Author: Senada Kalic

Poslednjih godina turizam u Albaniji doživeo je pravi bum. Multikulturalnost tog podneblja, bogata ponuda, ali i gostoprimstvo domaćina pozicioniraju Albaniju na značajno mesto na turističkoj mapi Evrope.

Ključne destinacije su Drač, Ksamil, Saranda…

U Albaniji trenutno boravi nekoliko stotina turista iz Srbije.

Kako je za RTV Novi Pazar kazao vlasnik TA “Znak” Zenib Biberović u ponudi te agencije, koja je među prvima “otkrila” lepote i potencijale albanskog primorja, brojni su aranžmani i hoteli, od onih sa dve, pa do najluksuznijih sa pet zvezdica. Organizovan je i autobuski prevoz iz svih gradova Srbije.

Putovanje do Albanije, i u samoj zemlji je sigurno, kratko i udobno s obzirom da se do Albanije stiže autoputem, a i u samu putnu infrastrukturu u toj zemlji poslednjih godina je mnogo uloženo.

“Onima koji žele aktivan odmor preporučujemo letovališta poput Ksamila i Sarande. Za ova mesta se uglavnom odlučuju mlađi, dok se gosti, koji na more dolaze isključivo odmora radi odlučuju za Drač, u kojem su hoteli praktično na plaži. Dakle na samo nekoliko stotina kilometara dva su mora Jadransko i Jonsko” objašnjava Biberović.

Ovih dana u Albaniju je stigla još jedna grupa turista iz Srbije. Turisti koji se vraćaju u Srbiju imaju samo reči hvale.

“Sve je bilo fantastično. Smeštaj, hrana, gostoprimstvo ljudi u Albaniji. Naši vodiči takođe. Ljudi su izuzetno predusretljivi. I odnos cene i kvaliteta je odličan” kažu gosti iz Srbije koji su se pohvalili da su uživali u brojnim sadržajima s obzirom da ovaj kraj obiluje bogatom istorijom, ali i prirodnim lepotama koje odlikuju nacionalni park Butrint.

I hotelijeri sa kojima smo razgovarali izuzetno su zadovoljni. Gosti dolaze sa svih strana, iz Ukrajine, Rusije, Poljske, Makedonije, Bosne, Srbije.

“Turizam u Albaniji, koji je bio bespravno zapostavljen, rapidno se razvija poslednjih godina. Svake godine bude otvoreno i nekoliko novih hotela. Situacija sa koronom nas je omela da prošle godine ostvarimo pun kapacitet, ali je ove godine Albanija doživela pravi bum. Posebno nam je drago da imamo goste iz Srbije i da se oni sve više odlučuju da dođu u Albaniju”

Ovo je potvrdio i predstavnik TA “Znak” Azer Biberović.

“I nekoliko hiljada turista iz Srbije boravi u ovom trenutku samo u Ksamilu. Ovde su svi kapaciteti praktično popunjeni i traži se mesto više” objašnjava za RTV Novi Pazar Biberović.

Valja napomeuti da brađani Srbije u Albaniju ulaze samo sa ličnom kartom.

Gužve i čekanja na graničnim prelazima, iako je sezona u punom jeku, gotovo da nema.

Senada Kalić

Ako se računa ukupna preostala pomoć iz državnog paketa koja treba da se isplati  narednim mesecima, to znači da će penzionerima do kraja godine biti isplaćeno 100 evra, a punoletnim građanima po 50.

Odnosno, u septembru sledi poslednja isplata poslednjeg paketa, a ona podrazumeva 50 evra pomoći za sve penzionere, i 30 evra za sve punoletne građane.

A onda sledi i dotiranje u decembru.

– Imam veliku i važnu vest, imali smo sastanak Ana, Siniša i ja i doneli smo odluku da građanima damo još po 20 evra u decembru. Tako da će penzioneri ta četiri meseca od septembra do decembra dobiti 100 evra na poklon od države, a da će svi ostali građani koji su se prijavili, a daćemo mogućnosti i dodatne prijave za ovih 20 evra u decembru, dobiti 50 evra – rekao je Vučić.

Vučić je kazao da je odluka o dodatnoj pomoći od 20 evra doneta zbog dobrih rezultata, jer očekuje u julu da imamo više od 200 miliona evra suficita u budžetu.

– Imaćemo mnogo više novca i doneli smo odluku da građanima damo još po 20 evra u decembru – kazao je Vučić.

Podsetimo, samo za treći paket pomoći ukupno je izdvojeno oko 266 milijardi dinara.

Isplaćeno je tri puta po polovina minimalne zarade, za zaposlene u privatnom sektoru, a reč je o milion i 200.000 radnika koliko ih je dobilo tu pomoć.

Država je uplatila i po 30 evra za 5,7 miliona građana, kao i 3.000 dinara za one koji su se vakcinisali.

