Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Senada Kalic

  • Velika Britanija u ponoć raskinula sve veze sa EU posle 48 godina

    Velika Britanija u ponoć raskinula sve veze sa EU posle 48 godina

    Velika Britanija je noćas raskinula i ekonomske veze sa Evropskom unijom, u potpunosti okončavši partnerstvo dugo 48 godina.

    Posle političkog napuštanja Unije 31. januara 2020. godine, Velika Britanija je večeras u 23.00 po londonskom, a u ponoć po centralnoevropskom vremenu, napustila i jedinstveno tržište EU i carinsku uniju, koji omogućavaju slobodnije kretanje ljudi, roba i usluga među članicama.

    Razlaz sa EU je najveća ekonomska promena s kojom se Velika Britanija suočila od kraja Drugog svetskog rata.

    EU razlazom postaje manja, a Velika Britanija slobodnija, ali i izolovanija u turbulentnom svetu, navodi Asošiejted pres.

    Prema trgovinskom sporazumu za period posle Bregzita, koji su dogovorili 24. decembra, Velika Britanija i 27 članica EU mogu da nastave da kupuju i prodaju robu bez carina i kvota od 1. januara.

    Sporazum je doneo nova ograničenja, ali za pristalice Bregzita on znači potvrdu nezavisnosti od EU.

    Britanski premijer Boris Džonson, jedan od vodećih zagovornika Bregzita, rekao je da je razlaz „fantastičan trenutak“ za njegovu zemlju.

    „Imamo našu slobodu u našim rukama i sada je na nama da je maksimalno iskoristimo“, kazao je Džonson večeras u novogodišnjoj poruci.

    Definitivan razlaz usledio je posle takozvanog prelaznog perioda od 11 meseci, tokom kojeg je Velika Britanija ostala u ekonomskim strukturama Unije, dok su London i Brisel vodili iscrpljujuće i napete pregovore o trgovinskom sporazumu, postignutom u poslednji čas za izbegavanje haosa na granicama i poremećaja u trgovini.

    Britanski zvaničnici insistiraju da su novi granični sistemi „spremni za rad“, ali i upozoravaju da će biti „nekih poremećaja“ u narednim danima i nedeljama.

    Da bi smanjila rizik od zastoja, Velika Britanija će do jula 2021. postepeno uvoditi nove carinske procedure za proizvode iz EU. Neke carinske procedure su već noćas stupile na snagu, a odnose se na uvoz alkohola, duvana, hemikalija i kontrolisanih psihoaktivnih supstanci, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

    Pored ostalog, od ponoći više ne postoji potpuna sloboda kretanja između EU i Velike Britanije.

    Građanima Velike Britanije koji žele da provedu duže od 90 dana u bilo kojem šestomesečnom periodu, u najvećem broju zemalja EU od noćas je potrebna viza. Turistima neće biti potrebne vize za kratka putovanja.

    Ljudi koji se vraćaju u Veliku Britaniju iz EU mogu da unesu do 42 litre piva, 18 litara vina i 200 cigareta, bez plaćanja poreza.

    Državljani EU koji žele da se presele u Veliku Britaniju, izuzev Iraca, suočiće se sa imigracionim sistemom kao i drugde u svetu.

    Britanska policija je izgubila direktan pristup bazama podataka širom EU, o krivičnim dosijeima, otiscima prstiju i osobama sa poternica.

    Trgovci iz Engleske, Škotske i Velsa moraće više vremena da gube na papirologiju kada posluju sa članicama EU, dodaje BBC.

    Britanci su se za izlazak iz EU opredelili na referendumu u junu 2016. godine. Za izlazak je bilo 52 odsto izašlih birača, a protiv 48 odsto.

     

    Izvor: Danas / Beta

    Podeli
  • Švedska preuzela predsedavanje OEBS-u

    Švedska preuzela predsedavanje OEBS-u

    Švedska je, na godinu dana, novi predsedavajući Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, a u fokusu predsedavanja, kako je najavljeno u Stokholmu, biće jačanje bezbednosti i demokratije.

