Sportista rekreativac iz kategorije 60+, Novopazarac Besim Ibrahimović uspešno je danas istrčao polumaraton u Istanbulu.
“Intenzivno sam se pripremao Istanbul. Zadovoljan sam postignutim rezultatom u starosnoj kategoriji 60+”, rekao je Ibrahimović za indeksonline.rs
Izvor: IndeksOnline
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 13 javnih poziva/konkursa, putem kojih će kroz direktnu finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenim licima biti uključeno više od 18.000 nezaposlenih lica.
Za ove namene opredeljeno je 5.750.000.000,00 dinara, od čega se 550.000.000,00 rsd izdvaja za osobe sa invaliditetom.
Kao i prethodnih godina težište će biti na teže zapošljivim kategorijama lica u koje spadaju: mladi do 30 godina starosti, bez završenog srednjeg obrazovanja, stariji od 50 godina, Romi, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni, korisnici novčane socijalne pomoći i žrtve porodičnog nasilja.
Većina javnih poziva/konkursa biće otvorena do 30. novembra 2021. godine, dok je rok za podnošenje zahteva za mere namenjene osobama sa invaliditetom 31. decembar 2021. godine. Javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje biće otvoren do 17. maja 2021. godine, a rok za podnošenje zahteva potencijalnih izvođača javnih radova ističe 10. maja 2021. godine.
Zahtevi za učešće u merama podnose se nadležnim organizacionim jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje, prema mestu rada lica ili sedištu poslodavca, neposredno, putem pošte ili elektronskim putem. Sve informacije dostupne su u svakoj organizacionoj jedinici i na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje – www.nsz.gov.rs.
Senada Kalić
Pandemija koronavirusa ozbiljno je uzdrmala svetsku ekonomiju i uvela neke ključne promene u pojedine privredne grane. Miloš Turinski iz Infostuda objašnjava za Nova.rs da su u Srbiji najviše profitirale oblasti oko IT industrije, onlajn prodaje i prehrambene industrije. Došlo je do logičnog pada aktivnosti u uslužnim delatnostima, ali stručnjaci veruju da možemo očekivati izvestan napredak u narednim mesecima.
Promena načina života izazvana pandemijom koronavirusa, te prelazak na takozvanu “novu normalnost” uticalo je na razvoj privredne aktivnosti širom planete, pa tako i Srbiji.
Bez obzira na različita istraživanja i procene ekonomskih analitičara, jasno je da je pandemija uticala negativnao na oblasti iz uslužnog sektora kao što su turizam, ugostiteljstvo i hotelijerstvo, dok su najtraženiji poslovi među građevinskim radnicima, trgovcima i medicinskim radnicima, što govore i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na listi traženih poslova, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021.godinu našle su se i osobe čija su zanimanja čistač prostorija, manipulant u proizvodnji kablova i provodnika, komunalni higijeničar, šivač tekstila, pomoćni elektromonter, ali i paker i prodavac.
Miloš Turinski iz Infostuda rekao je za Nova.rs da se dogodila ekspanzija pojedinih poslova, ali da je teško govoriti kolike su zarade u tim poslovima jer svega četiri odsto poslodavaca to ponudi u oglasima.
“Kada gledamo situaciju u poslednjih godinu dana, naše tržište se skroz vratilo u normalu posle vanrednog stanja. U kriznim momentima održale su se one delatnosti kojima je bilo omogućeno da rade kao što je trgovina životnih namirnica. Tu smo doživeli ekspanziju, s obzirom na to da su se masovno tražili trgovci, kasiri i radnici u prodavnicama”, rekao je Turinski i dodao da to važi i za benzinske pumpe.
On je napomenuo da je interesantno da je došlo do ekspanzije aktivnosti u sektoru transporta.
“Kada pričamo o tome treba biti jako određen i reći da to važi za kurirske službe i dostavljače. To su profesije koje su doživele najveći rast zbog epidemioloških mera koje su praktično stalno na snazi. Nisu oni bili loši ni pre toga, ali u ovih godinu dana vidimo ozbiljan rad”, nastavio je naš sagovornik.
