Dinar je zadržao približno istu vrednost prema evru kao juče i zvanični srednji kurs iznosi 117,7713 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
NBS je kupila na međubankarskom deviznom tržištu 25 miliona evra kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa, čime je ukupan iznos koji je kupila od početka godine povećan na jednu milijardu i 505 miliona evra, dok je prodala 130 miliona.
Izvor: VestiOnline
Foto: Ilustracija
Istanbul — Turski predsednik Tajip Erdogan smatra da bi ta zemlja mogla da se suoči sa ozbiljnim problemima ukoliko se ne sprovede celovita reforma centralne banke.
Erdogan je rekao da je nedavno smenjeni guverner Murat Četinkaja donosio odluke za koje je plaćena visoka cena i da nije podsticao poverenje, niti dobro komunicirao sa tržištem.
“Centralna banka je najvažniji element, stub finansijskog sistema u ekonomiji. Ako je ne reformišemo u potpunosti, ako je ne postavimo na čvrste temelje, možda ćemo se suočiti sa ozbiljnim životnim problemima”, rekao je i dodao:
“Ono što je najvažnije, on nije podsticao poverenje u tržište. Njegova komunikacija sa tržištem nije bila dobra”.
Predsedničkim ukazom, objavljenim u službenom listu Turske prošle subote, Četinkaja, čiji je četvorogodišnji mandat trebalo da traje do 2020. godine, razrešen je dužnosti guvernera centralne banke, a na tu funkciju je imenovan njegov zamenik Murat Ujsal.
Erdogan je više puta kritikovao bivšeg guvernera zbog visokih kamatnih stopa i često pozivao na smanjenje kamata kako bi pokrenuo ekonomiju koja sada prolazi kroz recesiju. Lira, koja je posle neočekivane smene guvernera pala, ostala je stabilna na 5,73 lire prema dolaru nakon Erdoganovih najnovijih komentara, dodaje britanska agencija.
Izvor:b92/ Tanjug
Španske vlasti su saopštile da je četvoro ljudi povređeno u novoj trci s bikovima na ulicama Pamplone.
Prema navodima Crvenog krsta, troje ljudi je ugruvano, dok je jedna osoba ostala bez svesti, ali u trci dugoj 850 metara niko nije uboden rogovima.
Otkako su u nedelju počele trke u Pamploni, ubodne rane su zadobila dvojica Amerikanaca i dvojica Španaca. Sve dosadašnje trke od ranča do arene za koridu su trajale manje od tri minuta.
Poslednjih godina, dobro istrenirani bikovi trče u grupi. Takođe, lepljiva materija namazana po kaldrmi sprečava krdo da se kliza i raspe kao u nekim od ranijih godina.
Devetodnevni festival Svetog Fermina privlači avanturiste i ljubitelje bikova iz celog sveta.
Izvor: N1/Izvor: REUTERS/Eloy Alonso/File photo
Od septembra bi trebalo da se uvede red u rad linija tehničkih pregleda automobila u Srbiji, tako što bi država odredila najvišu i najnižu cenu, pišu “Večernje novosti”.
Ta mera bi dovela do smanjenja cene usluge tehničkog pregleda vozila, koja je od stupanja na snagu novog pravilnika, početkom jula 2018. godine, dostigla 6.000 dinara za vozila B kategorije.
“Država je obavezna prema važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja da odredi najnižu ali i najvišu cenu tehničkog pregleda”, rekao je za “Novosti” predsednik Udruženja tehničkih pregleda Srbije Trifun Stojanović.
Prema pisanju lista, iako posle donošenja novog Pravilnika o vođenju usluga tehničkih pregleda nema nejasnoća o tome koje vozilo može, a koje ne može da prođe tehnički pregled, vozači su nezadovoljni cenom te usluge.
Tim pravilnikom je sprečena “registracija vozila broz papire”, odnosno bez dovoženja vozila na liniju tehničkog pregleda.
Izvor: N1
Nacionalni dan nauke 10. jul, ustanovljen povodom dana rođenja jednog od najvećih umova i naučnika svih vremena Nikole Tesle, biće obeležen širom Srbije nizom manifestacija, a ulaz u Teslin Muzej biće besplatan za sve.
