Jedna odreba kontroverzne evropske direktive o autorskom pravu mogla bi da dovede do toga da internetski gigant Gugl (Google) povuče svoj servis vesti iz Evropske unije. Reč je o članu 11. sporne Direktive o autorskom pravu na digitalnom jedinstvenom tržištu, koji protivnici nazivaju i porezom na link. Cilj odredbe je da se internetske platforme obavežu da izdavačima plate za informacije koje putem linkova šire društvenim mrežama.
Potpredsednik Gugl njuza Ričard Gingras izjavio je da je Gugl “duboko zabrinut” zbog plana da se ta odredba uvrsti u konačnu verziju direktive.
“Mogućnost gašenja servisa Gugl njuz u Evropskoj uniji je vema realna”, rekao je Gingras za EURACTIV.com, podsećajući da je Gugl sličnu meru morao da preduzme nakon što je Španija 2014. godine donela svoj zakon o autorskom pravu. Posle te odluke iz servisa vesti Gugla proterani su svi linkovi ka informativnim člancima španskih izdavača.
Kada je Nemačka 2013. godine uvela mere za zaštitu autorskog prava, Gugl njuz je preduzeo slične korake i ukinuo linkove izdavača sa kojima nije bio u direktnom ugovornom odnosu.
Gingras je pojasnio da gašenje Gugl njuza u EU ne bi bilo poželjan potez i da svakako nije ono što bi, u normalnoj situaciji, Gugl želeo da učini.
Komentar Gugla usledio je uporedo sa planovima nadležnih u EU da na pregovorima 13. decembra donesu konačnu odluku o uključivanju člana 11. u finalnu verziju direktive. Iako razgovori treba da označe završetak prethodnih međuinstitucionalnih pregovora evropskih institucija, i dalje su prisutne velike razlike i sporazum neće biti lako postići.
“Moglo bi da dođe do neželjenih negativnih posledica koje bi stavile Gugl u položaj da mora da sklapa komercijalne ugovore sa izdavačima. To bi nas stavilo u tešku poziciju da moramo da odlučimo koji će nam izdavači biti prioritetniji”, rekao je Gingras.
On je ocenio da će mere predložene članom 11. “drastično smanjiti broj izdavača u EU”, pošto će američke platforme postepeno okretati leđa malim učesnicima na tržištu, kao i da će opasti broj čitalaca.
Plan će, prema njegovim rečima, naštetiti i medijskom pluralizmu u svetu, i gušiti inovativne modele poslovanja u novinarstvu.
Uporedo sa Guglovom najavom, objavljeno je i istraživanje Korporat jurop observatori (Corporate Europe Observatory), koje je zabeležilo aktuelne lobističke aktivnosti preduzeća i privrednih udruženja.
Studija pokazuje da je Gugl intenzivirao svoje lobiranje i pritisak u debati o autorskom pravu od septembra 2017. godine, između ostalog i sponzorišući platformu neformalne grupe EU40 koja okuplja zaposlene u Evropskom parlamentu mlađe od 40 godina.
Od tada, Gugl je preko Jutjuba (Youtube) aktivno lobirao i protiv takođe spornog člana 13. nove direktive, koji protivnici nazivaju mašinom za cenzuru. Taj član obavezao bi platforme da obezbede tehnologiju za filtriranje koja bi pre objavljivanja nekog sadržaja proveravala da li su poštovana sva autorska prava.
Upravo u toj oblasti Jutjub ima iskustva pošto je osmislio sopstveni algoritam za zaštitu intelektualnog vlasništva. Ta je tehnologija, međutim, naišla na brojne kritike jer u više navrata nije prepoznala sadržaj i blokirala pogrešan materijal, poput satiričnih video klipova.
Suprotno internetskim gigantima i drugim protivnicima novog zakona EU, grupa autora i izvođača izdala je 10. decembra saopštenje u kojem su stali u odbranu zaštite autorskih prava. Izjavu su potpisala brojna udruženja uetnika i stvaralaca iz EU, među kojima i Asocijacija organizacija evropskih izvođača (AEPO-ARTIS), Međunarodni savet muzičkih stvaralaca (CIAM) i Evropski vituelni umetnici (EVA).
Oni su poručili da se “kjučna vrednost sistema zaštite autorskog prava tiče kreativnosti autora i izvođača”, i da bi “njihovo obeštećenje zato trebalo da bude u srži poslovnog modela ove branše, a ne samo shvaćeno kao jedna od varijabila”.
Izvor: ERACTIV.com
Preuzela: Senada Kalić
