Novopazarska policija uhapsila je H. A. (1999) iz ovog grada, zbog sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Kako je saopštemo, policijski službenici su kod osumnjičenog, u džepu, pronašli četiri kesice sa manjom količinom praškaste materije za koju se sumnja da je opojna droga kokain.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužilaštvu.
”Cilj Sandžačke demokratske partije i Socijaldemokratske partije Srbije jeste da opravda poverenje dobijeno na poslednjim izborima, kada su toj politici građani Sandžaka dali ubedljivo najveću podršku. Na prvim, narednim izborima taj rezultat će biti ponovljen, čak i bolji” kazao je za RTV Novi Pazar koordinator SDPS-a za Sandžak Jasmin Hodžić. Plan i program aktivnosti, te ciljevi na kojima će se raditi u narednom periodu teme su danas održanog sastanka članova rukovodstva te, u Sandžaku najjače stranke.
”Tema su predstojeći izbori koji će biti za nešto više opd godinu dana. I sada je pravo vreme da se mi pripremimo kao najjača politička organizacija koja deluje ovde u Sandžaku. Sastanku su prisustvovali svi relevcantni činioci političkog života ovde u Sandžaku, mislim naravano na predstavnike SDP-a i SDPS-a. Cilj nam je da podignemo stepen radne temperature, ideja je da napravimo što bolju koordinaciju između lokalnih odbora. Napravićemo plan aktivnosti, a ono što je prevashodni cilj jeste da opravdamo poverenje koje smo dobili od građana što nam je ujedno i najvažnije, ali i da pokažemo političku relevantnost, odnosno političku snagu, a SDP je najbolje organizovana i politički najbolje utemeljena politička organizacija, ne samo među Bvošnjacima, već ja bih i rekao i među svim građanski orijentisanim ljudima ovde u Sandžačku. Ideja je prosto da ponovimo i potvrdimo i eventualno poboljšamo izborni rezultat na narednim izborima, svakako su to predsednički, a onda i vanredni parlamentarni” kazao je za RTV Novi Pazar koordinator SDPS-a za Sandžak Jasmin Hodžić.
Razgovarala: Senada Kalić
Nakon nekoliko minuta osetio se još jedan potres, a kako je saopštio Evropsko-mediteranski seizmološki centar, njegova jačina bila je 2,7 stepeni po Rihteru.
Područje Petrinje i Siska jutros su potresla dva slabija zemljotresa.
Prvi je, nekoliko minuta pre osam sati jutros bio jačine 2,6 stepeni po Rihteru, a epicentar je bio 17 kilometara severozapadno od Siska.
Nakon nekoliko minuta osetio se još jedan potres, a kako je saopštio Evropsko-mediteranski seizmološki centar, njegova jačina bila je 2,7 stepeni po Rihteru.
Izvor:
Zastoj koji je pogodio i tržište nekretnina u drugom kvartalu prošle godine, nadoknađen je u naredna dva tromesečja, najviše u poslednjem kada su javni beležnici i osnovni sudovi overili 44.742 kupoprodajna ugovora, odnosno 9,6 odsto više nego i istom periodu 2019.
Da će do oporavka doći bilo je jasno već u maju i junu prošle godine, kada je „eksplodirao“ promet, ali je taj podatak ipak fiktivan jer je povećan broj ugovora zapravo „saniranje“ perioda u kome prometa nije bilo zbog ograničenog kretanja.
Pri tom, zadržan je primat gotovinskog plaćanja, koji se zavisno od sredine, kreće od 70 do 80 odsto u ukupnom prometu i tek neznatno je uvećan obim ugovora kod kojih je plaćanje bilo iz kredita.
– U uslovima kada imate pad BDP-a i kada je stanovništvo potpuno koncentrisano na preživljavanje, na očuvanje zdravlje i posla, posebno u uslužnim delatnostima, onda potpuno paradoksalno zvuči to što imate rast prometa nekretnina ili u najmanju ruku zadržavanja postojećih cena umesto da one idu na niže. Sasvim legitimno može se postaviti pitanje šta dovodi do takvog rezultata i ko indukuje takvu tražnju – kaže ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.
On objašnjava da upravo ta situacija na tržištu nekretnina, u ovakvom pandemijskom ambijentu, ukazuje da postoji jedna vrsta crnog tržišta, odnosno da se novac iz nekih sivih ili crnih zona poslovanja ubacuje u legalne tokove preko tržišta nekretnina.
