Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Galib Gicic

  • TRT VIDEO:Korona nije stigla u BH selo Lukomir

    TRT VIDEO:Korona nije stigla u BH selo Lukomir

    Selo Lukomir posljednje je bosansko selou kojem se jos  nije pojavila Corona.  

    To je najviše i najizolovanije  selo u Bosni iHercegovini , na južnim obroncimaOlimpijske planine Bjelašnice,  na oko1.500 metara nadmorske visine.

    Seljani zive u kamenim kucama starimpreko 200 godina.

    Zima je tu surova , visoki snijeg i velikiminus mnoge seljane natjeraju da napustaju svoje selo tokom zime ispustaju se u okolne gradove.

    Ali čim se snijeg otopi na proljeće, vraćajuse u svoju zabačenu „Luku– mira“, što nabosanskom znači „Lukomir“.

    Seljani pricaju da je zivot u selu Lukomirbio surov , tesko je bilo , bili su i gladni , sve je bilo zalosno i jadno. Tezak zivot suimale posebno zene. Morale su da rade iu polju i oko stoke. A kada bi ostale trudneporodile bi se same bez ljekarske pomocicak neke i u polju. Djeca su kilometrimamorale da pjesace do prve skole. Putevisu bili neprohodni. Ni danas nije lako docido sela Lukomir. Cesta je uska i ima punokamenja.

    Raha Elezovic ipak, nakon 45 godinavratila se sa svojim muzem u svoje rodnoselo. Kada su culi da je u BiH dosao nekiopasan virus  Korona,  u martu mjesecusu odlucili , kako kazu da pobjegnu u svoje rodno selo Lukomir. Ona je imala 19a on 20 kada su napustili selo Lukomir. Ozenili su se i odlucili su zivjeti u gradupodnozju planine Bjelasnica u Hadzicima. 13 godina su bili podstanari. Kazu da imzivot nimalo nije bio lak. Muz se razbolio imorao je u penziju a ona je radila tezakposao u jednom centru sa bolesnomdijecom.

    Od kako su dosli u svoje selo odlucili supokrenuti svoj vlastiti biznis. Seoskiturizam.

    Tako Raha , obucena u tardicionalnunosnju kakve su nekada nosile zene selaLukomiru prica price iz davnina svojimgosima kojih je sve vise u selu Lukomir.

    Prica o  Coronavirus  free selu   se brzoprosirila , i selo Lukomir postajenajpozeljnija destinacija za domaceturiste. Kolone auta idu uskim kamenimputicem prema u selo.  Nestavrno izgledaslika kamenih kuca starih preko 200 godina i sve vise auta koji nemaju gdje nida se parkiraju i masa ljudi koji se krecuuskim putieljcima izmedju starih kamenihkuca.

    Svi se u selu krecu slobodno,bez maskiza lice,zastitnih rukavica. Seljani im nude svoje domace proizvode, luk, vunenecarape  koje pletu tokom zime, pa i svojurucno radjenu nosnju.

    Raha Elezovic je najomiljenija u selu. Osim sto najbolje zna ispricati kako se nekada  tesko zivjelo u Lukomiru, cuvajucitako tradiciju, ona svojim gostima nudi idomacu hranu. Raha se svako  jutro dize ipriprema svoju ponudu za najavljeneturiste ,pravi dorucak sa prirodnimjajima,domacim sirom,cajem od domacihtrava koje rastu na obroncima planineBjelasnice. Ali najbolje pravi domacu pitu. Vrlo vjesto pokazuje nam kako rucnosavija jufku. Niko nemoze odoliti njenoj pitikoju iznese iz stare pecnice koja se lozina drva.

    Kaze da je kod nje sve zdravo , njeni gostinetrebaju se plasiti korone.

    U svemu joj pomaze i njen muz Zejnil alinemoze puno jer ima zdravstvenihproblema pa malo manje radi.

    Raha nam  govori ovom lijepom mjestu,kaze volim ga i zato sam se i vratilazajedno sa svojim muzem poslije penzijeu koju smo obadvoje otisli ,vratili smo sena zemlju nasih djedova ,zemlju nasegdjetinstva.

    Njihov zivot u Lukomiru ih cini sretnim,zadovoljnim ,zdravim,i nikada nisuprestali da rade i njihov biznis ih cini sadaveoma zadovoljnim. Raha nam kaze da ona sada moze da cijelu svoju mjesecnupenziju zaradi za dva dana.

    Pandemija koja je sve zahvtila na nekinacin se pozitivno pokazala za njih i nihovbiznis. Novce skupljaju za jos dogradnjukuce a i u ovo vrijeme pomazu svojoj djecii unucima koji zive u Sarajevu jer sve suteze posljedice koje donosi pandemija.

    Tradicija i rad  je ucinila ovo dvoje ljudi da su sada sretni, i da u vrijeme pandemijeuspijevaju sa svojim biznisom da ostvaredohodok sto ih posebno cini sretnim ikazu da im sve to produzuje zivot. Na kraju porucuju dodjite u LukomirCoronavirus  free selo.

    TRT

    Podeli
  • Erdogan: Turska je svim raspoloživim sredstvima uz svoju azerbejdžansku braću

    Erdogan: Turska je svim raspoloživim sredstvima uz svoju azerbejdžansku braću

    Predsednik Republike Turske Recep Tayyip Erdogan poručio je kako je jutrošnjim napadima na Azerbejdžan Jermenija još jednom pokazala da predstavlja najveću pretnju miru i stabilnosti u regiji.

    “Turski narod je i danas, kao i uvek do sada, svim raspoloživim sredstvima uz svoju azerbejdžansku braću“, naveo je Erdogan u poruci objavljenoj na Twitteru.

    Turski predsednik Erdogan je takođe rekao kako međunarodna zajednica još jednom pokazuje kako ima dvostruke standarde i na primeru neadekvatnog odgovora na provokativnu agresiju Jermenije.

    “I Minsk trojac, koji se skoro 30 godina ponaša nemarno, je nažalost daleko od delovanja u pravcu rešavanja problema. Pozivamo jermenski narod da se izbore za svoju budućnost naspram vlasti i onih koji ih guraju u propast i koriste kao marionete, a pozivamo i celi svet da stane uz Azerbejdžan u njegovoj borbi protiv okupacije i zla“, poručio je Erdogan.

    Erdogan je naveo da je danas telefonom razgovarao sa azebejdžanskim kolegom Ilhamom Aliyevom i da se još jednom uverio u njegovo odlučno i čvrsto držanje.

    Dodao je da je u tom razgovoru ponovio kako će Turska nastaviti podršku Azerbejdžanu i tamošnjem bratskom narodu pod sloganom “jedan narod, dve države“.

    TRT SRPSKI/ Galib Gicić

    Podeli
  • Hapšenje zbog “krađe struje”, oštetili EPS za milione

    Hapšenje zbog “krađe struje”, oštetili EPS za milione

    Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa pripadnicima BIA i Službom unutrašnje kontrole EPS-a, po nalogu Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, uhapsili su 12 osoba iz Subotice, Beograda, Kraljeva i Novog Pazara zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivična dela računarska sabotaža i računarska prevara.

    Osumnjičeni B. N. (1969), J. B. (1950), N. Č. (1955), A. I. (1962), N. Z. (1971), O. A. (1961), Z. M. (1955), M. D. (1982), E. D. (1983), A. K. (1973), D. D. (1963), I. M. (1979), su u dužem vremenskom periodu, većem broju pravnih i fizičkih lica, kako se sumnja, omogućili neovlašćeno korišćenje električne energije upotrebom posebnih računarskih sklopova koji su uticali na obračun potrošnje električne energije.

    Podeli
  • Umetnost u ranom detinjstvu

    Umetnost u ranom detinjstvu

    Umetničke aktivnosti u vrtiću su važne, ne zato da bi vaspitači prepoznali darovitu decu, nego zato što podstiču svako dete na pun i svestran razvoj.

      Deca predškolskog uzrasta osećaju radost kada su uključeni u proces, bez obzira da li se radi o modelovanju plastelinom, crtanju voštanim bojama ili pravljenju kolaža. Njihova satisfakcije dolazi od osećaja da imaju kontrolu nad materijalom koji koriste i osećaja samostalnosti prilikom odlučivanja šta će i kako da naprave. Odluka šta mogu napraviti i koje će materijale pri tom koristiti može predstavljati njihovu prvu priliku da budu nezavisni prilikom izbora i odlučivanja. Na taj način grade samopoštovanje, jer imaju priliku da izraze šta misle i osećanja. Kada učestvuju u umetničkim aktivnostima sa svojim vršnjacima povratna informacija koju oni daju jedni drugima gradi samopoštovanje učeći ih da prihvate kritičko mišljenje i pohvale od drugih.

       Rad u malim grupama takođe pomaže  deci da vežbaju važne socijalne veštine- kao što su naizmeničan rad, deljenje i dogovaranje. U svrhu boljeg socijalnog razvoja dobro je da se periodično  organizuju aktivnosti zajedničkog- grupnog rada na izradi slike, kolaža i drugih likovnih aktivnosti.

    Za vrlo malu decu uzrasta do tri godine, umetnost je samo nešto što im je interesantno, nešto što se dešava kao proizvod njihove aktivnosti. Oni uživaju da gledaju kako se voštana bojica pomera po papiru i kako mrlja boje raste, kako gitara prizvodi zvuk dok oni dodiruju žice…

    Aktivnosti u kojima deca crtaju, modeluju, rade s materijalom nalažu im, takođe, da prave samoprocene, na primer:

    – oni sami odlučuju šta će da naslikaju (čoveka,drvo,zmaja…);

    –  biraju kako će da naslikaju, iz koje perspektive;

    – odlučuju koliko dugo će da rade na svom radu;

    i konačno – procenjuju ga

    Deca obično procenjuju svoje radove prema mišljenju drugih. Zbog toga je veoma važno za razvoj dečije kreativnosti da decu bodrimo i pohvalimo po završenom radu. Pogrešno je insistiranje nekih roditelja da decu podučavaju kako se nešto crta( to podstiče imitiranje i stvaranje stereotipnih crteža) već treba  dozvoliti deci da se izraze onako kako umeju i žele.Čovek je kreator, a ne kreatura stvarnosti- zbog toga bi trebalo da podstičemo decu da od najranijeg detinjstva budu svoji, da podržavamo i podstičemo njihovu originalnost u umetničkom izražavanju.

     

    Umetnost i motorni razvoj

      Prilikom slikanja i crtanja deca razvijaju kontrolu nad velikim i malim mišićnim grupama.

    Veliki pokreti ruku, koji razvijaju snagu, potrebni su za slikanje ili crtanje na velikom papiru.

    Laganiji pokreti prstima, rukama i zglobovima, koji razvijaju finu motoriku, spretnost i kontrolu, su potrebni za crtanje na manjim površinama, oblikovanje makazama i oblikovanje manipulativnih materijala.

    Ponavljajući ovo iskustvo kroz praksu deca stiču poverenje u korištenje svog motornog aparata. Kao što odlučuju koji će deo gde da uklope u celinu, gde da postave predmet i ostale detalje, oni uče i kako da koordiniraju pokrete da bi sve to uspeli da izvedu. Ova koordinacija oko–ruka je od suštinskog značaja za mnoge aktivnosti, prvenstveno za razvoj govora,  a kasnije  i za  pisanje slova i razmaka između njih u pisanju.

    Podeli
  • “Sandžak nije sam”: Udruženje “Bosna-Sandžak” iz Istanbula poslalo šleper s medicinskom opremom

    “Sandžak nije sam”: Udruženje “Bosna-Sandžak” iz Istanbula poslalo šleper s medicinskom opremom

    U organizaciji turskog Udruženja “Bosna-Sandžak”, iz Istanbula je ka srbijanskoj regiji Sandžaka krenuo šleper s medicinskom opremom s ciljem podrške toj regiji koja je u proteklom periodu pogođena epidemijom koronavirusa (COVID-19).

    Udruženje “Bosna-Sandžak” je, u koordinaciji s brojnim drugim nevladinim organizacijama, ranije pokrenulo kampanju pod nazivom “Sandžak nije sam”, s ciljem podrške stanovništvu regije koja se bori s pandemijom.

    Šleper s medicinskom opremom i drugim potrepštinama prikupljenim u toku kampanje, krenuo je jutros ispred zgrade Udruženja u Istanbulu na put prema Sandžaku.

    Predsjednik Udruženja Muhammed Sancaktar izjavio je kako je stanovništvo regije u vrlo teškoj situaciji i rekao da su u regiju poslali šleper zdravstvenih potrepština u vrijednosti od 1,5 miliona turskih lira (oko 170.000 eura).

    Anadolu Agency /Galib Gicić

     

    Podeli