Turinski je dodao da mi kao tržište rada nismo doživeli nikakve značajne transformacije.
“Nama je i dalje kada pogledamo unazad i pre korone oblasti poput trgovini, prodaje, IT industrije, mašinstva, elektrotehnike najtraženije na tržištu rada. Bilo je samo pitanje koliko će se oglasa pojaviti, ali trend je prisutan. Kada smo ušli dublje u priču da vidimo koje se to aktivnosti ne traže nama su izostali pretežno sezonski poslovi od maja do septembra jer je pandemija nametnula takve uslove”, određen je Turinski.
On je rekao da najviše trpe sektori turizma i ugostiteljstva, što je očekivano i prirodno zbog zatvaranja širom sveta, te naglasio da se slično dešava sa muzičkom industrijom. Turinski je naglasio da su zanimanja koja se rade od kuće, odnosno preko interneta svakako vrlo profitabilna i imaju perspektivnu budućnost.
“Ako pogledamo unazad, jedna od retkih oblasti koja praktično i nije osetila probleme izazvane pandemijom jeste IT industrija. Digitalni rad jeste svakako jedan od perspektivnijh stvari”, jasan je Turinski i naglasio da su i dalje deficitarne pozicije u zanatskim poslovima.
“To su zanimanja za koje vam treba srednja stručna smena. Tu imamo permanentan nedostatak radne snage, sve je manje električara, automehaničara i drugih poslova koji se danas traže bez obzira na pandemiju”, zaključio je Turinski.
Prema podacima koji su dostupni na Infostudu.com i prethodnih godina situacija je bila slična kada je reč o poslovima koji se traže. Prema podacima iz 2018.godine, najviše su bili traženi poslovi u administraciji, poslovima, prodaje i ljudskim resursima, kao i IT industriji gde je i dalje naći zaposlenje.
Izvor: nova.rs
Predsednik kosovskog parlamenta Gljauk Konjufca izjavio je da će sednica na kojoj se glasa o izboru predsednika privremenih prištinskih institucija biti nastavljena danas, sa početkom u 17 časova.
Kako je Konjufca obrazložio po povratku sa pauze vanrednog zasedanja u subotu, sednica se pomera zbog nedostatka kvoruma potrebnog za izbor.
Glasanje u parlamentu u subotu uveče ni posle dva puta ponovljenog prvog kruga glasanja nije uspelo, jer se izjasnilo samo 78, odnosno 79 poslanika, dok je za izbor predsednika privremenih institucija potrebno najmanje 80 glasova.
Za kvorum je potrebno 80 poslanika, a u sali je na kraju zasedanja parlamenta bilo 79 poslanika.
Da bi predsednik privremenih institucija bio izabran potrebno je najmanje 80 glasova u prvom ili drugom krugu glasanja, dok u trećem može biti izabran prostom većinom ili 61 glasom, ali pod uslovom da postoji kvorum i da je u sali prisutno najmanje 80 poslanika.
Izvor: Blic
Foto:
Poslednjih dvoje srećnih putnika su Šon Proktor (51), profesorka iz Tempija u Arizoni i Kristofer Sembroski (41) iz Evereta u Vašingtonu koji radi za “Lokhid Martin”. Oboje su, piše “NJujork tajms”, dugogodišnji svemirski entuzijasti.
– Zvezde su se zaista poravnale za nas u smislu ove grupe – rekao je Ajzakman, koji je 1. februara objavio da je uplatio putovanje.
Kapsula i njeni putnici kružiće oko Zemlje na visini od 540 kilometara, što je oko 130 kilometara više od orbite Međunarodne svemirske stanice (ISS). Datum lansiranja, originalno planiran za oktobar, možda će se pomeriti na raniji datum, 15. septembar, kako je rekao Ajzakman.
On u planovima za ovu misiju ima više ciljeva. Rekao je da želi da pruži šansu “nemilijarderima” da se provozaju. Želi i da sakupi novac za Dečju istraživačku bolnicu Sent DŽud u Memfisu, koja besplatno leči decu obolelu od raka i drugih bolesti, uključujući tombolu za jedno od sedišta u raketi “Dregon”.