    Ministarka inostranih poslova Švedske An Linde uoči preuzimanja predsedavanja OEBS-u najavila je da će Švedska raditi na jačanju bezbednosti i demokratije u Evropi i neposrednom okruženju, sa fokusom na ljudskim pravima, demokratiju i vladavinu zakona.

    Zamenik šefa švedske diplomatije, sredinom jula, na sednici Stalnog saveta OEBS, Robert Ridberg ukazao je da Švedska preuzima predsedavanja u izazovno vreme, što zahteva fokusiranje na osnove na koje se oslanja ta organizacija, a to su evropski bezbednosni poredak, sveobuhvatni koncept bezbedosti I nastavak napora na rešavanju konflikata na području OEBS.

    Podsećajući na Helsinšku povelju iz 1975. godine, Ridberg je, tada, rekao da “evropski bezbednosni poredak – teritorijalni integritet, uzdržavanje od pretnje ili upotrebe sile i podržavanje prava svake države da bira svoj spoljni i bezbednosni aranžman – predstavlja ključni interes bezbednosne politike za njegovu zemlju, a to je, dodaje i u interesu OEBS-a”.

    Kazao je da će Švedski moto predsedavanja biti “moramo da se vratimo na osnove” i osnovne zadatke OEBS, podsećajući zemlje članice da je krajnje vreme da se poštuju zajednička opredeljenja iz Helsinške i Pariske povelje.

    Švedska je preuzela predsedavanje od Albanije, a predsedavajuću trojku čini još budući predsedavajući, Poljska.

     

    Izvor: RTS

    Podeli
  • Veći deo sveta “zaključan” za doček 2021. posmatrao vatromet

    Veći deo sveta “zaključan” za doček 2021. posmatrao vatromet

    Svet je u Novu, 2021. godinu, ušao uz brojna ograničenja zbog pandemije koronavirusa i mada su u nekim prestonicama organizovani tradicionalni vatrometi uz prisustvo ljudi, trgovi i ulice su uglavnom bili sablasno prazni pošto su okupljanja širom planete bila većinom zabranjena.

    Stanovnici ostrva Samoa i Kiribati, koja se nalaze u Pacifičkom okeanu, prvi su dočekali Novu godinu, u 11 sati po srednjoevropskom vremenu. Spektakularni vatrometi priređeni su na Novom Zelandu i Sidneju, zatim u Moskvi i Dubaiju, ali zbog restriktivnih mera protiv koronavirusa u većini tih gradova malo je bilo ljudi koji su mogli uživo da ih gledaju.

    U 21 sat po srednjoevropskom vremenu, Novu godinu je proslavio Dubai, koji je priredio jedan od najskupljih vatrometa koji je ovog puta trajao 7 minuta. Uz pridržavanje epidemioloških mera, vlasti su omogućile okupljanja tako da su brojni građani prisustvovali.

    Za razliku od Dubaija i nekih drugih svetskih gradova, doček Nove godine u evropskim prestonicama zbog pandemije izgledao je potpuno drugačije. U Atini je više od 10.000 policajaca patroliralo ulicama, a grčke vlasti su donele odluku da policijski čas u ovoj državi traje od 10 sati uveče pa sve do 17 sati 1. januara.

    Otkazana su organizovana slavlja u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Finskoj, Velikoj Britaniji.

    U Francuskoj je vlada naložila značajno prisustvo policije u gradskim sredinama od 20 sati kada je počeo policijski čas, a polovina metro linija u Parizu je ukinuta tokom noći.

     

    Ipak, bilo je dočeka u “virtuelnom svetu“. Začetnik elektronske muzike Žan Mišel Žar održao je virtuelni koncert u digitalizovanoj verziji crkve Notr Dam u Parizu, a održan je spektakularni vatromet u Versaju.

    Koncert pod nazivom „Dobrodošli na drugu stranu“ počeo je u 23.25 sati, i trajao 45 minuta i mogao je da se prati na internetu.

    Rimljani su na Internetu i televiziji pratili dvosatni svečani doček. U Italiji je do 7. januara na snazi policijski čas koji počinje u 22 sata.

    Nemačka je u karantinu do 10. januara, a policija je u novogodišnjoj noći patrolirala ulicama kako bi sprečila masovna okupljanja. U Bavarskoj je na snazi zabrana izlaska tokom noći, a građani su u ponoć mogli da izađu jedino na balkon ili u baštu.