– Na taj način se omogućava održavanje visokog prometa čak i u ovim pandemijskim uslovima, zadržava se tražnja, a cena čuva veštački uz pomoć crnih kanala koji su raznovrsni, bilo da je reč o narkoticima ili nekim drugim nedozvoljenim poslovima. Na taj način vrši „pranje“ novca, ubacivanje u legalne tokove i nema drugog načina kojim bi se objasnio rast prometa nekretnina u ovim pandemijskim okolnostima.
Drugim rečima, na tom tržištu sada se ne pojavljuju ljudi koji su izgubili ili će izgubiti poslove posebno u uslužnim delatnostima, da li je reč o turizmu, ugostiteljstvu, zanatskim, ličnim i drugim uslugama koje imaju manji obim poslovanja i prometa. Takođe i zaposleni u drugačijim preduzećima obazriviji su i čekaju da se popravi taj zdravstveni ambijent da bi tek onda mogli nešto na planiraju. Glavni izvor zadržavanja tih nivoa cena, tako nefleksibilnih i rigidnih, potiče sa crnog tržišta – kaže Đogović i dodaje da to nije samo novac iz domaćih izvora nego iz celog regiona sa kojim su poslovi iz te zone prepleteni.
Stručnjakinja u oblasti nekretnina Aleksandra Kon kaže za Danas da je dobro to što tržište nekretnina nije stalo zbog korone već radi kao i ranije.
– To je još uvek najsigurniji način ulaganja i zaštite kapitala. Neznatno, tom rastu u poslednjem kvartalu pogodovali su i dosta povoljni krediti za kupovinu nekretnina, ali na tom tržištu ipak preovladavaju gotovinska plaćanja. Ljudi obično nešto prodaju pa sakupe za stan. To je dobro i za državu, zbog ubranog poreza – kaže ona.
Dodaje da utisak koji daje statistika kako cene rastu, nije uvek tačan i da često može da izneveri očekivanja prodavaca ili da obeshrabri kupce.
Ona navodi primer da je iz RGZ-a koji prati kretanja na ovom tržištu, nedavno objavljeno kako je najskuplja vikendica prodata u Sopotu, ali nije navedeno da je reč o imanju sa kompleksom zgrada koje se igrom slučaja nalaze na teritoriji opštine Sopot, kao i da su i kupac i prodavac poznate javne ličnosti.
– Stanove, posebno u novogradnji i na atraktivnim lokacijama poput Beograda na vodi, najčešće kupuju ljudi sa estrade, oni vole da se grupišu a to su ujedno i nekretnine sa najvišim cenama. Međutim, čak i na takvim lokacijama, na primer na Novom Beogradu, mogu se naći vrlo pristojni stanovi po povoljnim cenama – kaže Kon.
Statistika Republičkog geodetskog zavoda zabeležila je da je najskuplji kvadrati prodat u naselju Beograd na vodi, 8.754 evra pri čemu je ceo stan izneo više od 1,4 miliona evra. I sledećih 13 mesta na listi najskupljih takođe je sa te lokacije a nisu niske ni cene starogradnje u centralnim beogradskim opštinama. Navedeni su primeri za stan u Ulici kralja Petra, gde je kvadrat plaćen 4.452 evra, ili ukupno 400.000 evra u Francuskoj ulici, obe nekretnine sa opštine Stari grad gde su takođe i najviše cene poslovnog prostora, a ne zaostaju mnogo ni opštine Palilula ili Vračar. Visoke cene zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju postignute su u Valjevu i Novom Pazaru, dok su najviše ugovorene cene u Kaću, Krnješevcima i Novim Banovcima, navodi RGZ.
U saopštenju RGZ-a navodi se da je, „posmatrano po najvećim gradovima, udeo gotovinskog plaćanja u četvrtom kvartalu 2020. godine bio je najveći u Kragujevcu – 80 odsto, u Beogradu i Novom Sadu je bio ujednačen – 76 odsto i 77 odsto, dok je u Nišu bio nešto niži – 71 odsto. Istovremeno, i u ostalim oblastima Srbije značajniji je bio udeo gotovinskog plaćanja u odnosu na finansiranje iz kredita“.
