Author: Senada Kalic

Među sporazumima potpisanim ovih dana u Pekingu je i sporazum „Pametni gradovi“ koji je ministar trgovine, turizma i telekomunikacije Rasim Ljajić potpisao sa „Huavejom“, a projekat će obuhvatati Beograd, Novi Sad i Niš, gde će, kako je Ljajić rekao, realizacija projekta najverovatnije i početi.

Projekat „Pametni gradovi“ obuhvata tri najveća grada u Srbiji sa mogućnošću da se razvije i u drugim gradovima u zavisnosti od ekonomskih interesa, rekao je Ljajić za Jutarnji dnevnik RTS.

Prema njegovim rečima, projekat će najverovatnije početi da se realizuje u Nišu, jer je tu jeftinije da se radi pilot projekat. Ljajić je rekao da od ove godine imamo i treću komponentu „Puta svile“, do sada smo imali kopnenu i pomorsku, a sada imamo i digitalnu komponentu.

„Mi smo prvi put ove godine učestvovali na forumu koji je posvećen digitalnom povezivanju u okviru ‘Puta svile’, a to je takozvani digitalni put svile koji ima svoje tri komponente. Jedna od te tri komponente je i izgradnja telekomunikacione infrastrukture“, naveo je Ljajić. Dodao je da se druga komponenta odnosi na razvoj e-trgovine gde Kinezi opet biraju šansu za plasman svojih proizvoda najkraćim i najjeftinijm putevima do najudaljenih tržišta. „Treća komponenta se odnosi na smart siti, odnosno razvoj pametnih gradova. I mi smo krenuli u realizaciju ove treće komponente“, objasnio je Ljajić i dodao da je počela realizacija prve komponente.

„Naš Telekom radi na velikom projekatu izgradnje optičke mreže upravo sa Huavejom, a vrednost tog projekta je 150 miliona evra.

Najdalje do kraja iduće godine, a mi očekujemo već sredinom iduće godine da će projekat biti završen i da će 750.000 domaćinstava dobiti optičku mrežu“, ističe Ljajić. On je rekao da je u prošloj godini Srbija zabeležila rekordni rast broja kineskih turista, što pokazuju i podaci Evropske turističke komisije. „Svi se bore da oni dođu na ovo tržište, jer posle američkih turista najviše troše na svetu. Mi smo prošle godine imali rast od 89 odsto po broju dolazaka, a 98 odsto po broju ostvarenh noćenja“, naveo je Ljajić. Ove godine ne možemo da očekujemo tako visok rast, jer je osnova bila niska, ali svakako da će taj rast biti iznad 30 odsto. Prema tome, mi očekujemo između 130 i 140 hiljada kineskih turista i ove godine u nekim minimalnim projekcijama, objasnio je Ljajić.

Izvor: Danas

Preuzela: Senada Kalić

Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji je nedavno usvojen dozvoljava davanje nenovčanih poklona medicinskom osoblju. Pokloni čija pojedinačna vrednost ne prelazi pet odsto prosečne plate, a ukupna prosečnu neto platu, neće se smatrati korupcijom.

Zdravlje možda nema cenu, ali ga zato ima poklon koji lekari mogu dobiti u znak zahvalnosti. On ne sme biti skuplji od 2.726 dinara, a ako ih ima više, njihova ukupna vrednost ne sme preći 54.521 dinar. Nejasno je, međutim, na koji vremenski period se to odnosi.

“Verovatno su greškom zakonopisci i narodni poslanici koji su usvajali zakon izostavili period od godinu dana ili drugi koji bi bio primeren za jednu takvu odredbu. To je jedan od razloga zbog čega ova norma mora da se popravi”, ukazuje Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija.

Nisu, ističe, propisani načini evidentiranja tih poklona tako da je sada veliko pitanje na koji način postupaju pacijenti i na koji način postupaju zdravstveni radnici.

Čokolada, kafa ili cveće u znak zahvalnosti su praksa koja u našem društvu postoji decenijama iako mnogi smatraju da je čak i to neprimereno.

“Mislim da nije u redu, da im je to posao i da su plaćeni za to što rade”, kažu neki od anketiranih građana. Drugi bi, pak, poklonili čokoladu, ili nešto korisno poput kaiša.

