I koje konačno treba da nas osvesti, “ošamari”, da konačno promenimo svoje ponašanje.
Poruka je jasna – nismo svi slušali sve apele i mere koje su propisane.
Danima su za nama svi epidemiolozi izgleda uzalud ponavljali da “nam slede dve najopasnije nedelje”, da je pred nama “strmi rast krive” i da nam je više nego ikad potrebna “čelična disciplina” kako bismo izbeli najgori scenario.
Uprkos svemu tome, svedoci smo punih šetališta i parkova. Ljudi se okupljaju isped svojih zgrada, neko sa maskom, neko i bez… Opušteno sede, druže se… Potpuno nesvesni opasnosti kojoj izlažu i sebe i druge i da upravo takvim ponašanjem doprinose tome da nam se desi najgori scenario poput onog u Španiji ili Italji, gde na stotine ljudi umire – dnevno.
Do sada u Srbiji nismo imali nikada u jednom danu sedmoro mrtvih od korona virusa, čime se broj popeo na ukupno 23. Do sada smo najviše imali troje umrlih u jednom danu – crna brojka je više nego udvostručena u samo 24 sata. Među sedmoro umrlih su i dva muškarca stara 42 i 43 godine.
Ni broj novoobolelih nije optimističan. Došli smo do okruglih 900 zaraženih. Izgleda da su nas brojke prethodna dva dana nešto uljuljkale, pa su se svi ponadali da će epidemija ići na dole, ali juče je epidemiolog Predrag Kon nakon 44 novozaražena rekao da su ova dva dana “samo predah” i da ne smemo da se zavaravamo da će tako ostati.
Tako je i bilo, dva prethodna dana su bila samo zatišje pred ono što se danas desilo i, nažalost, za ono, kako navode stručnjaci, što nam tek dolazi. Nije džabe rekao ni epidemiolog iz Niša dr Branislav Tiodorović da očekuje da na jugu Srbije bude značajan broj zaraženih i da se situacija menja iz minuta u minut.
Nije ni bez razloga ponovio apel pogotovo mlađima da ostanu kod kuće.
“Ostanite kod kuće” – izgleda da mnogi ipak shvataju samo kao frazu, na italijanski i španski scenario gledaju na nešto što je daleko, kao da nikada ne može da nam se dogodi.
I Italijani su mislili da je Kina daleko, bili su krajnje ležerni, opušteni i neodgovorni, isto su se potom ponašali i Španci… Sada broje mrtve, a njihovi zdravstveni sistemi doživeli su krah jer niko ne može da se izbori s toliko bolesnih u istom trenutku.
Kada u danu umre 800 ljudi, kada lekari nemaju gde da smeste svoje pacijente, kada se građani kaju što su šetali ulicama, bili nonšalantni, nisu slušali preporuke, kada nadležni nemaju dovoljno mrtvačnica da kremiraju svoje mrtve, kada im pacijenti leže po podovima i dele jedan respirator, kada vojni kamioni prolaze sa kovčezima preminulih, kada zdravstveni radnici rade po ceo dan i spavaju u bolnici i obole, pa nema ko da leči pacijente – to je španski i italijanski scenario.
Slušajte nadležne: Ostanite kod kuće! Zbog sebe i zbog njih u skafanderima. Oni su tu za nas, ali je pitanje do kada će moći da budu.
