Koristan trik je da se fokusirate na doslednost, a ne na maksimalnu brzinu. Možda niste najbrži na trotoaru, ali postajete osoba koja se retko zaustavlja nasred puta ili luta bez cilja. I to menja držanje. Iz pasivnog putnika u aktivnog vozača sopstvenog dana
Na loš dan, kada vam se sve usporava, probajte suprotno. Pet minuta hodajte malo brže i dišite dublje. Često emocije sustignu pokret i postanu lakše.
Kako kaže jedan istraživač ponašanja, kada posmatramo brzinu hoda, ne merimo samo mišiće. Merimo način na koji se osoba kreće kroz život, koliko brzo razume svet i deluje u njemu.
Brzina hoda nije sudbina. Ona je znak vašeg trenutnog stanja, energije i fokusa. Mali pomaci u tempu mogu doneti veći osećaj kontrole, jasnije misli i više prisutnosti u svakodnevici. Najimpresivniji hodači nisu samo brzi, već i mirni, svesni i sigurni u pravac kojim idu.
Retko razmišljamo o tome kako se krećemo između mesta. Opsednuti smo velikim ciljevima, a zaboravljamo sitne prelaze koji čine dan. Upravo ti mali hodovi otkrivaju da li se osećamo kao glavni junak sopstvenog života ili kao neko ko samo prolazi kroz njega.
Kada jednom počnete da obraćate pažnju, sve se menja. Brzi hodač u gužvi možda nije samo u žurbi. Možda živi u svetu u kojem vreme ima vrednost i smer. Spori hodač može biti umoran, zamišljen ili duboko opušten. Na prepunom trotoaru, uspeh i borba se mimoilaze bez reči.
Hodati danas mrvicu brže nego juče može biti mala pobuna protiv rasutosti. Neće vam promeniti život preko noći, ali može učiniti da kasnite manje, otkazujete ređe i osećate tiho zadovoljstvo načinom na koji prolazite kroz sate. U jutarnjoj gužvi, ta razlika nije samo vidljiva. Ona je zarazna
Izabran je izvođač radova za drugu deonicu auto-puta u Crnoj Gori, a gradiće je kineska kompanija za oko 690 miliona evra.
Nakon otvaranja otvaranja finansijskih ponuda u okviru tendera za projektovanje i izvođenje radova na auto-putu Bar–Boljare, deonica Mateševo–Andrijevica, Monteput d.o.o. je, doneo odluku o izboru izvođača za izradu glavnog projekta i izgradnju druge deonice auto-puta.
Otvorene su tri od četiri pristigle ponude koje su se kvalifikovale za otvaranje finansijskog dela ponuda, a koje su dostavili konzorcijum Cengiz-Azvirt, kompanija China Communications Construction Company Limited i konzorcijum POWERCHINA Ltd.-STECOL – PCCD. Finansijska ponuda konzorcijuma Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation sa Shandong Luqiao Group nije otvarana jer nije ispunila uslove za otvaranje finansijskog dela ponude, piše RINA.
Finansijska ponuda konzorcijuma Cengiz-Azvirt iznosila je 735,010,330.17 evra, ponuda kompanije China Communications Construction Company Limited 724,636,904.63 evra, dok je ponuda konzorcijuma POWERCHINA Ltd.– STECOL – PCCD iznosila 693,969,668.88 evra.