U slobodno vreme deci je potrebna fizička aktivnost i zabava napolju. Pa hajde da se prisetimo nekih starih nezaboravnih dečijih igara za koje verujem da će se mnogi prisetiti iz svog detinjstva. Pokažimo deci kako se to radilo u “naše vreme”.
Žmurke
Žmurke su sigurno najpoznatija dečija igra. Potrebno je da se skupi malo veće društvo, i igra počinje tako što se prvo odredi osoba koja će da žmuri. Žmuri se okrenut ka zidu ili ka drvetu, i dok ta osoba broji naglas do npr. broja 100, brojeći “po pet” (5,10,15,20,25,…), ostali pokušavaju da se sakriju. Kada se završi sa brojanjem, vikne “Polazim!” i krene da traži ostale. Ako neko uspe da neprimećen stigne do mesta gde se žmuri treba da kaže “Pu za mene!”, i tako sebe spase od žmurenja u sledećoj partiji. Ali, ukoliko osoba koja žmuri ugleda nekog ko se krije i prepozna ga, treba što pre da otrči do mesta gde se žmuri i da ga “zapljuje”, odnosno da kaže npr. “Pu Marko!”.
Onaj koji se najbolje sakrio i koji ostane poslednji nepronađen, ima šansu da spase celo društvo tako što će se prišunjati neprimećen i reći “Pu, spas za sve nas!”. Tada ponovo žmuri ista osoba.
Klikeri
U ovoj igri cilj igrača je da pre protivnika ubaci svoj kliker u rupu ili kako se to profesionalno kaže – rošu.
Prva varijanta klikera je sa velikom rošom, koja se pravi u zemlji tako što se peta noge postavi na željeno mesto te se okreće u krug dok se ne izdubi rupa. Druga vraijanta je da se mala roša napravi tako što se kliker postavi na zemlju koja je mekana i stopalom se nagazi kliker koji napravi rupu svoje veličine. Broj igrača može da se kreće od dva pa naviše. Kao što smo već rekli cilj je ubaciti kliker u rošu pre protivnika a sama strategija može biti da oterate protivnika od roše tako što ćete gađati i pogađati njegov kliker svojim ili da se fokusirate samo na ubacivanje klikera. Tipične reči pre starta klikera kako bi se igrači poređali po redosledu bacanja jesu: Ela, perla, joca, škljoca..
Ćorave bake
Ova igra može da se igra u stanu, kući ili u prirodi. Ako ste u prirodi onda je pre toga potrebno definisati prostor u kome je dozvoljeno kretanje, kako se igra ne bi pretvorila u beskrajnu jurnjavu. Broj igrača može da varira od četiri pa naviše ali je uvek lepše igrati sa većim brojem igrača. Pravila su veoma jednostavna, ćoravoj baki se veže povez preko očiju i ona treba da uhvati ostale igrače vezanih očiju. Prilikom ove igre posebno treba obratiti pažnju na oštre predmete, jer se ćorava baka kreće bez pomoći očiju. Kada ćorava baka uhvati jednog igrača on automatski postaje ćorava baka.
Kolariću paniću
Ova igra je postala poznata prema istoimenoj dečijoj emisiji koja se emitovala 80-tih godina. U igri učestvuju dva igrača a sve što je potrebno od rekvizita jeste jedan kanapčić koji je dovoljno dug. Krajevi kanapčića se vežu i sve je spremno za zabavu. Cilj je da svaki igrač preuzme kanapčić prstima tako da kada okrene ruke na gore, oblik koji kanap stvara u rukama bude propocionalan i da se kanap ne odveže i ne spadne sa prstiju.
Kada se igrači uvežbaju, igra se može igrati u beskonačnost uz kreiranje novih oblika i nalaženja rešenja kako da se izađe iz situacije koju vam drugi igrač zadaje.
Školice
Školica je fenomenalna igra koju mogu igrati jedan ili više igrača i ne zahteva apsolutno nikakvu pripremu. Dovoljno je na betonu kredom ili parčetom crepa nacrtati kvadrate prema dobro poznatom rasporedu i u njih upisati brojeve od jedan do koliko god vam volja. Kada se završi sa crtanjem svaki igrač odabira, kamen, parče crepa ili neki teži predmet kako bi mogao sa startnog mesta da ubacuje isti predmet u kvadrate.
Ukoliko baci predmet u kvadrat, skakutanje na jednoj nozi može da počne od kvadrata sa ubačenim predmetom. Kada igrač uskoči u kvadrat potrebno je da uzme ubačeni predmet i da se vrati istom putanjom skačući na jednoj nozi. Bitno je da dok igrač skakuće ne nagazi ivice kvadrata niti da se osloni na drugu nogu ili ruke prilikom uzimanja predmeta. Pobednik je onaj koji uspe da ubaci i odskakuće od prvog do poslednjeg broja i unazad poštujući sva pravila. Ova igra je odlična za razvoj motorike kod dece.
Lastiš
Kako za dečake klikeri, tako je za devojčice lastiš bio najpopularnija igra. Ova igra zahteva dosta pokretljivosti i skakanja. Potrebno je najmanje troje igrača, ili se čak mogu koristiti predmeti kao što su klupe, bandere ili žardinjere kako bi se zakačio lastiš. Dok neke devojčice pevaju svima poznate pesmice, ostale preskaču lastiš u ritmu i na način koji ta pesmica zahteva. Neke od najpoznatijih igara u okviru lastiša su “Prstići, Trougao, Oto Marijano” i druge.
Neke od ovih igara su popularne i danas, ali veliki broj njih je zaboravljen. Nadamo se da smo vam probudili lepe uspomene na detinjstvo, i da će neke buduće generacije naučiti od svojih roditelja ove igre i da će nam parkovi ponovo biti puni. Postoji još dosta zaboravljenih igara, pišite nam koje su igre obeležile vaše detinjstvo?
smilecode