Direktor Teslinog naučnog centra pri laboratoriji Vardenklif na Long Ajlendu Mark Alesi pozvao je tim povodom Beograd, da se uključi u razvoj jedine preostale laboratorije najvećeg pronalazača modernog doba i da postane deo nastavka Teslinog nasleda.
U izjavi za Tanjug Alesi je apelovao i na sve zainteresovane za “taj istorijski trentutak” da uzmu učešće i priključe im se.
Prema njegovim rečima, misija Teslinog naučnog centra je da širom sveta podiže svest o značaju Teslinog dela i njegovog ogromnog doprinosa čovečanstvu imajući u vidu da mogi i dalje nisu svesni značaja njegove posvećenosti nauci.
“Svakog dana ljudi širom sveta imaju koristi od njegovih otkrića i izuma: struja, vi-fi, robotika, radio, daljinsko upravljanje, brzinomer i još mnogo toga, ali mnogi nisu svesni da je taj napredak koji je promenio njihove život delo Nikole Tesle”, rekao je Alesi.
Tesla je Vardenklif, zasnovanu na najrevolucionarnijim idejama i postrojenje za bežicnu komunikaciju preko Atlantskog okeana i bežicni prenos energije, počeo da gradi 1901. godine.
Napušten je 1917. godine, i kasnije prodat da plati Tesline dugove, rekao je Alesi i dodao da je grupa američkih nastavnika u potrazi za prostorom za školski naučni muzej pronašla laboratoriju 1995. godine i udahnula joj život.
“Tesla naučni centar fokusiran je na pribavljanje sredstava, dozvola, odobrenja i podrške za renoviranje laboratorije kao i na razvoj globalnog naučnog centra koji je inovativan kao i sam Tesla …”, rekao je Alesi i podsetio da je prekretnica postignuta 2018. godine kada je Vardenklif stavljen u Nacionalni registar istorije SAD-a.
Kako kaže, potrebno je oko 15 miliona dolara za renoviranje laboratorije, za izgradnju muzeja i obrazovnih i preduzetničkih centara koji će nastaviti da unapreduju nauku za bolje čovečanstvo, kao što je i Tesla.
Deo novca u tu svrhu donirao je i osnivač kompanije Tesla Motors. Nacionalni Dan nauke u Srbiji biće obeležen u Parlamentu, a biće posvećen gorućim temama – klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije. Konferenciji “Nauka u Parlamentu” , između ostalih prisustvovaće ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević.
U Naucno-Tehnološkom parku u Beogradu će biti otkriven reljef “U znanju je spas” sa likovima najvećih srpskih naučnika – Tesle, Mileve Marić, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića poklon Tesline naucne fondacije iz Filadelfije.
Postavljanjem reljefa u NTP gde se trenutno razvija više od 70 startap i tehnološko-razvojnih kompanija, odaje se počast naucniku i simbolizuje podrška mladim da prate svoje snove, kako u otadžbini, tako i u rasejanju.
U Kuli na Gardošu, izložbom “Teslina istraživanja u Koloradu Springsu” autora Vladimira Jelenkovića i Zorana Jovanovića Jusa u Zemunu će danas biti obeležen Teslin dan.
Dokumenta koja su korišćena za izložbu su deo kolekcije Muzeja Nikola Tesla i Biblioteke “Pajks Pink” iz Kolorado Springsa. Tesla je ro]en 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, umro je na Božić 1943. godina u SAD gde je živeo šest decenija.
Po Tesli je nazvana jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska. Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.
Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićenih u 27 zemalja na pet kontinenata. Umro je u 87. godini, na Menhetnu u hotelu Njujorker u kome je živeo poslednji 10 godina.
Gradonacelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kome je nazvan važan njujorkški aerodrom, pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac.
“Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postajaće sve veca…”.
Teslini prijatelji bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. U filmu “Prestiž” Teslin lik tumači Dejvid Bouvi. Tesla je karijeru počeo kao pomoćni inženjer 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi ispunio njegovu želju, upisao fakultet.
Nakon studija u Pragu počinje da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Dve godine kasnije stigao je do samog Tomasa Edisona koji je tada bio najznačajnija ličnost na polju tehnike u Americi.
Prvi patent podneo je u SAD, 30. marta 1884. godine, posle odlaska iz Edisonove kompaije i osnivanja “Tesla Electric Light & Manufacturing”. Stvorio je i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe.
Izvro: b92
Foto: giphy/Getty Images/N1