Simbolični pokloni se ne smeju tražiti i nisu obavezni, a zdravstvena usluga mora da bude ista za sve – poručuju u Lekarskoj komori Srbije.

“Svakako poklon koji bi u sebi nosio neku želju ili insistiranje da se učini nešto više u odnosu na neke druge koji su ravnopravni u korišćenju sistema zdravstvene zaštite bi bio uvreda za lekare i za naš poziv”, rekao je direktor Lekarske komore Srbije Milan Dinić.

Pokloni koji bi bili dati pre pružanja usluge nisu dozvoljeni. Medicinsko osoblje dužno je da etičkom odboru prijavi svaki poklon dobijen u znak zahvalnosti za koji nije sigurno da li sme da prihvati.

Izvor: RTS

Preuzela: Senada Kalić

ISTRAŽIVANJE: Mladi u Srbiji prilikom potrage za zaposlenjem, suočavaju se često i s nedostatkom određenih veština, a jedan od glavnih razloga je činjenica da čak 69 odsto mladih u Srbiji nikada nije bilo uključeno u aktivnosti karijernog vođenja, odnosno u karijernom informisanju, savetovanju i obučavanju, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Beogradska otvorena škola (BOŠ).

Karijerno vođenje je program čiji je cilj da, kroz različite aktivnosti, predavanja i radionice, pomogne mladima da steknu neophodne veštine za zaposlenje i razvoj karijere.

Jedan od glavnih razloga što mladi ljudi nisu upoznati s dostupnim uslugama karijernog vođenja jeste nedovoljna saradnja predstavnika javnih institucija koje se bave obrazovanjem, zapošljavanjem i mladima, poslovnog sektora, pružalaca usluga karijernog vođenja i organizacija koje rade s mladima, pokazalo je to istraživanje BOŠ-a.

Potencijalno rešenje tog problema leži u osnivanju tela za koordinaciju politika karijernog vođenja, radne grupe ili foruma, koji bi okupio sve aktere koji se bave ovom temom.

Analiza dostupnih podataka je pokazala da ne postoje ni adekvatni kanali preko kojih mladi mogu da saznaju potrebne informacije u vezi s razvojem karijere.

Na društvenim mrežama, koje najvise prate, ne postoje informacije o veštinama koje se traže na tržištu rada, već samo u izveštajima i na veb-sajtovima organizacija koje se bave ovom temom, pokazalo je istraživanje.

Osim nedostatka informacija, jedan od glavnih izazova s kojima se mladi u potrazi za prvim poslom sreću jeste uslov da već imaju prethodno radno iskustvo.

“Jedan od nacina za sticanje tog iskustva predstavlja program radnih praksi, međutim, istraživanje pokazuje da ovaj program nije dovoljno kvalitetan i efikasan”, kaže se u istraživanju.

Čak 73 odsto mladih ljudi navelo je da je učestvovalo u barem jednom programu praksi bez zaključenog ugovora.

“Zbog toga je potrebno obezbediti kvalitetniji program radnih praksi za mlade, koji bi podrazumevao potpisan ugovor o praksi, mentorski proces, unapred postavljene ciljeve prakse i adekvatne uslove rada”, navodi se u saopštenju Beogradske otvorene škole.

Još jedan od važnih zakljucaka istraživanja jeste da se kljucne veštine za zapošljavanje, za kojima vlada visoka potražnja na tržištu rada, nedovoljno razvijaju tokom formalnog obrazovanja. To mišljenje dele i mladi i poslodavci.

Ipak, slicna je situacija i kada je u pitanju sticanje ovih veština u neformalnim programima obrazovanja, a gotovo 97 odsto mladih ne učestvuje u neformalnim programima obrazovanja i obuka.

Iako je nedovoljan razvoj veština mladih samo jedan od faktora koji doprinose složenom problemu nezaposlenosti mladih u Srbiji i regionu, nalazi istraživanja, kako ističu iz Beogradske otvorene škole, ukazuju na prve korake koje je potrebno preduzeti.

Oni za pocetak podrazumevaju bolje informisanje svih zainteresovanih strana o ovim pitanjima, i to kako predstavnika poslovnog, javnog i civilnog sektora, tako i šire javnosti, a potom i podsticanje njihove saradnje i zajednickog delovanja na poboljšanju uslova za zapošljavanje mladih, navodi se u saopštenju.

Izvor: Tanjug

Preuzela: Senada Kalić