    U Moskvi je Nova godina dočekana zbog koronavirusa dosta skromnije, ali je vatromet u ponoć po lokalnom vremenu obasjao nebo u ruskoj prestonici.

    Na Tajms skveru u Njujorku nije bilo uobičajne gomile ljudi da odbrojava sekunde i prati spuštanje kugle koja će označiti kraj 2020.godine, pošto je policija udaljavala ljude i vozila koja bi se zaustavljala u nadi da će videti blistavu kristalnu kuglu koja se spušta.

    Ipak, mali broj ljudi pred policijskim kordonom pratilo je ovaj spektakl za koji je ove godine izdata preporuka njujorških vlasti da se posmatra na televiziji od kuće.

    Bilo je i poljubaca i zdravica ali je policija ubrzo udaljila prisutne. Na bini ispred koje su stajale uglavnom snage reda i bezbednosti, u poslednjim minutima pre ponoći, Dženifer Lopez je otpevala klasik Aerosmith-a „Dream On“ pod eksplozijom konfeta.

    Brazilci su 2021. godinu dočekali su uz vatromet koji su posmatrali po do sada nezabeleženim merama socijalnog distanciranja, uglavnom od kuće.

    Iako su plaže bile zatvorene a gradski saobraćaj redukovan, na poznatoj plaži Kopakabana u Riju bilo je i nekoliko stotina ljudi sa maskama, na mestu gde je i do dva miliona posetilaca ranijih godina posmatralo novogodišnji vatromet.

    Druga strana brazilskog dočeka je slika sa bolničkog odeljenja za intenzivnu negu u okolini Sao Paula gde lekari koji su brinu o Covid-19 pacijentima održali minut ćutanja u ponoć, na ispraćaju stare godine, a zatim svojim pacijentima sa maskama i zaštitnom opremom čestitali dolazak Nove 2021.godine.

    U Sidneju, najvećem australijskom gradu, čuveni novogodišnji vatromet je održan iznad mosta nad Zalivom ali skoro bez ikakvih gledalaca posle nedavne pojave novog žarišta zaraze od 150 slučajeva na severu grada.

     

    Ranije se u luci u Sidneju okupljalo milion ljudi, a ovog puta su lokacije ograđene, popularni parkovi zatvoreni i čuveni noćni klubovi sablasno prazni. Veliki broj policajaca bio je prisutan na tom mestu koje liči na grad duhova.

    Veći deo stanovništva Japana je ušao u 2021. godinu porodično, u svojim domovima, a gradonačelnica Tokija je zamolila građane da preskoče ceremonije, što je većina poštovala.

    “Korona virus ne poznaje ni godišnje ni novogodišnje praznike”, poručila je gradonačelnica.

    Vlada Južne Koreje je zabranila privatna okupljanja za više od pet ljudi i zatvorila je skijaške centre i glavne turističke destinacije do 3. januara.

    Prethodno je i Novi Zeland dočekao Novu godinu. Građani su ušli u 2021. sa veličanstvenim vatrometom i svetlosnim efektima sa lučkog mosta u Oklandu. Novi Zeland slavi na uobičajeni način, jer se ta zemlja izborila sa koronavirusom, pa su ljudi mnogo opušteniji i smeju da se okupljaju.

    Veliki broj građana Vuhana, kineskog grada odakle je prošle godine počela pandemija korona virusa, zbog koje je skoro ceo svet za novogodišnju noć „zaključan“, izašao je noćas na ulice da dočka Novu godinu.

    Prema tradiciji, stotine ljudi okupilo se ispred stare zgrade carinarnice, jednog od najpopularnijih mesta za doček Nove godine u gradu. Kada je stari sat na zgradi pokazao ponoć, mnogi ljudi su pustili balone u vazduh i poželeli srećnu Novu godinu.

     

    Izvor: Vestionline

    Podeli
  • Pet stvari koje su obeležile godinu u oblasti klimatskih promena

    Pet stvari koje su obeležile godinu u oblasti klimatskih promena

    Iako su mnoge stvari na planeti pauzirale u 2020. klimatske promene su nastavile da se dešavaju nepromenjenom brzinom.

