Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Senada Kalic

  • Da li će časovi u Srbiji biti skraćeni na 30 minuta? Evo šta je stvarno najavljeno, a šta je samo ideja

    Da li će časovi u Srbiji biti skraćeni na 30 minuta? Evo šta je stvarno najavljeno, a šta je samo ideja

    Najave o skraćenju školskih časova sa 45 na 30 minuta, zabrani mobilnih telefona i uvođenju veštačke inteligencije u nastavu izazvale su veliku pažnju javnosti, ali i brojna pogrešna tumačenja. Iako su pojedini naslovi sugerisali da promene stupaju na snagu već od drugog polugodišta, realnost je znatno drugačija.

    Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković govorio je o mogućim pravcima razvoja obrazovnog sistema, ali bez donošenja konkretnih odluka, rokova ili obavezujućih propisa, piše Blic

    Važno je naglasiti da za sada nije doneta nijedna zvanična odluka, niti postoji datum primene – sve pomenute promene nalaze se u fazi razmatranja i ideja, a ne obavezne reforme od drugog polugodišta.

    Skraćeni časovi – ideja, ne odluka

    Skraćenje časova na 30 minuta pominje se kao ideja zasnovana na psihološkim argumentima, pre svega na tvrdnji da današnji učenici imaju kraći raspon pažnje. Međutim, ministar je jasno naveo da ne postoji zvaničan predlog, niti je doneta odluka o trajnoj promeni dužine školskog časa.

    Takav model već je primenjivan u Srbiji, ali isključivo u vanrednim okolnostima, poput perioda pandemije ili kriznih situacija u školama. Za trajnu promenu bilo bi neophodno sprovesti detaljne analize, izmene pravilnika i konsultacije sa stručnom javnošću.

    Prema najavama, ukoliko bi se uopšte razmatralo skraćenje časova, to bi najpre bilo kroz pilot-projekte u ograničenom broju škola, a ne kao sistemska reforma preko noći.

    Šta kažu nastavnici i stručnjaci

    Prosvetni radnici upozoravaju da pitanje trajanja časa nije tehničko, već suštinsko pedagoško pitanje. Kraći čas može biti kvalitetan samo ako je nastava drugačije organizovana, uz promene nastavnih planova i metoda rada.

    Kao realnija opcija pominje se blok-nastava, gde se isti predmet izvodi u dva ili tri uzastopna termina, čime se zadržava kontinuitet i dubina rada sa učenicima.

    Mobilni telefoni i digitalne tehnologije

    Za razliku od skraćenja časova, ograničavanje upotrebe mobilnih telefona u školama ocenjuje se kao znatno izvesnija promena. Razmatra se mogućnost delimične ili potpune zabrane, ali će konačna odluka zavisiti od stručne i javne rasprave.

    Takođe, ministarstvo najavljuje postepeno uvođenje veštačke inteligencije i digitalnih alata u nastavu, sa ciljem da se učenici podstaknu na interaktivno učenje i samostalno razmišljanje. Ova promena posmatra se kao dugoročan proces, a ne nagla reforma.

    Šta to znači za roditelje i učenike

    Uprkos bombastičnim naslovima, važno je naglasiti:

    • Ne postoji odluka o skraćenju časova na 30 minuta
    • Ne postoji datum početka primene
    • Sve što je pomenuto nalazi se u fazi ideja i razmatranja

    Eventualne promene u obrazovanju, ukoliko do njih dođe, sprovodiće se postepeno, uz probne modele i uz uključivanje struke.

     

    Podeli
  • Tagatoza – prirodan šećer sa manje kalorija i bez naglog skoka insulina

    Tagatoza – prirodan šećer sa manje kalorija i bez naglog skoka insulina

    Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i napitke zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih zamena bez kalorija izazivaju nove zabrinutosti.

    Jedna prirodna alternativa u usponu mogla bi jednog dana da se proizvodi u mnogo većim razmerama, uz pomoć enzima iz plesni, piše Science alert.

    Ovaj prirodni šećer zove se tagatoza i ne samo da ima 92 odsto slatkoće saharoze (odnosno običnog, stonog šećera), već sadrži i samo oko trećinu kalorija.
    Još važnije, tagatoza ne izaziva nagli porast nivoa insulina kao saharoza ili visokointenzivni veštački zaslađivači, što je čini potencijalno privlačnom opcijom za osobe sa dijabetesom ili problemima sa nivoom glukoze u krvi.
    Istraživači sa Univerziteta Tafts, u partnerstvu sa biotehnološkim kompanijama “Manus Bio” (SAD) i “Kcat Enzymatic” (Indija), sproveli su studiju koja dokazuje princip, pokazujući da se tagatoza može proizvoditi održivo i efikasno, što je izazov koji je do sada kočio razvoj tržišta.
    agatoza je redak prirodni zaslađivač, koji se u malim količinama nalazi u nekim mlečnim proizvodima i voću. Ona nudi potencijalno zdraviju alternativu i saharozi i veštačkim zaslađivačima, koji oba mogu da izazovu snažne skokove insulina.
    Jedan od ključnih razloga zašto tagatoza nema isti efekat jeste to što se veliki deo fermentiše u debelom crevu. Ona se samo delimično apsorbuje u krvotok preko tankog creva.
    U crevima se ovaj redak šećer metaboliše na sličan način kao voćni šećer fruktoza – što znači da bi osobe sa intolerancijom na fruktozu trebalo da budu oprezne – ali tagatoza je priznata kao bezbedna za upotrebu od strane Američke agencije za hranu i lekove i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

    Tagatoza se takođe smatra “prijateljskom za zube” i može imati čak i prebiotičke koristi za oralni mikrobiom. Za razliku od saharoze, koja hrani određene bakterije u ustima koje doprinose karijesu, prva istraživanja ukazuju na to da tagatoza ograničava rast štetnih mikroorganizama u usnoj duplji.
    Potencijal postoji, ali je tržište tagatoze do sada bilo ograničeno malim obimom proizvodnje.
    “Postoje utvrđeni procesi za proizvodnju tagatoze, ali su oni neefikasni i skupi. Razvili smo način da proizvodimo tagatozu tako što smo genetički izmenili bakteriju ešerihiju koli da deluje kao minijaturna fabrika, opremljena pravim enzimima za preradu velikih količina glukoze u tagatozu”, objašnjava bioinženjer Nik Nair sa Univerziteta Tafts.
    Konkretno, istraživači su u ove bakterije ubacili novootkriveni enzim iz plesni, nazvan galaktoza-1-fosfat-selektivna fosfataza (Gal1P). Ovaj enzim pretvara glukozu u galaktozu, a taj proizvod se zatim drugim enzimom pretvara u tagatozu.
    Koristeći ovaj novi niz reakcija, Nair i njegove kolege pokazali su da prinos u proizvodnji tagatoze može dostići i do 95 odsto, što je znatno bolje od približno 40 do 77 odsto koliko je trenutno moguće postići.
    “Ključna inovacija u biosintezi tagatoze bila je u pronalaženju Gal1P enzima iz sluzave plesni i njegovom ubacivanju u naše proizvodne bakterije. To nam je omogućilo da preokrenemo prirodni biološki put koji metaboliše galaktozu u glukozu i umesto toga dobijemo galaktozu iz glukoze koja se koristi kao sirovina. Od tog trenutka mogu se sintetisati tagatoza i potencijalno drugi retki šećeri”, ističe Nair.
    Tim i dalje mora dodatno da optimizuje proizvodni proces tagatoze, ali se nadaju da njihova strategija predstavlja koristan okvir za buduću proizvodnju retkih šećera.
    Podeli
  • iPhone Fold bi mogao da koristi tečni metal

    iPhone Fold bi mogao da koristi tečni metal

    Apple bi svoj prvi savitljivi telefon, nazvan iPhone Fold, mogao da predstavi kasnije tokom ove godine, uz iPhone 18 Pro seriju. Sada nove informacije sugerišu materijal koji bi Apple mogao da koristi u njegovom dizajnu.

