Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Senada Kalic

  • NOVAC NA SVE STRANE UPRKOS KORONI:Vol strit od početka pandemije dobio 56 novih milijardera!

    NOVAC NA SVE STRANE UPRKOS KORONI:Vol strit od početka pandemije dobio 56 novih milijardera!

    Iako je novi korona virus uništio živote, ušteđevinu i mala preduzeća orgomnog broja Amerikanaca, godina u finansijom smislu nije bila loša za sve.

    U periodu između sredine marta i 22. decembra SAD su dobile 56 novih milijardera, ukupno 659, a njihovo bogatstvo se od početka pandemije uvećalo za preko trilion dolara, pokazuje decembarski izveštaj koji su zajedno izradili Institut za političke studije i organizacija “Amerikanci za poresku pravičnost”.

    Izveštaj izrađen na osnovu podataka koje je prikupio “Forbs” pokazuje da milijarderi poseduju bogatstvo od oko četiri triliona dolara, što je otprilike dva puta više od svega onoga što poseduje 165 miliona najsiromašnijih Amerikanaca. Deset najbogatijih milijardera zajedno ima preko trilion dolara.

    Među novim milijarderima nalaze se poznata imena kao što su Džef Bezos, Ilon Mask, Bil Gejts, Kanje Vest i Tajler Peri. Oni su, međutim, izuzeci, a većina novih milijardera su ljudi iza čijeg bogatstva stoji poslovanje na berzi. Među njima je i bivša supruga Džefa Bezosa Skot Mekenzi, čije se bogatstvo iz dana u dan uvećava upravo zahvaljujući berzi.

    Ključni pokretač uvećavanja njihovog bogatstva bio je neviđeni odgovor monetarne politike na stabilizaciju finansijskih tržista u ranim danima pandemije, koji je podstakao rast na berzi. Kada se Vol strit našao na ivici panike u martu, Federalne rezerve su se umešale obećavajući niske stope i održavanje likvidnosti.

    Kombinacija “lakog” novca i nagle promene ekonomske aktivnosti, koja je favorizovala digitalnu trgovinu, komunikacije, edukaciju i poslovanje, dala je neočekivani vetar u leđa tehnološkim firmama – startapima i velikim kompanijama.

    Ovo je zapanjujući pokazatelj toga kako je pandemija iskrivila velike delove realne ekonomije i povećala upornu ekonomsku nejednakost u SAD, koja se i dalje temelji na rasnoj i etničkoj osnovi.

     

    Izvor: Tanjug

    Podeli
  • Država će pomoći turizmu i ugostiteljstvu početkom 2021.

    Država će pomoći turizmu i ugostiteljstvu početkom 2021.

    Ova godina neće biti laka za ugostiteljsko-turistički sektor, ali država je spremna da pomogne na sve načine da se on održi, rekla je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić najavljujući da će ta pomoć stići već u prvom kvartalu 2021.

    “Karakteristično je da je to i najfleksibilniji sektor koji se najbrže oporavlja. Mi smo u avgustu i septembru to imali priliku da vidimo. Čim je došlo do malog zatišja pandemije, imali smo odmah porast broja turista, u avgustu za 25 odsto, a u septembru za devet odsto”, navela je ministarka Tatjana Matić za Tanjug.

    Dodala je da će država pomoći turističko-ugostiteljskoj privredi da prevaziđe probleme u prva tri meseca 2021. godine.

    “I onda zaista očekujemo da se krene sa stabilizacijom tržišta da bismo krajem godine mogli da kažemo kako imamo mnogo bolju situaciju i možda po prvi put značajaniji rast”, ocenila je Matić.

    Da bismo se vratili na period 2019. godine, koja je bila rekordna, moraćemo da sačekamo 2024. godinu, očekuje ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

    Smatra da sledeće godine treba više poraditi na izgradnji turističke infrastrukture.