    Kada je krajem februara pandemija novog korona virusa počela nezaustavljivo da se širi planetom mnogi su opravdano brinuli da li će sve druge teme, ma koliko važne bile, u potpunosti nestati sa radara dok se svet bori sa novom bolešću.

    Međutim, iako je pandemija događaj koji je u svakom smislu obeležio godinu za nama, utisak je da svet nije zaboravio na klimatske promene i njihovu važnost.

    Iako su brojne aktivnosti ove godine stavljene „na pauzu”, klimatske promene su nastavile da se odvijaju na način na koji nas naučnici već godinama upozoravaju. Tako su u ovoj godini zabeleženi brojni vremenski ekstremi poput izuzetno visokih temperatura koje su beležene širom Arktika tokom cele godine, ili rekordne sezone urgana na Atlantiku, piše Nemanja Milović za portal Klima101.rs.

    U isto vreme, iako preokupirani kovidom, građani, države i poslovni sektor često su isticali važnost klimatskih promena.

    Na kraju kada se svedu svi računi, vrlo je moguće da ćemo ovu godinu, pored pandemije, pamtiti i po velikom povećanju ambicije za borbu protiv klimatskih promena pošto su u ovom trenutku čak 127 država na neki način najavilo dostizanje ugljenične neutralnosti do sredine veka.

    U nastavku vam predstavljamo pet stvari koje obeležile oblast klimatskih promena u prošloj godini.

    Šumski požari

    Da li se sećate januara i kulminacije sezone šumskih požara u Australiji? Nakon svega što se dogodilo ove godine, deluje pomalo neverovatno da se i ovaj važan događaj odigrao u 2020.

    Nakon 2019. koja je nazvana „Godinom u kojoj je gorela prašuma” isti trend nastavio se i u ovoj godini, a mnogi radovi radovi ukazali su na povezanost klimatskih promena sa uslovima koji pogoduju izbijanju i širenju šumskih požara. Kako u Australiji, tako i u ostatku sveta.

    Pored Australije, ove godine veliki požari zabeleženi su i u Sibiru, Amazoniji i najvećem vlažnom staništu na svetu, Pantanatalu. Istovremeno i zapadna obala SAD suočila se sa jednom od najgorih sezona požara u istoriji, a snimci koji su tokom septembra zabeleženi u San Francisku izgledali su kao scene iz nekog distopijskog naučnofantastičnog filma.

    „Zeleni oporavak” od posledica pandemije korona virusa

    Nakon što je postalo jasno da će zdravstvenu krizu pratiti i veliki ekonomski krah, donosioci odluka počeli su da govore o paketima pomoći za posrnule privrede država.

    Ljudi aktivni u sferi klimatskih promena odmah su u tome prepoznali priliku da se novac uloži u mere koje bi smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i da se time reše dva problema jednim udarcem, ali postojala je bojazan da će ova prilika biti propuštena.

    Na sreću, mnoge države su prepoznale ovu priliku, pa su tako mnogi šefovi država u svojim govorima naglašavali važnost održivog ekonomskog oporavka.

    Da u pitanju nisu samo prazne priče pokazao je plan ekonomskog oporavka Evropske unije „težak” 750 milijardi evra u kome je Zeleni dogovor zauzeo centralno mesto.

    Pored toga, države EU poput Nemačke i Francuske su i na pojedinačnom nivou izdvojile veliki novac za energetsku tranziciju i borbu protiv klimatskih promena, dok je novoizabrani američki predsednik Džo Bajden u kampanji najavio investicioni plan od dve milijarde dolara za čiste tehnologije u naredne četiri godine.

    Aktivisti upozoravaju da akcije država ne prate u odgovarajućoj meri deklarativne najave zelenog oporavka, međutim može se konstatovati da je postignut uspeh time što je oporavak privrede nakon pandemije u dokumentima velikog broja država povezan sa borbom protiv klimatskih promena.

    Snažne oluje

    Već godinama naučnici upozoravaju da će zagrevanje naše planete pratiti i jačanje razornih tropskih oluja koje pogađaju različite delove sveta, a 2020. je to postalo vrlo očigledno.

