Prema istraživanju portala Otvoreni parlament, narodni poslanici Socijaldemokratske partije Srbije najviše su bili prisutni na sednicama Narodne skupštine u periodu između oktobra i decembra 2020. godine.
Od 24 radna dana, poslanici SDPS-a su u proseku bili prisutni 22 dana i u proseku na dnevnom nivou bi u klupama sedeli oko sedam i po sati”, navodi se u istraživanju.
Kao i krajem 2020. godine, poslanička grupa SDPS-a najviše je prisustvovala sednicama Narodne skupštine i u periodu od marta do maja 2021. godine kada je održano 38 sednica.
Oni su u poslaničkim klupama sedeli 250 sati tokom 35 dana, odnosno na dnevnom nivou su sedam sati bili na sednicama.
Ovo istraživanje je, kako se navodi, još jednom pokazalo da narodni poslanici SDPS-a, svoj posao predstavljanja gradana Srbije shvataju ozbiljno i da predano rade i zastupaju ideje ravnopravnosti, solidarnosti i gradanske države.
Poslije šest godina čekanja na potomstvo Enesa Rizvanović (28) iz Novog Pazara rodila je sina Mehmeta, a ova beba ujedno je prva beba rođena iz zamrznutog embriona na GAK “Narodni front” u Beogradu. Na ovoj klinici ima još 10 zamrznutih embriona, a takođe je nabavljena i unapređena oprema koja će olakšati i povećati broj postupaka vantjelesne oplodnje.
U razgovoru za “Blic“ srećna mama koja je na svijet donijela dječaka kaže da nijedan roditelj ne smije da odustane od potomstva, te da je često potrebno vrijeme i strpljenje.
“Šest godina je trajala naša borba za potomstvo, a onda smo pokušali vantjelesnu oplodnju u GAK Narodni front. Prva nam nije uspijela 2019. ali nismo odustajali, pa nam je uspijela iz drugog pokušaja. Vjerovali smo doktorima, svi su ovde dobri, ja bih volkela da istaknem i da se javno zahvalim svima, i profesoru dr. Željku Mikoviću i dr Ani Jeremić, embriologu, i svima ovdje. Beba je dobro i neopisivo sam srećna, porođaj je super prošao”, priča Enesa za “Blic“.
Da budući roditelji ne posustaju apeluje novopečena mama, preporučuje ovu državnu kliniku i najavljuje da će, kada dođe vrijeme, doći ponovo.
“Planiram još jedno dijete, i voljela bih da sljedeći put dođem po jednu djevojčicu. Nisam u ovom trenutku zamrzla embrion, ali kada budem pokušavala, ponoviću u Narodnom frontu”, priča Enesa.
“Veliki dan za Narodni front”, priča za „Blic“ i prof. dr Željko Miković, direktor GAK Narodni front, i ističe da je sada zamrzavanje embriona moguće i u ovoj instituciji. U ovom trenutku ima 10 zamrznutih embriona.
“Mi smo ovu proceduru ‘osvojili’ na jedan kvalitetan način i na to smo veoma ponosni. Sada je rođena prva beba, a čekamo ih još 10. To je pokazatelj da se ta metoda radi kvalitetno i na svjetskom nivou. Izuzetno smo zadovoljni što smo majkama omogućili da u narednom pokušaju idu preko skraćenog postupka. Za nas je ovo veliki događaj i mislim da je izuzetno važno svim ženama koje su poklonile povjerenje našoj klinici. Što se tiče prve bebe iz zamrznutog embriona, trudnoća je protekla dobro, stigla je do punog termina, porođaj je bio prirodni i rođen je dječak 3.900 grama, sa ocjenom 9-10. Oni su spremni da idu kući”, priča profesor Miković za “Blic“.
Ovo je veliko ostvarenje sna za ove roditelje. Bebu su čekali šest godina, dodaje profesor, i ističe da je za ostvarivanje ove trudnoće bilo potrebno ne samo osavremenjivanje metode nego i nabavka nove opreme.
“Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja, odnosno državi, mi imamo novu opremu. U posljednjih godinu dana nabavili smo veliki broj malih inkubatora, tri velika, mikroskop za mikromanipulacije za ubrizgavanje ćelija spermatozoida, dvije nove laminarne komore. Takođe, povećali smo i proširili tim embriologa, umjesto tri embriologa, sada imamo pet i dva mlada koja volontiraju. Od početka godine imali smo 350 stimulisanih ciklusa sa uspešnošću od 50 odsto, za razliku od svih prethodnih godina, kada je maksimalni broj iznosio 250. Praktično ćemo ove godine duplirati broj postupaka vantjelesne oplodnje, umjesto 250, uradićemo oko 500”, kaže profesor Miković.
Ovo je veliki napredak i šansa za sve parove koji dugo godina čekaju na VTO ili kojima VTO nije uspijevala, kažu ljekari. Što se čekanja u GAK Narodni front tiče, ono je svedeno na minimum. Od formiranja komisije, ulaska pacijenata na kliniku gdje se provjerava dokumentacija, rade analize pa do početka postupka VTO, uglavnom prođe dva mjeseca.
Odbornici većine u lokalnom parlamentu odlučili su danas tokom skupštinskog zasedanja da srednja Tehnička škola nosi ime Izudina Šuševića, istaknutog intelektualca, inače dugogodišnjeg rukovodioca te škole koja je za vreme njegovog upravljanja postigla najveće uspehe, iznedrila brojne intelektualce i uspostavila u to vreme prvu praksu dualnog obrazovanja.
Kako je rekao odbornik SDP-a dr Muamer Bačevac govoreći ispred odborničke grupe koja je predložila da škola nosi ime Izudina Šuševića, odbornici inicijativu treba da usvoje kao odluku, te da će se založiti da i u samom ministarstvu, koje daje konačnu reč, ova odluka što pre bude sprovedena.
Ovaj predlog dobio je apsolutnu podršku.
Jednoglasnim usvajanjem ove odluke završeno je treće ovogodišnje zasedanje Skupštine Novog Pazara.
Sandžak je raširenih ruku dočekao sve koji su ovog leta, mahom, iz zemalja zapadne Evrope došli u svoj rodni kraj. Osim porodica, koje se najviše obraduju njihovom dolasku, razlog da budu zadovoljni imaju trgovci, ugostitelji i zanatlije. Oni tvrde da su ekonomski efekti i te kako vidljivi.
Letnji meseci rezervisani su za dolazak Sandžaklija koje žive i rade u inostranstvu.
Uslovljeni pandemijom, prošlu godinu uglavnom su proveli u tuđini, zbog čega su se ovogodišnjem odmoru u zavičaju posebno radovali.
Dane u domovini, za koje kažu da im uvek brzo prođu, najviše provode sa porodicom, u obilasku rodbine, prijatelja, ali i grada.
Novi Pazar im je, pričaju nam, uvek drugačiji, svake godine lepši. To nam je potvrdila i Ema Hadžić koja kaže da u Nemačkoj, iz koje dolazi ima svega, ali nema Pazara.
”Volim da dođem. Dolazim iz Nemačke. Više volim ovde da izađem nego tamo. Zaželela sam se svih, porodice, prijatelja. Tu sam već nedelju dana i planiram da ostanem duže jer sam prošle godine zbog situacije sa virsom došla na kratko” kaže Ema.
Ulice čaršije preplavile su Sandžaklije iz raznih krajeva sveta. Neretko govore nemačkim, francuskim, engleskim jezikom. Svoj ipak nikada nisu zaboravili. Tome uče i mlađe. Novac zarađen u tuđini ne žale da potroše u novopazarskim dućanima čije radno vreme ovih meseci neretko traje i duže.
Njihovom dolasku raduju se trgovci i ugostitelji. Prodaja i promet rastu, pa vlasnici radnji imaju razloga da budu zadovoljni. Iako su novopazarski ćevapi stigli do Evrope, ovde su ipak najukusniji.
”Pretrpela je naša privreda u poteklom periodu. Srećni smo da imamo naš narod koji vredno radi i doprinosi razvitku celokupnog kraja. Sada imamo pune ruke posla” rekao je vlasnik novopazarske ćevabdžinice Fikret Crnišanin.
Nekada prepoznatljiv isključivo po trgovini Novi Pazar danas zauzima značajno mesto na turističkoj mapi zbog brojnih ulaganja. I ne samo turističkoj. Grad se poslednjih godina visoko kotirao kao ozbiljna prestonica kulture. U Novi Pazar, u kojem se posebno tokom leta organizuju brojne, sada već tradicionalne, kulturne manifestacije dolaze gosti iz čitave Srbije ali i regiona. Uživaju u gostoprimstvu Novopazaraca, obilascima kulturno istorijskih znamenitosti,nadaleko čuvenoj gastronomskoj ponudi.
Novi Pazar sve dočeka širom otvorenih ruku i srca. Dijaspori ponudi besplatan parking, putnicima namernicima dvadeset četvoročasovnu uslugu. Zato mu se, kažu uvek rado vraćaju.
U više zemalja regiona, Balkana ali i Evrope alarmantna je situacija zbog brojnih požara.
U Srbiji je kritično na Zlatiboru, a situaciju dodatno otežava vetar koji rasplamsava vatru. Veliki broj vatrogasaca i spasilačkih ekipa angažovan je na terenu. Vatra se gasi iz vazduha, odnosno helikoptera.
Kako prenose mediji, kritično je i u Novoj Varoši gde su zabeležena tri šumska požara. Vatrena stihija opet se rasplamsala na planini Murtenica, ali i u selima Vraneši i Rasnica.
U toku noći izbio je požar i na brdu Gradina iznad Čajetine. Vanredno je i u Arilju na čijoj teritoriji istovremeno imaju problem sa požarima ali i neštasicom vode.
Zbog požara koji je izbio na području opštine Peć, ugrožena su bila i domaćinstva u selu Veliki Štupeć u Rugovskoj klisuri, prenose kosovski mediji. Požar koji je pre dva dana izbio u opštini Kosovo Polje je lokalizovan.
Ništa lakša situacija nije u komšiluku. U Severnoj Makeodniji aktivno je deset požara zbog čega je pomoć upućena i iz susednih zemalja. Zbog alarmantne situacije, Upravni odbor za koordinaciju i upravljanje kriznim situacijama predložio je Vladi da u roku od 30 dana donese odluku o postojanju krizne situacije na celoj teritoriji zemlje.
Pomoć u Severnu Makedoniju uputile su Srbija, Bugarska i Slovenija. Zbog izuzetno visokih temperatura na pojedinim potezima ni helikopteri nisu mogli da deluju.
Šumski požari širom Grčke divljaju treći dan zaredom. Na desetine gradova i sela evakuisano je od utorka, od periferije Atine do ostrva Evija u blizini glavnog grada, i na Peloponezu, zbog dugotrajnog toplotnog talasa i jačanja vetrova koji su u poslednjih nekoliko dana prouzrokovali više od 150 požara.
Od 28. jula u Turskoj je zabeleženo čak 180 požara.
Šumski požari koji su ovog leta pogodili Tursku najgori su koje je ta zemlja pretrpela. To je potrvrdio i tamošnji predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Osam ljudi je nastradalo, hiljade Turaka i turista su evakuisani. Širom turskih sredozemnih i egejskih provincija uništeno je na desetine hiljada hektara. Pokrajina Mugla u kojoj se nalazi elektrana Kemerkoj jedan je od najgore pogođenih regiona. U njoj je izgorelo 55.000 hektara šume, dvostruko više nego što je izgorelo u čitavoj Turskoj prošle godine, dok je 36.000 ljudi evakuisano.
U regionu gori još uvek 12 požara, ali su oni koji su sinoć stigli do oboda fabrike ugašeni tako da objekti nisu oštećeni, saopštile su tamošnje vlasti.
I u Italiji je poslednjih nedelja zabeleženo na stotine požara. Vatra je samo na zapadu Sardinije opustošila skoro 20.000 hektara.
Ljudski faktor je u najvećem procentu uzrok izbijanja požara, tvrde nadležni.