    “Jako važna lekcija koja je naučena tokom pandemije je da domaćeg turištu i domaći turizam ne treba potcenjivati, da je moć tog domaćeg turiste ogromna, da je naša turističko-ugostiteljska privreda preživela ovu najtežu godinu u poselratnoj istoriji naše zemlje zahvaljujući domaćem turisti, i u tom smislu moramo se više fokusirati na razvoj domaće turističke privrede, na razvoj naše turističke infrastrukture”, kaže Matić.

    Podsetila je da je za te potrebe u budžetu za 2021. planirano 600 miliona dinara, kao i sredstva za 100.000 vaučera.

    “Radićemo i na rebrendiranju Srbije, i moramo da razmišljamo o postkovid periodu kada treba da se vratimo na tržište Evrope i na svetsko tržište. Ne smemo da mukom stečeno mesto izgubimo, a neće biti lako u postkovid periodu, zato što će konkurencija biti nemilosrda”

    Dodaje da tu, pre svega, misli na velike turističke destinacije kao što su Francuska i Italija.

    Matić očekuje da će u 2021. i tokom naredne dve godine biti u prvom planu domaći i regionalni turizam odnosno mesta koje ljudi mogu da posete automobilom.

     

    Izvor: RTS/ Tanjug

    Podeli
  • Računovođe od sada u registru APR

    Računovođe od sada u registru APR

    Evidenciju o svim računovođama, ovlašćenim za pružanje računovodstvenih usluga, od danas, 1. januara, vodiće Agencija za privredne registre. Sva preduzeća i preduzetnici koji se bave ovim poslom moraće da dobiju dozvolu od Komore ovlašćenih revizora i da budu upisani u novi Registar pružalaca računovodstvenih usluga do 1. januara 2023. godine.

    “Registar pružalaca računovodstvenih usluga jedinstvena je centralna elektronska baza podataka o preduzećima i preduzetnicima, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga i dozvolu za pružanje tih usluga koja izdaje Komora ovlašćenih revizora”, ističu u APR.

    Registar pružalaca računovodstvenih usluga predstavlja potpuno novi registar ustanovljen Zakonom o računovodstvu.

    “Do 1. januara 2023. godine, svi koji žele da nastave sa obavljanjem pomenutih poslova moraju da dobiju dozvolu od Komore i moraju da budu upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga”, ukazuju u APR.

    Nova godina donela je još jednu novinu u Agenciji.

    Naime, u cilju digitalizacije što većeg broja servisa i usluga APR, Registar finansijskog lizinga od ove godine prelazi na potpuno digitalni način rada.

    “Pored podnošenja prijava za registraciju ugovora o finansijskom lizingu, u Registru finansijskog lizinga će biti omogućeno podnošenje svih ostalih vrsta registracionih prijava elektronskim putem. Osim toga, izrađen je servis za preuzimanje podataka i dokumenata, uključujući i servis za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, koji će omogućiti elektronsko dostavljanje ovlašćenja za registraciju vozila nabavljenih putem finansijskog lizinga”, objašnjavaju u APR.

     

    Izvor: nova.rs

    Podeli
  • U Nemačkoj poskupeo benzin

    U Nemačkoj poskupeo benzin

    U Nemačkoj je od nove godine benzin na pumpama poskupeo za oko 20 centi po litru, a koncept vlade o zaštiti životne sredine može doneti i nova povećanja cena goriva.
    U Minhenu, na primer, litar supera E10 juče je koštao 1,19 evra, a od jutros 1,39 evra po litru. Slično je i sa dizelom kome je jučerašnja cena bila 1,09 a danas 1,26.

    Za poskupljenje su odgovorne mere vlade koje predviđaju vraćanje poreza na dodatnu vrednost za gorivo na stari nivo od 19 odsto, a skoku doprinosi i novi takozvani CO2 pravilnik o ceni goriva. Zajedno te dve mere povećavaju cenu od 10 do 11 centi po litru, tvrde Udruženje naftne industrije i automoto klub ADAC.

    U kojoj meri će povećanje cene naftnih proizvoda pumpe preneti na mušterije zavisi od tržišne utakmice.