Na osnovu registrovanih ugovora, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu 2020. godine bio je veći od 1,3 milijarde evra, a najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima odnosio se na promet stanova – 54 odsto. U proseku za četvrti kvartal, mesečno je prometovano gotovo 2.000 stanova što je za 21,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, navodi RGZ. Po istom kriterijumu, mesečno je obavljeno u proseku 2.600 prodaja građevinskog zemljišta, koje u ukupnom prometu inače učestvuje sa 19 odsto, a to je smanjenje od jedan odsto u odnosu na učešće u trećem kvartalu 2020.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay
Vrednost domaće valute i početkom ove godine je stabilna i njena vrednost se kretala u rasponu od 117,6 do 117,7 dinara za evro, a poznavaoci prilika kažu da se i u narednim mesecima neće značajnije menjati uprkos turbulencijama na svetskom tržištu izazvanim pandemijom korona virusom.
Tako je bilo i prošle godine kada je dinar dobro plivao u nemirnim vodama svetske ekonomske krize, koja nije zaobišla ni Srbiju, pa nisu zabeležene prekomerne fluktuacije domaće valute u odnosu prema evru.
A, da li će dinar ostati stabilan vrlo je važno pitanje ne samo za privrednike već i građane i to za one koji imaju kredite vezane za kretanje euribora i za građane koji platu primaju u dinarima, a zakupljuju stan sa cenom ugovorenom u evrima. Primera radi rata za stan od 300 evra kada je kurs, 2016. godine bio 123 dinara za evro, iznosila je 36.900 dinara. Danas ta ista rata, korisnike košta 35.300 dinara.
Iz Narodne banke Srbije za “Blic Biznis” kažu vrednost dinara u 2020. godini ostala gotovo nepromenjena u odnosu na evro.
-NBS je na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1.450 miliona evra. Pri tome, Narodna banka se javljala kako na strani prodaje tako i na strani kupovine deviza, odnosno suočavala se i sa povremenim periodima jačanja dinara tokom 2020. godine. Napominjemo da je tokom prethodnih godina (2017-2019), reagujući na pritiske ka jačanju dinara, NBS u neto iznosu kupila preko 5 milijardi evra, obezbeđujući na taj način više nego dovoljno sredstava da po potrebi reaguje i kada su prisutni pritisci ka slabljenju dinara- navode u NBS.
Adekvatna politika centralne finansijske institucije, po mišljenju večine stručnjaka, uslovila da poslednjih osam godina nije dolazilo do značajnih oscilacija u vrednosti dinara prema evru. Ima i onih koji smatraju da je ta stabilnost veštački održavana odnosno da je dinar precenjen.
Iz NBS odgovaraju da to nije tačno.
– Zahvaljujući detaljnim analizama i praćenju tržišnih i ekonomskih kretanja kako u domaćem tako i u međunarodnom okruženju, sa ocenom potencijalnih uticaja globalnih dešavanja na domaće devizno tržište, Narodna banka Srbije reaguje adekvatno i blagovremeno na deviznom tržištu. Ta reakcija se ispoljava kroz kupovinu ili prodaju deviza – evra, u zavisnosti od prirode pritisaka na devizni kurs, kako bi sprečila prekomerne i fundamentalno neopravdane kratkoročne fluktuacije kursa dinara prema evru”, kažu u NBS.
Kako dodaju pri tom se uzimaju u obzir i mnoge negativne posledice koje bi takv proces imao na domaću ekonomiju.
“Svojim proaktivnim pristupom i delovanjem, NBS je u poslednjih osam godina postigla i uspešno održava relativnu stabilnost deviznog kursa i to na efikasan i odgovoran način, vodeći računa kako o deviznom kursu tako i o deviznim rezervama zemlje. U periodima pritisaka ka jačanju dinara NBS je kupovala devize jačajući devizne rezerve, a u periodu pritisaka ka slabljenju dinara oprezno ih je trošila – kažu u NBS.
Na pitanje “Blic Biznisa” da li bi mogla da bude ugrožena stabilnost dinara ove godine ukoliko bi se nastavili negativni ekonomski efekti izazvani korona virusom iz NBS kažu da za sada nema razloga za brigu.
– U periodima pritisaka ka jačanju dinara Narodna banka Srbije je kupovala devize jačajući devizne rezerve, a u periodu pritisaka ka slabljenju dinara oprezno ih je trošila. Bruto devizne rezerve trenutno iznose 13,5 milijardi evra, odnosno nalaze se na dovoljno visokom i adekvatnom nivou prema svim pokazateljima i predstavljaju svojevrsni garant da postignuta stabilnost neće biti ugrožena. NBS će ostati posvećena očuvanju relativne stabilnosti na domaćem deviznom tržištu na način kako je to radila i do sada, odnosno nastojaće da i u narednom periodu očuva relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, kao jednom od nosećih stubova opšte stabilnosti u zemlji – objašnjavaju u NBS.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay