U konkurenciji 250 knjiga žiri je jednoglasno najboljim ostvarenjem proglasio roman Ljudi bez grobova
Nagradu „Zlatni suncokret“ dodeljuje Vital a.d. dvadeset četvrti put za najbolje književno ostvarenje u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.
Na sednici održanoj 1.2.2021. godine žiri Nagrade „Zlatni suncokret” u sastavu Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik) razmatrao je naslove iz najužeg izbora. Žiri je jednoglasno doneo odluku da nagradu “Zlatni suncokret” za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2020. godini dobije Enes Halilović za roman Ljudi bez grobova u izdanju Lagune iz Beograda.
Prema mišljenju žirija, među uspelim proznim ostvarenjima u ovoj godini roman Ljudi bez grobova Enesa Halilovića se izdvojio zbog nalaženja uverljivog okvira koji obuhvata prikaze istorijskih procesa, poetičkih dostignuća i eksperimenata, književnih opsesija i folklorno-mitoloških naslaga. Pred nama je zrelo književno delo, uverljivo, snažno, privlačno, samosvesno, neodoljivo.
Roman oživljava duhove „običnih“ ljudi — ljudi bez grobova, tj. ljudi o kojima se po pravilu ne pričaju priče — u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja. Pripovedač je sin poznatog odmetnika koji je zbog uvrede i izneverene ljubavi počeo da ubija. Obeležen očevim zločinom unutar zajednice u kojoj se sa imenom nasleđuje i fatum porekla, pripovedač detaljno ispituje očeve motive, kao i čitavu strukturu zločina, istrage, socijalni i moralni horizont zbivanja. Sve to vodi ga ka toma da postane pisac u pokušaju da odgovori na teška ali nezaobilazna egzistencijalna i literarna pitanja: ko je biološki, ko mitski, a ko simbolički otac? Ko su junaci i žrtve u životu, a ko u ustrojstvu književnog teksta? Ko ima pravo da govori i u čije ime? Kakve su veze između života i literature? Kako bez ulepšavanja i ideologizacija prozu sveta pretvoriti u poeziju? Kako pronaći veze između prošlosti i sadašnjosti bez negovanja iluzije o kontinuitetu? Jaje kao simbol života i Goldbahova hipoteza iz 18. veka kao simbol nerešivosti stvorili su okvir za ispisivanje naslova i podnaslova poglavlja, koja će neprestano opominjati čitaoca na to da je književnost i onda kad najvećma zaliči na život, struktura, konstrukcija, rad jezika, saopštio je žiri.
Krećući se obazrivo između sfere znanja i njegove (ne)moguće narativizacije i poezije kao oblikotvornog principa romana, Enes Halilović ispisuje uzbudljiv tekst koji se najpre predstavlja kao ubedljiva priča o nasilju, a potom kao suveren komentar o smislu pisanja i književnog predstavljanja. Kroz tematizaciju nasilja, otkrivaju se mogućnosti i iluzije samog književnog postupka, vidimo kako se odlične priče tope kao led na vreloj oštrici stvarnosti i kako se teško nalazi prava reč koja bi izrazila savremeno iskustvo. Povrh toga, Halilović je uspeo da, usred atmosfere nasilja i smrti, stvori raskošnu sliku jednog tamnog sveta i da roman oboji izuzetno živopisnom lokalnom bojom, ljudima, kućama i šumama kroz koje struji metafizički dah nečeg našeg, bliskog, tipičnog. Bez velikih ideoloških pretenzija i didaktičkih tonova, kojih u savremenoj književnosti ima previše, čitamo pluralnu literaturu sposobnu da nas uzbudi, uznemiri i oslobodi, smatra žiri.
Halilović je izuzetan pisac, svestan moći, ali i nemoći književnosti da izrazi ljudsko stanje. On je takođe i istraživač, antropolog, koji pokušava svoju zapitanost da umiri intelektualnim traganjem, ma koliko ono bilo bolno i uzaludno. Kao roman o ocu, nasilju, žrtvi, ljubavi i odrastanju, Ljudi bez grobova su suverena i uspela priča o jednoj duboko ljudskoj, mukotrpnoj proceduri dolaženja do istine, a u isti mah i tiha kritika olakih posezanja za prošlošću koja u njoj vide sve i svja sadašnjice. Halilovićeva proza je u isti mah smirena i uzbudljiva, provokativna i pomirljiva, lirski produbljena i odgovorna prema složenim pitanjima života i literature (ili života-literature). Reč je o ideji o pisanja kao procesu još uvek kadrom da izrazi ili čak stvori našu sudbinu, prepuštenu neponovljivim trenucima, propuštenim šansama, malim stvarima, koje lako, kada to najmanje očekujemo, postaju velike i presudne stvari, smatra žiri.
Nagrada, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena krajem februara u Beogradu.
Enes Halilović (Novi Pazar, 1977), pesnik, pripovedač, romansijer. Objavio je šest pesničkih zbirki, tri zbirke priča, dve drame. Ljudi bez grobova je Halilovićev treći roman. Osnovao je književni časopis Sent i književni veb časopis Eckermann. Prevođen na više od dvadeset jezika.
Izvor: kazaljka.net
