Udruženje Bosna Sandžak iz Pendika na čelu sa predsednikom Erdoğanom Erdenom i Novopazarcem Naserom Murićem predstavnikom FK Novi Pazar uručili su dres i zastavicu bratskog kluba Sadrtinu Saranu ptedsedniku Fenerbahčea i potvrdili nastavak saradnje dva evropska kluba.
Presednik Saran zahvalio je FK Novi Pazar na čestitki za izbor predsednika. Izrazio je želju da u kratkom roku ugosti rukovodstvo FK Novi Pazar.
Istakao je da mu je drago mu je što je Rasim Ljajić predsednik FK Partizan i da se nada da će uspeti da izvadi klub iz krize.
Najavio je i posetu Novom Pazaru i regionu.
Razgovaralo se o saradnji dva kluba, te organizaciji škole fudbala i obećao da će aktivno pratiti mladi igrače kako bi imali brzi i lakši plasman na tržištu UEFA.
Saradnja između FK Novi Pazar i kluba iz Pendika primernje sportskog prijateljstva koje povezuje Sandžak i Tursku.
Iz SDA Sandžaka, u informaciji za medije, navode da se godišnjica ovog zločina obeležava u vremenu političke krize u Srbiji, pogoršanih uslova za Bošnjake u Sandžaku i kršenja njihovih ustavnih prava.
’’Zločini u Sjeverinu, Štrpcima, Kukurovićima i drugim mestima nad Bošnjacima u Sandžaku tokom ’90-ih počinjeni su od strane srpskih oružanih snaga. Državni organi Srbije nisu sprečili ove zločine, niti su počinioce adekvatno kaznili – što potvrđuje i poslednja presuda za zločin u Štrpcima, navode iz te stranke. Ističu da je na predlog tadašnjeg ministra Sulejmana Ugljanina, Vlada Srbije usvojila program za povratak i opstanak proteranih Bošnjaka iz opštine Priboj, te da je program je uključivao izgradnju kuća, putne i elektroenergetske mreže, kao i vodovodne sisteme’’ navodi se u saopštenju
SDA Sandžaka zahteva da Vlada Srbije nastavi realizaciju tog programa, koji je prekinut 2014. godine kada je ta stranka napustila vlast, te da se porodicama žrtava prizna status civilnih žrtava rata, kao vid pravde i priznanja jer bi, navode, sve drugo bilo uvreda za žrtve i bošnjački narod.
Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije ’’Nezavisnost“ pri Državnom univerzitetu u Novom Pazaru poslao je pismo Ministarstvu prosvete, Nacionalnom telu za akreditaciju i premijeru Srbije, u kojem izražava zabrinutost zbog, tvrde, nepravilnosti u vezi sa akademskim kvalifikacijama rektorke univerziteta, prof. dr Zane Dolićanin.
Sindikat, između ostalog, ističe da je očuvanje poverenja u sistem visokog obrazovanja od ključnog značaja, jer se tiče dobrobiti studenata i pacijenata, te traži da Ministarstvo prosvete hitno proveri autentičnost i ispravnost svih diploma i svedočanstava Zane Dolićanin, uključujući podatke o godinama upisa i završetka svakog nivoa obrazovanja, te njihovu usklađenost sa zakonima i propisima Republike Srbije.
Zaposleni okupljeni u sindikatu smatraju da je u interesu države i akademske zajednice da se sprovede nezavisna i transparentna istraga, radi očuvanja ugleda univerziteta, zaštite studenata i jačanja poverenja javnosti u visoko obrazovanje. Na kraju pisma naglašavaju da im je cilj isključivo zaštita integriteta akademskog sistema i kredibiliteta Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
Povodom obeležavanja 33. godišnjice od otmice u Mioču u kojoj je odvedeno i ubijeno 17 nevinih građana bošnjačke nacionalnosti, u Sjeverinu je danas u organizaciji Mešihata islamske zajednice u Srbiji i Medžlisa Islamske zajendice Priboj održan komemorativni skup ’’Sjećanje na Sjeverin’’.