    U regionima sa manjim brojem pumpi ili na auto-putevima na klijente se prebacuje najviši iznos i tako je došlo do poskupljenja do 20 odsto.

    Cena benzina povećava se za sedam centi po litru, a za dizel za osam centi. Uz to dodaje se porez na dodatnu vrednost, tako da vozači moraju računati sa povećanjem od oko 10 centi po litru“, izračunao je predsednik autokluba „Mobilni u Nemačkoj“ Mihael Haberland.

    Inače, prema planu ministra privrede Peteru Altmajeru ovo je samo početak, jer će u Nemačkoj iz godine u godinu rasti cena sertifikata za tonu CO2. Za tekuću godinu predviđena je cena od 25 evra, za iduću od 30 evra, te za godine koje slede 35, 45 i 55 evra.

    Sertifikat dozvoljava naftnoj industriji emisiju od jedne tone CO2, a povećanje tih troškova koncerni prebacuju na potrošače.
    Izvor: Tanjug
    Podeli
  • Izlazak iz korona krize 2021, prioritet auto-putevi i pruge

    Izlazak iz korona krize 2021, prioritet auto-putevi i pruge

    Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović očekuje da Srbija u novoj 2021. izađe iz korona krize i nastavi ubrzanu realizaciju velikih infrastrukturnih projekata, a prioriret je da se do kraja godine završi izgradnja deonice auto-puta “Miloš Veliki” od Preljine do Požege i brza pruga od Beograda do Novog Sada.

    Momirović je rekao za Tanjug da se najviše ulaže u izgradnju autoputeva i pruga koji će vrlo brzo premrežiti našu zemlju i omogućiti da se brzo stigne sa jednog njenog kraja na drugi.

    “Moramo da završimo auto-put Preljina – Požega i brzu prugu Beograd – Novi Sad i tu nema diskusije i kompromisa”, poručio je Momirović.

    Ostali strateški projekti su, kaže, gradnja Moravskog koridora Pojate – Preljina, zatim Fruškogorskog koridora od Novog Sada do Rume, autoputa Ruma – Šabac i brze saobracajnice Šabac – Loznica.

    Takođe, gradnja deonice auto-puta od Beograda ka Sarajevu Kuzmin – Sremska Rača, završetak obilaznice oko Beograda i izgradnja stanova za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti.

    Dodaje da lično očekuje da u 2021. izađemo iz ove medicinske krize koja nas je potpuno paralisala, kao i ceo svet.

    “Ekonomske i socijalne aktivnosti su potpuno otežane i nadam se da ćemo krenuti polako da izlazimo iz toga. Kao što znate, Srbija je jedna od prvih zemalja u Evropi koja je krenula sa vakcinacijom, što nije slučajno”, naveo je ministar.

    Ističe da smo prvi u regionu i jedni od prvih u Evropi uspeli da dopremimo odgovarajuće količine medicinskih sredstava i to tako da smo prvi put bili u situaciji da dajemo pomoć i našim zapadnim partnerima.

    “Srbija je davala pomoć mnogim državama koje su dosta razvijenije od nje. Sada se ponavalja situacija i Srbija je među prvim zemljama koja ulazi u vakcinaciju. Ako bismo uspeli da vakcinišemo dovoljno ljudi, pre svega, starijih mi bismo među prvima izašli iz krize ili počeli da izlazimo”, kaže Momirović, koji je član Kriznog štaba.

    Više nije bitna cena po kojoj možemo da rešimo taj problem, napomenuo je on i naglasio da će svi koji se budu izborili sa koronom posle lako nadoknaditi te finansijske izdatke.

    “Sve moje želje i očekivanja u vezi su sa korona krizom, jer ona uništava civilizaciju iz ugla ekonomije i socijalnog života. Predugo traje i očekujem da ćemo mi kao civilizacija to uspeti da rešimo u narednim godinama”, rekao je Momirović.

     

    Izvor: RTS

    Podeli