Sinoć je u Narodnoj biblioteci Dostej Obradović održana promocija zborke pesama održaće se ’’Puls’’, autora Ramiza Tutića mladog pesnika čija je ovo druga zbirka pesama. Jučerašnjom promocijom počelo je ’’Ljeto u biblioteci’’.
Za ponedeljak je najavljena promocija romana ,,Snaga u boli“ autorice Selve Šabotić – Ramčilović
Sandžačka demokratska partija uputila je zahtev Osnovnom javnom tužilaštvu da se ispitaju navodi koje je javno izneo Adnan Dupljak.
Navode da je nakon poziva da javno izađe sa svim saznanjima o kojima je govorio, Dupljak ostao nem i nije se više oglašavao.
Uzimajući u obzir da je u svom izlaganju neimenovanim licima stavio na teret činjenje ozbiljnih krivičnih dela, u Sandžačkoj demokratskoj partiji smatraju da je bitno da se ta tema ispita do kraja.
“Ukoliko se ispostavi da Dupljak nema nikakvih saznanja, već iznosi neistine za račun pojedinih političkih struktura, onda svakako treba nositi teret svojih reči i za njih biti odgovoran” poručuju iz SDP-a.
“Dana 13. 08. 2025.godine, na društvenoj mreži Fejsbuk, pojavio se snimak na kome direktor medrese “Gazi sa Beg” u Novom Pazaru, Adnan Dupljak, tokom predavanja u jednoj od džamija, navodi da se građanke Novog Pazara seksualno ucenjuju prilikom zasnivanja radnog odnosa od strane pojedinih lica, kao i da je to opšte poznata činjenica, da se znaju mesta gde se to dešava, kao i da to svi, bez komentara, posmatraju.
Kako iz navoda Adnana Dupljaka ima elemenata za vođenje postupka, zahtevamo da se imenovani pozove, da se od njega uzme izjava o navodima iz obraćanja koje je dospelo u javnost putem društvenih mreža, da se navodi iz njegove izjave ispitaju, te, ukoliko se isti dokažu kao istiniti, pokrene odgovarajući postupak protiv lica za koja se utvrdi da su izvršila delo.
Ukoliko se tokom ispitivanja navoda iz obraćanja utvrdi da isti ne odgovaraju istini, zahtevamo da se protiv Adnana Dupljaka pokrene odgovarajući postupak obzirom da u tom slučaju i u iznošenju njegovih tvrdnji ima elemenata krivičnog dela, koje je izazvalo uznemirenje javnosti” navodi se u zahtevu Sandžačke demoktatske partije upućenom Osnovnom javnom tužilaštvu u kojem je transkriptovana kompletna izjava direktora medrese “Gazi sa Beg” u Novom Pazaru Adnana Dupljaka.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je danas da je kasni prolećni mraz uništio deo roda jabuka u Srbiji i da otkupna cena od 60 dinara po kilogramu nije loša, ali i da su troškovi proizvodnje porasli.
On je za Betu rekao je rod jabuka 2021. bio rekordan i iznosio 515.000 tona, a da se ove godine očekuje oko 330.000 tona.
„Osim kasnih prolećnih mrazeva smanjenju proizvodnje poslednjih godina doprineli su i rat u Ukrajini, zbog toga problemi u izvozu robe, kao i način plaćanja, zbog čega su i proizvođači uništili deo voćnjaka“, rekao je Keserović za Betu.
On je rekao da su vetrovi ove godine omlatili čak 70 odsto lešnika i da je za takve voćnjake potrebno podići vetrozaštitne pojaseve.
Dodao je da su mrazevi i razne bolesti uništili i 90 odsto roda kajsija i trešanja i da se ukupna proizvodnja voća i izvoz sa rekordnih 1,45 miliona tona 2021. godine, svesti ove godine na, najviše 1,1 milion tona.
Keserović je rekao se i pored smanjenog roda, zbog „nezapamćeno“ rekordnih cena voća, može očekivati devizni priliv od 700-800 miliona dolara i da je veći od vrednosti izvoza pšenice, pa se zbog toga ubuduće mora više voditi računa o tome koje se voće u kojim regionima Srbije može uzgajati, kako bi proizvodnja bila rentabilnija.
Naveo je da proizvođači voća, takođe moraju uvoditi nove tehnologije zbog klimatskih promena.
„Moraju da se uvode nove tehnologije u zaštiti voća. U Portugaliji su voćari instalirali protivgradni SPAG sistemi, a nedavno je to učinio i poljoprivrednik u Bačincima u Srbiji. Taj sistem funkcioniše tako što se nakon reakcije acetilena i kiseonika iz protivgradnog topa ispaljuje talas gasa, svakih sedam sekundi, koji razbija strukturu leda u olujnim oblacima pre nego što grad stigne do tla“, rekao je Keserović.
On je rekao da taj protivgradni sistem nije preskup i da za 80 hektara košta oko 57.000 evra, te da tada nije potrebna zaštitna mreža ili osiguranje od nepogoda. Tim sistemom se, kako je naveo, i u Srbiji upravlja iz Francuske.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas se ne očekuje se potpisivanje dokumenata nakon samita ruskog lidera Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa na Aljasci.
On je istakao da bi bilo pogrešno unapred predviđati rezultate samita Rusije i SAD na Aljasci.
“Ne, ne očekuje se, ništa nije pripremljeno”, rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje da li će biti potpisan neki dokument nakon samita lidera Rusije i SAD, prenosi agencija RIA Novosti.Peskov je, takođe, rekao da bi bilo pogrešno žuriti i unapred predviđati rezultate rusko-američkog samita.
“Za sada bi, naravno, bila velika greška žuriti, pokušavati da preteknemo sebe i pokušati da predvidimo ishod”, rekao je Peskov novinarima.
Peskov je rekao da će tokom samita biti razmatrana pitanja vezana za rešenje ukrajinskog sukoba.
“Predsednik Putin i predsednik Tramp nameravaju da razgovaraju, spremni su da razgovaraju i razgovaraće o najtežim pitanjima”, rekao je Peskov, prenela je agencija Rija Novosti.
Kako je istakao, priprema susreta Putina i Trampa protekla je u kratkom roku i da su svi parametri ispoštovani.
ramp i Putin sastaće se 15. avgusta u Enkoridžu — najvećem gradu savezne države Aljaska.
Šef Bele kuće kao je naveo da je cilj okončanje sukoba u Ukrajini. Prema njegovim rečima, to će biti “probni” sastanak kako bi se utvrdilo da li je moguć mirovni sporazum.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov saopštio je da će se predsednici usredsrediti na razmatranje opcija za dugoročno mirno rešenje sukoba. Prema rečima ministra finansija SAD Skota Besenta, sankcije protiv Rusije mogle bi biti pooštrene ukoliko sastanak na Aljasci bude neuspešan.
Najmanje trideset minuta zadržavaju se putnička vozila na graničnom prelazu Preševo, na izlazu iz Srbije, dok se na ulazu u zemlju čeka oko četrdeset pet minuta, javlja Auto moto savez Srbije (AMSS).
Na graničnom prelazu Evzoni, na ulazu i izlazu iz Grčke, trenutno čekanja nema.
Gužvi nema ni na alternativnom prelazu Prohor Pčinjski ka Makedoniji, ali ni na prelazu Stari Dojran ka Grčkoj.
Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.
Iz AMSS apeluju na oprez zbog visokih temeperatura i gužvi.