Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Senada Kalic

  • Viber slavi 10. rođendan i najavljuje VELIKU NOVOST

    Viber slavi 10. rođendan i najavljuje VELIKU NOVOST

    Ovaj potez predstavlja prekretnicu u ekspanziji aplikacije!

    Kompanija Rakuten Viber slavi 10. rođendan i najavljuje sjajan novitet – funkciju plaćanja u čet botovima.

    Zainteresovani će koristiti mesindžer platformu za plaćanje roba i usluga, putem Google Pay i drugih dostupnih rešenja mobilnog elektronskog novčanika.

    “Ovaj potez predstavlja prekretnicu u ekspanziji Vibera, uz primenu najsavršenijih mera očuvanja privatnosti. Ukrajina je izabrana da postane prva zemlja u kojoj će funkcija biti aktivirana, dok je primena u drugim državama predviđena tokom 2021″, saopšteno je.

    Podaci maksimalno zaštićeni

    Ukoliko banka korisnika Vibera to podržava, potrebno je da doda broj svoje kreditne ili debitne karticu na Google Pay. Nakon toga, opcija plaćanja postaje dostupna za čet botove kreirane u mesindžer aplikaciji.

    Svi poverljivi podaci, koji se koriste prilikom plaćanja, biće ekriptovani i nedostupni čet botovima, Viberu ili bilo kojoj trećoj strani.

    “U narednih mesec dana, ostvarićemo saradnju s pouzdanim timovima programera čet botova i pružaocima usluga plaćanja, kako bi funkcija što pre bila dostupna širem korisničkom segmentu“, navodi se u saopštenju.

     

    Izvor: Srbija Danas

    Foto: Profimedia

     

    Podeli
  • Stigao je 1. novembar – zimske gume obavezne

    Stigao je 1. novembar – zimske gume obavezne

    Od 1. novembra do 1. aprila obavezna je upotreba sve četiri zimske gume.

    Kao što svi znate, upotreba zimskih guma na sva četiri točka obavezna je od 1. novembra do 1. aprila, ako na putu ima snega, leda ili poledice.

    Dubina šare na gazećem sloju na pneumaticima mora biti minimum 4 četiri milimetara.

    Zamena guma košta u proseku od 500 do 1.000 dinara po točku, dok se cene zimskih pneumatika kreću od 3.500 do 20.000 dinara, u zavisnosti od tipa vozila i proizvođača.

    Pored same cene guma, tu su troškovi montaže i balansiranja. Cena zavisi od dimenzija točka i mesta gde obavljate montažu, tako da mogu da postoje osetne razlike u ceni.

    Zadnje ogibljenje je izuzetno važno za stabilnost i upravljivost automobila, čak i na suvom asfaltu. Kada je reč o snegu, poledici i sličnim zimskim uslovima sa klizavim kolovozom, negativni efekti koncepcije dobrih guma napred i loših pozadi mnogo lakše dolaze do izražaja.

    Na primer, kod skretanja postoji veća opasnost da vam “pobegne” zadnji kraj, da se izgubi kontrola nad vozilom u situacijama kada se istovremeno koči i izbegava prepreka na putu, pa čak ni kod kočenja na pravcu situacija nije naivna pošto zbog klizavog kolovoza zadnji točkovi bukvalno nisu u stanju da kontrolišu zadnji kraj vozila.

    Zato se savetuje da kvalitet zimskih guma na svim točkovima bude jednak.

     

     

    Izvor: b92

    Podeli
  • Hitrou više nije najprometniji aerodrom u Evropi

    Hitrou više nije najprometniji aerodrom u Evropi

    Aerodrom Hitrou više nije aerodrom kroz koji prolazi najviše putnika u Evropi, jer ga je vrha ove liste smenio francuski Šarl de Gol u Parizu.

    Prema podacima za prvih devet meseci 2020. godine kroz aerodrom Hitrou prošlo je 19 miliona putnika, dok je pariski aerodom zabeležio 300.000 putnika više, odnosno 19,3 miliona putnika.

    Po broju preveženih putnika na trećem mestu je amsterdamski aerodrom Šiphol.

    Ova tri aerodroma su zbog pandemije Covid-19 su morala da uvedu specijalne mere opreza, među kojima je i testiranje putnika. Prema pisanju BBC, londonski Hitrou je bio najsporiji u usvajanju preventivnih mera, zbog čega je i beležio manji broj putnika.

