Author: Senada Kalic

Dinarska štednja u oktobru iznosila je 75 milijardi dinara i više od četiri puta je veća nego na kraju 2012, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

“Odluka svih nas gde ćemo uložiti novac i da li ćemo štedeti zavisi od ličnih i individualnih potreba, želja i planova, a uloga Narodne banke Srbije je da obezbeđivanjem sigurnosti štednje, kao i veće isplativosti štednje u domaćoj valuti pomogne građanima pri donošenju takvih odluka”, navela je Tabakovićeva za “Novosti” povodom Svetskog dana štednje.

Ona ističe da se uverenje koje je izrazila pre nekoliko godina da će u predstojećem periodu dinarska štednja tek dobiti na značaju u potpunosti ostvaruje.

“O tome najbolje govore podaci o rastu dinarske štednje”, ističe guvernerka i navodi da o intenzivnom rastu dinarske štednje slikovito govori i podatak da je u proteklih godinu dana, od oktobra prošle godine, povećana gotovo za trećinu. Ona kaže da se, uprkos teškom nasleđu iz prošlosti koje se ogledalo u hiperinflaciji i stalnom slabljenju dinara, što je za posledicu imalo narušeno poverenje građana u domaću valutu, banke i celokupan ekonomski sistem, predanim i odgovornim višegodišnjim radom vraćena vera građana u dinar i u ekonomsku i finansijsku stabilnost.

“Vraćanje poverenja ali i veća isplativost štednje u dinarima rezultat su povoljnih uslova koje je svojom politkom stvorila NBS u vidu niske i stabilne inflacije već duže od šest godina zaredom i relativne stabilnosti kursa dinara”, istakla je Tabakovićeva dodajući da i analize pokazuju da se više isplati stedeti u dinarima i nego u devizama i na kraći i na duži rok.

“Tome doprinose i više kamate na dinarsku štednju, kao i to što se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje”, navodi ona i zaključuje da viša dinarizacija znači i veću efikasnost monetarne politike, a time i veću otpornost naše ekonomije na izazove iz nepredvidivog međunarodnog okruženja.

Izvor. B92/ Tanjug

Foto: Depositphotos

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u septembru za 1,6 odsto u odnosu na isti mesec 2018. godine.

U odnosu na prosek u prošloj godini beleži rast za 3,5 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Najveći uticaj na međugodišnji rast industrijske proizvodnje imali su proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, proizvodnja pića, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja papira i proizvoda od papira.

Prema desezoniranim podacima, ukupna industrijska proizvodnja u septembru je, na mesečnom nivou, bila veća za 0,7 odsto, dok je prerađivačka ostvarila rast od 1,5 odsto.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za septembar pokazuje da je ukupna industrija ostvarila rast od 0,9 odsto, a da je prerađivačka porasla za 1,2 odsto u odnosu na prosek 2018. godine.

U septembru je, na godišnjem nivou, sektor prerađivačke industrije zabeležio rast od 1,7 odsto, sektor rudarstva rast od 1,6 odsto, i sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija rast od 1,1 odsto.

Posmatrano po namenskim grupama, u septembru je proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije porasla za šest odsto, proizvodnja energije za 1,2 odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,9 odsto, u poređenju sa istim mesecom prošle godine.

S druge strane, pad je zabeležen kod proizvodnje netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 1,4 odsto i kapitalnih proizvoda za 1,9 odsto.

U periodu januar-septembar 2019. godine, industrijska proizvodnja beleži pad od 0,7 odsto međugodišnje.

Obim industrijske proizvodnje je u septembru na godišnjem nivou zabeležio rast kod 20 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 71 odsto, a pad kod devet oblasti, sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 29 odsto.

Izvor: B92/Tanjug

Zbog planskih radova na niskonaponskoj mreži sutra će bez električne energije biti potrošači u Ulici Generala Živkovića, poviše bolničke ograde, i to u vremenu od 09.00 do 16.00 sati, obaveštavaju iz ED Novi Pazar.