Zaštitnik građan Zoran Pašalić ocenio je u izveštaju za 2019. godinu da nema napretka u oblasti slobode govora, da su novinari ugroženi i da u medijima i dalje ima “govora mržnje”.
“Položaj medija i status novinara i medijskih radnika ugroženi su uvredljivim i nipodaštavajućim odnosom, direktnim pretnjama i fizičkim pritiscima učesnika javnog prostora, ali i lošim finansijskim položajem”, navedeno je u izveštaju zaštitnika koji je prenelo Udruženje novnara Srbije (UNS).
Podseća se da je zaštitnik građana i prethodne godine više puta upozoravao na sve učestalije i brutalnije napade na medije, počev od napada i pretnji na društvenim mrežama, preko sprečavanja novinarskih ekipa da prisustvuju događajima i direktnih napada na novinare i redakcije, pa do jednodnevne fizičke blokade televizije.
Zaštitnik građana u izveštaju je istakao da u oblasti slobode govora i izražavanja, i posebno slobode medija, nije zabeležen napredak, što je potvreno i šestomesečnim izveštajem Evropske komisije iz prošle godine u kojem se navodi da Srbija “mora da unapredi slobodu izražavanja”, jer “zabrinjavaju slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, kao i politički i ekonomski uticaji na medije”.
Pašalić je naveo i da su novinarska udruženja 2019. godine imala različite podatke o broju napada i pritisaka na novinare, te da je Nezavisno udruženje novinara Srbije u svojoj bazi evidentiralo 119 napada, a UNS 90 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili udruženju.
On je istakao da je istovremeno i Savet za štampu saopštio da je u drugoj polovini prošle godine osam štampanih dnevnih medija prekršilo novinarski kodeks u 5.057 slučajeva, čime je trend povećanja broja kršenja kodeksa nastavljen i u 2019. godini.
“Najčešće povrede kodeksa odnose na kršenje pretpostavke nevinosti, direktno ili indirektno otkrivanje identiteta žrtava i objavljivanje pretpostavki nepotkrepljenih dokazima”, istiakao je Pašalić.
Zaštitnik građana je ocenio da Medijska strategija i izmene zakonskih rešenja u oblasti medija “nisu opravdali očekivanja”, zato što i dalje postoji niz nerešenih problema i nedostaci u propisima koji regulišu oblast javnog informisanja.
Pašalić u izveštaju navodi da je u medijima i javnom prostoru prisutan “govor mržnje”.
“Senzacionalizam, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje, naročito o ženama, posebno onima koje obavljaju javne funkcije, i pripadnicima LGBT populacije. Potrebno je posebnu pažnju posvetiti odgovornom izveštavanju, naročito o nasilju u porodici i partnerskim odnosima”, stoji u izveštaju.
Izvor: Beta