    Na aerodromu Hitrou je zbog cele ove situacije broj putnika u prvih devet meseci 2020. godine opao za 69 odsto, dok je na Šarl de Golu taj broj smanjen za 67 procenata.

    Asocijacija aerodroma ACI Europe upozorava da je 193 aerodroma u Evropi u riziku od nesolventnosti i da bi zato moglo pribeći otpuštanjima u narednim mesecima.

     

    Izvor: daljine.rs

    Podeli
  • Najmanje 51 žrtva zemljotresu u Turskoj

    Najmanje 51 žrtva zemljotresu u Turskoj

    Spasioci u Turskoj izvukli su 1. novembra 70-godišnjeg čoveka iz zgrade srušene u zemljotresu u kom je 30. oktobra stradala najmanje 51 osoba, prenosi Rojters.

    Ahmet Citim (70) je izvučen 33 sata nakon potresa i hospitalizovan je, a iz ruševina je izvučeno i još tela, pa je broj poginulih u turskom gradu Izmiru povećan na 49, objavile su turske vlasti.

    Na grčkom ostrvu Samos, koje je takođe pogodjeno zhemljotresom, dvoje tinejdžera stradalo je kada je na njih pao zid, a najmanje 19 osoba je povređeno.

    Predsednik Tuske Recep Tayyip Erdogan rekao je da je povređeno 885 ljudi, od kojih je 15 u kritičnom stanju.

    Zemljotres se dogodio 30. oktobra popodne, rušeći zgrade u Izmiru, trećem najvećem turskom gradu, izazivajući mali cunami u kvartu Seferihsar i na ostrvu Samosu.

    Posle glavnog udara usledilo je stotine naknadnih potresa.

    Prema istanbulskom institutu Kandili zemljotres magnitude 6,9 imao je epicentar u Egejskom moru severoistočno od Samosa.

     

    Izvor: Radio Sobodna Evropa

    Foto: Tuncay Dersinlioglu (Reuters)

    Podeli
  • Da li će biti policijskog časa u Srbiji?

    Da li će biti policijskog časa u Srbiji?

    Član Kriznog štaba imunolog dr Srđa Janković gostovao je u Jutarnjem programu Prve televizije. Govorio je o imunitetu, greškama sa suplementima i školovanju u doba korone.

    Nakon crnog rekorda postavljenog u subotu, njegov kolega iz Kriznog štaba Predrag Kon je izjavio da će sledeće i „u delu nedelje nakon nje“ biti više od 2.000 novozaraženih dnevno, i da će dnevno korona odnositi „dvocifren broj života“ u Srbiji.

    – Svuda u Evropi je sve gora situacija, ne mogu da prejudiciram o pooštravanju mera dok Krizni štab ne bude većao. Mi imamo mere na snazi, moraju da budu sprovođene rigoroznije. Situacija svakako ne ide na bolje – rekao je on.

    Ponovio je da ne bi prejudicirao pre zasedanja Kriznog štaba, ali brojke zabrinjavaju.

    – Nema jednog parametra koji odlučuje, broj zaraženih jeste najvažniji, ali strategija ne podrazumeva apsolutno uzimanje jednog automatskog parametra. Procenjujemo rizik pogoršavanja, i ako nije moguće držati pod kontrolom situaciju, onda se pooštravaju mere. Smanjenje broja okupljanja u zatvorenom sa sadašnjih 30 je svakako jedna od opcija – rekao je on.

    – Razumljivo je da ljudi pitaju o policijskom času, to najviše remeti život i svi bi to da izbegnu. Svima nam je cilj da to izbegnemo uspešnim suzbijanjem broja zaraženih. Ako to uspemo, nema razloga da brinemo. Nama nije cilj da ih uvodimo, one se uvode kada druge mere ne daju rezultate i veći broj ljudi je životno ugrožen. Krizni štab će pratiti situaciju – rekao je on.

    Dr Janković je ponovio da je maska najefikasnija u kolektivnoj zaštiti od koronavirusa.

    – Maska zaista štiti, i nas u manjoj meri, ali u većoj meri štiti druge od nas ako smo zaraženi. To može svakome da se desi, virus se ubrzano širi, a ako svi nosimo masku, ona pruža visok stepen zaštite. Naravno da ćemo čuti da se neko zarazio, nema neprobojnog pancira, ali maska nas kolektivno, ako je svi nosimo, štiti i do 99 odsto – rekao je on.

     

    Izvor: Vestionline

    Podeli