Program obeležavanja godišnjice otmice i ubistva Bošnjaka počeo je učenjem sure Ya-Sin kod spomen obeležja, nakon čega se prisutnima u ime porodica otetih obratio predsednik Organizacionog odbora Omer ef. Hodžić.
”Kako koja godina prolazi mislio sam da će mi biti sve lakše da govorim, međutim, gledajući vaša lica iz godine u godinu, sve mi je teže jer se ova nepravda nastavlja i ne vidi se kraj. Hvala vam na podršci koju nam pružate svake godine i što ste uz nas, a valjda će doći vreme da i mi dočekamo pravdu i priznanje za sve ovo što smo preživeli” kazao je Hodžić.
Prisutnima se obratio i predsjednik Skupštine opštine Priboj, Boris Mrdović.
”Tišina i bol odjekuju sa ovog mesta preko tri decenije. Tišina i bol odjekuju svakog oktobra širom ove doline i upravo ta tišina i taj bol nas podseća na humanost, na ljudskost, na pravednost i na one vrednosti koje ne smemo da zaboravimo. Svakog oktobra iznova polažemo ispit civilizacijske zrelosti i ispit dostojanstva. Želim da poručim da nikada nećemo dozvoliti da neko gradi imperije na temeljima naših poraza. Gradićemo mostove multikulturalnosti, ljubavi i pomirenja. Ako tu misiju ne ispunimo, njihova žrtva je još veća, a naša bol jača. Ne dele nas vere i nacije deli nas samo to da li je neko loš ili dobar čovek” rekao je Mrdović.
Predsednik Mešihata IZ u Srbiji, muftija sandžački dr. Mevlud ef. Dudić, kazao jee da je zločin u Sjeverinu trajna opomena i obaveza da se istina pamti i prenosi budućim generacijama.
”“Na ovom mestu, na kojem su pre 33 godine nevini ljudi odvedeni u smrt samo zato što su bili drugačiji od svojih dželata-ubica, stojimo danas mi i celi naš narod – tiho, ali dostojanstveno. Sjeverin nije samo mesto bola, nego i mesto sećanja, opomene i naše obaveze pred Bogom i istorijom. Na današnji dan 1992. godine, iz autobusa koji je saobraćao na liniji Rudo–Priboj, oteto je 17 Bošnjaka, među njima i jedna žena. Prema raspoloživim dokazima, odvedeni su prema Višegradu, potom zverski mučeni i na kraju ubijeni. Njihova imena moraju biti uklesana u našu kolektivnu svest, a njihova šutnja vapi za pravdom. Oni nisu samo žrtve – oni su naš amanet. Mi nismo ovde da bismo izazivali mržnju, već da bismo širili i tražili istinu. Nismo ovde da bismo pozivali na osvetu, već da bi tražili pravdu. Islam nas uči da je pravda temelj, ili da ona stoji iznad svega, da bez nje nema ni mira, ni zajedništva, ni dostojanstva, ni budućnosti.
Mi Bošnjaci Sandžaka znamo praštati, ali ne smemo i nećemo zaboraviti. Zaborav je drugo ubistvo žrtve. Naša je dužnost da negujemo sećanje, da učimo mlade generacije o onome što se dogodilo – ne da bi mrzeli, već da bi znali kuda vodi ćutnja i ravnodušnost” poručio je muftija Dudić.
Komemorativnom skupu u Sjeverinu prisustvovao je i predsednik novopazarske gradske skupštine Samir Lekić sa saradnicima.
Obaveza bošnjačkih predstavnika je da naročito na ovaj dan budu uz porodice žrtava, te da insistiraju na otkrivanju činjenica vezanih za ovaj zločin.
U znak sećanja na otete i ubijene, prisutni su u reku Lim spustili ruže, kao simbol tuge, ali i nade u pravedniji svet u kojem će zločini biti priznati i kažnjeni.
Bošnjačko nacionalno vijeće je povodom 22. oktobra – Dana sećanja na otmicu i ubistvo Bošnjaka iz sela Sjeverin u saopštenju za javnost oštro osudilo jedan od najstrašnijih zločina nad bošnjačkim civilima u Sandžaku tokom ratova ‘90-ih. BNV izražava najdublje saosećanje sa porodicama stradalih, te istovremeno, osuđuje činjenicu da institucije Republike Srbije ni nakon 33 godine nisu u potpunosti rasvetlile ovaj zločin, nisu preduzele konkretne mere kako bi se pronašli posmrtni ostaci svih ubijenih, nisu sankcionisale sve odgovorne i nisu obezbedile institucionalnu podršku porodicama nevino ubijenih.
Bošnjačko nacionalno vijeće izražava najdublje saosjećanje sa porodicama stradalih i iskazuje duboko poštovanje prema njihovoj borbi da održe sjećanje na svoje najmilije.
Istovremeno, Vijeće osuđuje činjenicu da institucije Republike Srbije ni nakon 33 godine nisu u potpunosti rasvijetlile ovaj zločin, nisu preduzele konkretne mjere kako bi se pronašli posmrtni ostaci svih ubijenih, nisu sankcionisale sve odgovorne i nisu obezbijedile institucionalnu podršku porodicama nevino ubijenih.
Zločin u Sjeverinu nije samo pitanje prošlosti, već i ogledalo današnjeg odnosa države Srbije prema svojim građanima bošnjačke nacionalnosti.
Država do danas porodicama ubijenih Bošnjaka nije priznala status civilnih žrtava rata, čime su sistematski uskraćeni za pravo na materijalnu pomoć, psihosocijalnu podršku i institucionalno priznanje njihove patnje. Višegodišnji zahtjevi da Komisija za nestala lica isuši jezero Perućac kako bi se pronašli posmrtni ostaci žrtava ostali su bez odgovora.
Porodice ubijenih, i pored sudskih procesa, nisu pronašle pravdu i uskraćena im je reparacija, jer je tužba protiv države Srbije odbijena, a predstavka pred Evropskim sudom za ljudska prava odbačena iz formalnih razloga.
Posebno zabrinjava što se u javnom prostoru Srbije i danas svjedoči veličanju osuđenih ratnih zločinaca od strane pojedinih državnih funkcionera i institucija. Takva praksa predstavlja pokušaj revizionizma, relativizacije zločina i vrijeđanje dostojanstva žrtava i njihovih porodica.
Veličanje zločinaca, uz izostanak kazne i priznanja žrtvama, ozbiljno podriva proces suočavanja s prošlošću i trajno narušava povjerenje među narodima.
Bošnjačko nacionalno vijeće zahtijeva hitnu izmjenu Zakona o pravima boraca i civilnih žrtava rata, kako bi se uklonile sve diskriminatorne odredbe i omogućilo priznavanje statusa i prava porodicama žrtava iz Sjeverina i drugih sandžačkih mjesta.
Poziva državu Srbiju da aktivno učestvuje u pronalasku posmrtnih ostataka žrtava, uključujući pretragu lokacija kao što je jezero Perućac.
Insistira na institucionalizaciji sjećanja na žrtve zločina u Sjeverinu na državnom nivou, uključujući zvanično obilježavanje 22. oktobra kao Dana sjećanja.
Poziva sve medije, građane i institucije da ne okreću glavu od zločina koji su se dogodili u ime ideologije i politike nasilja, već da zajedno gradimo kulturu sjećanja utemeljenu na istini, pravdi i ljudskom dostojanstvu.
Zločin u Sjeverinu, kao i zločini u Štrpcima, Bukovici, Kukurovićima i drugim sandžačkim mjestima, duboko su urezani u kolektivno pamćenje bošnjačkog naroda.
Oni nas podsjećaju na to koliko su mir, suživot i poštovanje ljudskih prava krhki, i koliko je odgovornost države presudna da se takva stradanja više nikada ne bi ponovila.
Bošnjačko nacionalno vijeće će i dalje koristiti sve svoje kapacitete u pravnoj, političkoj i međunarodnoj sferi kako bi porodicama žrtava zločina u Sjeverinu bilo priznato njihovo pravo na istinu, pravdu, reparaciju i sjećanje. Obaveza nam je da sjećanje na stradale iz Sjeverina čuvamo i prenosimo kao opomenu i poziv na pravdu i odgovornost.”