    Uraganska sezona ove godine je imala nekoliko kurioziteta od toga da su dva uragana, Marko i Laura, udarili u obale SAD za manje od 48 sati, preko činjenice da su „potrošena” sva lična imena za tropske ciklone ove godine, pa su tako krajem godine razorne oluje koje su pravile veliku materijlanu štetu Centralnoj i Severnoj Americi dobijale imena po grčkom alfabetu.

    Konačno formiranjem uragana Teta, oboren je rekord po broju imenovanih tropskih oluja koje su nastale na Atlantiku, dok je titulu najsnažnije oluje u ovoj godini odneo tajfun Goni koji je pogodio Filipine.

    Izuzetno visoke temperature na Arktiku

    Da li će 2020. na kraju biti najtoplija godina koju smo ikada izmerili još ostaje da se vidi, međutim ono što ju je obeležilo kada su u pitanju temperaturni ekstremi jesu izuzetno visoke temperature koje su zabeležene širom Arktika.

    Od neverovatnog toplotnog talasa koji je pogodio Sibir tokom maja, preko drugog najvećeg topljenja ledenog pokrivača u Severnom ledenom okeanu ikada, i posledično najkasnijeg ikada zabeleženog stvaranja leda u Laptevskom moru, jasno je da je krajnji sever naše planete na putu ka nepovratnim promenama.

    I dok će ljudi moći da se prilagode, brojne biljne i životinjske vrste neće biti te sreće

    Povećana klimatska ambicija

    U decembru je organizacija Climate Action Tracker objavila je svoj godišnji izveštaj o tome gde se svet trenutno nalazi kada su u pitanju napori da se zagrevanje ograniči na znatno ispod dva stepena Celzijusovih.

    U izveštaju se navodi da bi Zemlja, prema trenutno važećim politikama i propisima, do kraja veka mogla da se zagreje za 2,9 °C.

    Međutim, istovremeno je predstavljen i optimističan scenario koji je pokazao da bi, ukoliko se ispune najavljena obećanja i planovi država o dostizanju ugljenične neutralnosti do sredine veka, zagrevanje do 2100. iznosilo 2,1 °C, što je već blizu cilja postavljenog Pariskim sporazumom. Samo dve godine ranije optimističan scenario je podrazumevao zagrevanje od 3 °C.

    Razlog za takvu promenu je serija najava dostizanja ugljenične neutralnosti koje smo videli ove godine. Od kojih je najveće iznenađenje priredila Kina koja je do sada bila vrlo rezervisana. Nakon Kine, ugljeničnu neutralnost obećali su i Južna Koreja i Japan, novi predsednik Amerike Džo Bajden obećao da će to uraditi nakon što preuzme dužnost u januaru.

    Kada se sve sabere početkom 2021. možemo očekivati da 127 država koje su odgovorne za 63 odsto ukupnih svetskih emisija i predstavljaju oko 71 odsto svetskog BDP-a ima neku vrstu cilja za dostizanje ugljenične neutralnosti do sredine veka.

    Izvor: Danas/ Klima101.rs

    Podeli
  • Veliko iznenanđenje iz svemira čeka čovečanstvo

    Veliko iznenanđenje iz svemira čeka čovečanstvo

    Pravo iznenađenje iz svemira dočekaće nas prvih dana januara – četiri asteroida, od kojih je jedan ekstremno veliki, približiće se Zemlji.

    Već drugog januara asteroid 2019 YB4, promera 15 metara, proleteće pored Zemlje na distanci od 6,4 miliona kilometra.

    Dan kasnije, približiće nam se dva asteroida, nazvana 2020 YA1 od 15 metara i 2020 YP4, koji ima 21 metar. Oni će, gledano svemirskimrazdaljinama, skoro “okrznuti” Zemlju, pošto će proći na razdaljini od 1,5 i 2,1 miliona kilometara.

    Najveća opasnost i najveći asteroid dolazi trećeg januara. Tada će asteroid 2003 AF23, čiji je prečnik čak 220 metara, proleteti pored Zemlje na udaljenosti od 6,9 miliona kilometara, saopštila je NASA, a prenosi RT.

    Podeli