Izvor: Telegraf

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da za nekoliko dana počinje gradnja fabrike vakcina u Srbiji.

Vučić je sinoć potvrdio da će 1. septembra biti završena i gradnja nove kovid bolnice u Novom Sadu.

Predsednik je rekao da će rast BDP-a u prvoj polovini godine biti oko 8,3 odsto i da će ove godine javni dug biti opet ispod 60 odsto BDP-a, to jest 59,3 odsto, a ako bi imali rast od sedam odsto onda će javni dug biti 58 odsto BDP-a ili ispod toga.

“Ekonomske stvari idu veoma dobro, to su dobre vesti, gradimo mnogo i veoma sam srećan zbog puteva što nikada toliko nismo gradili i gradićemo još mnogo više”, naveo je Vučić.

To je ono što menja izgleda naše zemlje, poručio je Vučić.

Izvor: Kurir.rs/Tanjug

Korona virus ponovo je počeo da se širi kao požar u celom svetu i to će stići i u Srbiju, koja je daleko od kolektivnog imuniteta, kaže direktor punkta za vakcinaciju na Beogradskom sajmu Zoran Bekić.

On je poručio da je naša zemlja trenutno u relativno dobroj epidemiološkoj situaciji, ali da je vakcinacija u poslednje vreme usporena, posebno među mladima.

Bekić navodi da je u populaciji od 18 do 30 godina procenat vakcinisanih svega oko 18 odsto, što, ističe, nije dovoljno.

“Kada uporedimo sa starosnim grupama u sedmoj i osmoj deceniji, gde je broj imunizovanih više od 85 odsto, onda je sve jasno. Korona se otrže kontroli i tu ne smemo da pravimo kompromis”, rekao je Bekić za TV K1.

On kaže da će se, ukoliko se bude pogoršala epidemiološka situacija, razmatrati obavezna vakcinacija, ali pre svega, za zdravstvene radnike i druge prioritetne grupe, kao što su vojska, policija i zaposleni u državnim upravama.

Bekić kaže da bi mladi u tom slučaju mogli da se ponovo suoče sa ograničenjima, poput zabrane okupljanja ili ulaska u kafiće.

“Vakcinacija je za mene pobeda nauke nad bolesti i tu nema kompromisa. Brojevi pokazuju da smo na talasu četvrtog talasa i to treba da sprečimo, a imamo dovoljan broj vakcina”, poručio je Bekić.

Izvor: Tanjug

Kampanja za promociju vakcinacije pripadnika nacionalnih manjina, koja sadrži poruke na 19 jezika, predstavljena je danas u Palati Srbije, a ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić ocenila je da je vakcinacija svih građana jedini način da se pobedi pandemija.

U okviru kampanje, za 23 zajednice nacionalnih manjina, na 19 jezika pripremljeno je oko 44.000 flajera, 1.200 postera, kao i 21 džingl za radijsko emitovanje i 21 animirani film.

Čomić je rekla da je cilj kampanje, koja je pripremljena u saradnji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), da se pošalje poruka o važnosti vakcinacije, a koja će biti razumljiva pripadnicima nacionalnih manjina.

“Nama su svi građani u Srbiji isti bez obzira na kom jeziku govore, zato smo odlučili da pošaljemo upozoravajuću poruku na jezicima koje će svi razumeti, da pandemija nije gotova i da moramo da se vakcinišemo”, rekla je Čomić na prezentaciji kampanje.

Ona je pozvala sve medije u Srbiji da odgovorno izveštavaju o temi vakcinacije i da informacije koje plasiraju o toj temi budu istinite i u skladu sa profesionalnim kodeksom.

Predsedavajući Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina Borče Veličovski kaže da poruke o vakcinaciji treba da stignu do milion ljudi u Srbiji, a koji su pripadnici nacionalnih manjina i da oni treba da dobiju informaciju na svom jeziku.

On je rekao da se kampanjom pokazuje interesovanje rukovodstva Srbije i pripadnika nacionalnih zajednica da se pandemija završi i podstakne vakcinacija svih građana.

“Ova kampanja je važna jer omogućava da svaki građanin na svom maternjem jeziku dobije pravu informaciju koja glasi- vakcina spašava život, kaže Veličovski, koji je tom prilikom pozvao sve pripadnike manjinskih grupa da se vakcinišu.

Predstavnik GIZ-a Robert Bu rekao je da ta organizacija već godinu dana sprovodi različite aktivnosti u cilju suzbijanja posledica virusa korona, kao i da je informisanje o značaju vakcinacije ključno.

On je naglasio da je ta organizacija, prošle nedelje, u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokrenula još jedan projekat koji će se baviti pitanjima imunizacije ali i obrazovanjem.

Izvor: Tanjug