Ajzakman je rekao da se nada da će njegova svemirska posada biti rasno raznovrsnija od onih koje su u prošlosti išle u svemir, a koje su činili uglavnom beli muškarci. Izgleda da je u tome i uspeo.
Kako piše “NJujork tajms”, Ajzakman i bolnica Sent DŽud objavili su prošlog meseca da će jedno od sedišta u raketi zauzeti Hejli Arseno (29), bivša pacijentkinja Sent DŽuda koja sada radi tamo kao pomoćnica lekara. Hejli će biti najmlađa Amerikanka koja je ikad otišla u svemir i prva osoba u orbiti sa prostetičkim delom tela. Naime, tokom lečenja od raka kostiju, deo kostiju u njenoj levoj nozi zamenjen je metalnim šipkama.
Proktor, koja je Afroamerikanka i doktorirala je na obrazovanju iz nauke, ušla je u ekipu tako što je osvojila takmičenje koje je sponzorisala Ajzakmanova kompanija “Šift4Pejments”. Takmičari su koristili softver kompanije da dizajniraju onlajn prodavnicu i potom “tvitovali” video snimke u kojima opisuju svoje preduzetničke i svemirske snove.
Uz pomoć tog softvera Proktor je počela da prodaje svoje slike inspirisane svemirom, dok u snimku za takmičenje čita poemu koju je napisala.
Ona je, kako navodi “NJujork tajms” bila blizu da postane astronaut tradicionalnim putem. Rekla je da je 2009. bila među 47 finalista koje je NASA izabrala na osnovu 3.500 aplikacija. Američka svemirska agencija izabrala je te godine devet astronauta, ali Proktor nije imala sreću da se nađe među njima. Aplicirala je još dvaput, ali nije ušla ni u finaliste. Kad je NASA prošle godine objavila drugu rundu aplikacija, pauzirala je.
– Rekla sam sebi “ne”, jer sam prosto osetila da su se ta vrata zatvorila. Ali sam se zaista nadala da ću za vreme svog života možda imati dostupa komercijalni svemirski let. Nikad ni za milion godina ne bih pomislila da će mi to doći samo tako i još tako brzo – ispričala je Proktor.
Sembroski je rekao da je čuo za Ajzakmanovu misiju, nazvanu “Inspiracija4”, preko reklame.
– Bilo je intrigantno. Bio sam u fazonu, u redu, doniraću bolnici Sent DŽud i ubaciti svoje ime u šešir pa da vidimo – rekao je on.
Donirao je 50 dolara, ali nije osvojio mesto. Međutim, njegov prijatelj jeste. Sembroskijev stari kolega sa Aeronautičkog Univerziteta na Floridi odlučio je da mu prepusti mesto jer je znao koliki je ovaj entuzijasta za svemir. Sembroski je saznao da je osvojio mesto preko video poziva sa Ajzakmanom i njegovim prijateljem.
– Rekao sam: “Vau. Stvarno? Vau. To je… to je neverovatno” – seća se on.
Ajzakman je rekao da je Sembroski “isprva bio rezervisan”.
– Bio je gotovo u stanju šoka – dodao je.
Sembroski je sebe opisao kao “momka iza scene koji zaista pomaže drugima da postignu svoje ciljeve i zauzmu centralno mesto”.
Nekoliko dana nakon što su saznali vesti, Proktor i Sembroski otišli su sa Ajzakmanom u Los Anđeles u sedište “SpejsX-a” i prošli zdravstveni pregled na Univerzitetu Kalifornija. U utorak će četvoro članova posade otići u Filadelfiju da isprobaju vožnju u džinovskoj centrifugi, simulator koji će ih pripremiti za lansiranje i povratak u atmosferu. NJihova obuka u “SpejsX-u” biće slična obuci astronaut NASA-e u raketi kompanije.
Ajzakman se nada da će u budućnosti svemirski letovi postati uobičajeni.
Izvor: Novosti/ Blic