    Prema procurelim informacijama, Apple-ov savitljivi telefon će koristiti šarku kreiranu od tečnog metala. Glasine takođe pominju da Apple eksperimentiše s ovim materijalom više od 15 godina.

    Očekuje se da će upotreba tečnog metala poboljšati izdržljivost šarke i minimizovaće pritisak u tački savijanja telefona.

    • Četiri nova iPhone modela za 2026. godinu
    • iOS 26 donosi više slobode – koje sve “default” aplikacije možete da promenite
    • Proser otkrio: Ovako će da izgleda preklopni iPhone! VIDEO

    Pored toga, telo iPhone Folda će koristiti novi titanijumski materijal koji je otporniji i lakši u odnosu na titanijum koji su koristili dosadašnji iPhone modeli.

    Savitljivi iPhone bi trebalo da ima neuobičajene dimenzije za unutrašnji ekran od 7,76 inča, kao i 5,49-inčni cover displej. Glasine pominju dve kamere na poleđini, a iPhone Fold bi u prodaji mogao da se nađe početkom 2027.

    Podeli
  • Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko

    Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko

    Vlada Srbije usvojila je na sednici u petak Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu, koja omogućava isplata preostalih sredstava za premiju za mleko za treći kvartal 2025. godine, a opredeljen je i pun iznos sredstava za premiju za mleko za četvrti kvartal.

    U saopštenju Vlade Srbije dodaje se da će javni poziv za premiju za mleko za četvrti kvartal prošle godine biće raspisan u narednih nekoliko dana.

    Istom uredbom uređuje se i raspodela novca za direktne mere podrške, mera ruralnog razvoja, unapređenje sistema stručne i savetodavne podrške u poljoprivredi, kreditnu podršku proizvođačima i IPARD programa za tekuću godinu.

    „U narednim danima očekuje se donošenje uredbe kojom će biti precizno definisane sve mere poljoprivredne politike za 2026. godinu. Podsećamo da je za podsticaje u poljoprivredi i razvoju sela u ovoj godini opredeljeno više od 110 milijardi dinara, što čini oko 54 odsto ukupnih podsticaja u državi prema Zakonu o budžetu za 2026. godinu. Ovo je jedan od najvećih agrarnih budžeta do sada i omogućava stabilno finansiranje proizvodnje, investicija i razvoja seoskih područja“, dodaje se u saopštenju.

    Podeli
  • Putevi prvog prioriteta prohodni i bez snega, oprez zbog moguće magle i leda

    Putevi prvog prioriteta prohodni i bez snega, oprez zbog moguće magle i leda

    JP Putevi Srbije, na osnovu Izveštaja Štaba zimske službe u 5.17 časova, saopštilo je da su najopterećeniji putni pravci prvog

    prioriteta održavanja prohodni i da nema snega, dok su na državnim putevima drugog prioriteta kolovozi vlažni u nižim predelima, a snega ima mestimično u raskvašenom stanju do pet centimetara na teritoriji Užica.
    Na ostalim putnim pravcima III prioriteta održavanja kolovozi su vlažni u nižim predelima, a snega ima mestimično u raskvašenom stanju do 5 cm na teritoriji Ivanjice, Kolubare, Mačve, Novog Pazara, Užica, Vranja.

    Prilazi zimskim turističkim centrima su prohodni.

    Zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima postoji mogućnost pojave mestimične poledice, a pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova, kotlina, klisura kao i na putnim objektima.

    JP “Putevi Srbije” savetuje vozačima da bez zimske opreme i lanaca ne kreću na put, a ukoliko se odluče na putovanje, da voze maksimalno oprezno i pažljivo i da prilagode brzinu kretanja uslovima na putu.
    Zadržavanja nema ni na naplatnim stanicama na auto-putevima u Srbiji.

    Podeli