Mnogi pogrešno smatraju da je indijski – ruski čaj. U srednjovekovnoj Rusiji je čak služio i kao sredstvo plaćanja umesto novca. U Rusiji je u toku kampanja – ostavite mobilni telefon, popijte ruski čaj i razgovarajte
Originalni ruski čaj se dobija od listova divlje, samonikle lekovite jednogodišnje zeljaste biljke epilobium angustifolium, koja u prirodi raste na područjima severnije klime, kao što je sibirska, i prilagođena je oštrim klimatskim uslovima.
Ruski čaj ne sadrži kofein, a dobija se fermentacijom listova ove biljke (pre sušenja), kako bi se dobio puniji, kvalitetniji ukus. Ruski, koporski ili ivan-čaj je napitak za koji se verovalo da može da izleči skoro sve bolesti čoveka. Rusi su se hiljadu godina lečili ruskim čajem (biljkom Epilobium angustifolium) koji je nazivan i koporski, po mestu u Kaljingradskoj oblasti gde je bilo najviše proizvođača.
Sredinom 19. veka je toliko bio popularan da su ga evropski lekari pacijentima preporučivali kao lek, a u carskoj Rusiji je bio drugi najbrojniji izvozni artikal.
Koporski ili ruski čaj nema nikakve veze sa čajnom biljkom i Camelia sinensis je potpuno različita biljka. Engleska je u 19. veku bila najveći uvoznik ovog napitka, a pošto proizvodnja nije mogla da pokrije potražnju (biljka se sakuplja samo u Sibiru), Evropa je do ruskog čaja dolazila od švercera. Englezi su došli na ideju da u Indiji zasade velike plantaže čajne biljke (višegodišnja, plantažna biljka, koja sadrži kofein), a ima sličan ukus sa ruskom čaju Engleska istočnoindijska kompanija je organizovala veliku prevaru evropskih potrošača, koja traje do današnjih dana. Jeftini indijski čaj od kamelije je zamenio originalni ruski.
ŠTA LEČI RUSKI ČAJ?
Antibiotske materije iz ruskog čaja ne ubijaju korisnu mikrofloru, pa posle sedam dana uništava ešerihiju koli na koju ne može da stekne rezistenciju.
Diuretsko, antiinflamatorno i antibakterijsko dejstvo ove biljke uklanja sve urinarne infekcije.
Izuzetno dobro deluje na prostatu i benignu hiperplaziju prostate.
Smanjuje negativni holesterol.
Odličan je za policistične jajnike.
Otklanja umor, stimuliše libido.
Blagotvorno deuje na krvne sudove i srce.
Pomaže kod akni, seboreje, hirzutizma, izraženih bora i alopecije, ali i kod pojačane maljavosti.
Samovar
Samovari su pravljeni od bakra, bolji od nikla, a raskošniji od srebra. Mogli su se naći na carskom dvoru, u plemićkoj dači, trgovačkoj kući, ali i u izbi seljaka. Samovar unutar sebe ima cev koja se puni ugljem ili borovim šišarkama, a na vrhu je ringla za čajnik.
Dva čajnika
Ruski čaj se pije tako što se porcelanski čajnik puni listovima čaja i sipa vrela voda, od čega nastaje jaka tečnost koja se sipa u šoljice i razblažuje kipućom vodom iz samovara, za šta postoji mala slavina. Samovar je ceo dan stajao vruć na stolu, a svremenom su napravljeni električni.
Šolje i sovjetske čaše
Crni čaj je omiljen (ne meša se metalnom kašikicom) i pije se u 90 odsto slučajeva iz porcelanske šolje ili, kao u sovjetsko vreme, iz vatrostalnih čaša sa metalnim držačem (podstakanik). Danas se mogu videti samo u vozovima. Sovjetsku čašu je osmislila vajarka Vera Muhina.
Postojao je i običaj pijenja iz tacnice, jer se tako brže hladio čaj.
Rusi piju čaj sa kolutom limuna, zaslađuju šećerom ili medom, a uz njega jedu keks, medenjake (naročito tulske) ili hleb namazan pekmezom.
Izvor: Večernje novosti
