Ako vi ili neko vaš imate dijabetes, verovatno ste primetili da se dijabetes uvek pojavljuje na listama osoba sa većim rizikom od
COVID-19 infekcije, govori za RTV Novi Pazar, specijalicta interne medicine, subspecijalista endokrinologije i dijabetologije, član kraljevskog koledža internista Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Pazarac, dr Enis Mumdžić.
,,Dobra vest je da osobe sa dijabetesom, bilo koje vrste, nemaju veći rizik od infekcije SARS-CoV-2 virusom. Medjutim, loša vest je da ako dobijete COVID-19 i imate dijabetes, postoje veći izgledi da imate ozbiljniju bolest tj. teški oblik bolesti koji zahteva hospitalizaciju, primenu oksigenoterapije sa ili bez neinvazivne ventilacije pozitivnim pritiskom ili čak da razvijete kritični oblik
bolesti koji zahteva intubaciju i ventilaciju (tzv. respirator).
Sa druge strane kontrola dijabetesa se značajno pogoršava ako dobijete teški ili kritični oblik bolesti. Ono što smo mi primetili, ali i drugi dijabetolozi u svetu, je (1) da su hospitalizovanim osobama sa dijabetesom na insulinu potrebne veće doze insulina od njihovih uobičajenih doza, nekada i do 10 puta, kako bi se uspostavila normoglikemija tj. normalan nivo šećera u krvi; (2) isto tako smo primetili da osobama koje su na oralnim hipoglikemicima tj. koje kontolišu svoj dijabetes tabletama, po prijemu u bolnicu sa COVID-19, je vrlo često potrebno uvesti insulin da bi se ostvarila normoglikemija; (3) takodje, bilo je i slučajeva dijagnostikovanja dijabetesa de novo kod obolelih od COVID-19 što dovodi u pitanje da li SARS-CoV-2 ima direktan štetan uticaj na pankreasne ćelije koje proizvode insulin; (4) kao i slučajeva tzv. euglikemijske dijabetesne ketoacidoze naročito kod pacijenata na SGLT-2
inhibitorima (dapagliflozin, canagliflozin, empagliflozin).
Na lošiju prognozu hospitalizovanih pacijenata sa COVID-19 koji uz
to imaju i dijabetes smatra se da utiču mnogi faktori:
životno doba tj. dužina trajanja dijabetesa i prisustvo dijabetesnih
komplikacija pre svega bolesti srca
sa druge strane povećanje markera povrede srca, bubrega i jetre (kao što su LDH, alpha hidroksibutirna dehidrogenaza, ALT, GGT) je izraženije kod osoba sa dijabetesom što se može objasniti povećanom ekspresijom ACE-2 receptora koje i sam
SARS-CoV-2 virus koristi da bi ušao u ljudsku ćeliju;
zatim smanjeni nivoi ukupnih proteina, albumina, prealbumina i hemoglobina koji su opaženi kod osoba sa dijabetesom što
ukazuje na stanje relativne pothranjenosti
isto tako, markeri zapaljenja (CRP, ESR, Il-6) su značajno povećani kod osoba sa dijabetesom što sugeriše na hiperimunski odgovor tj. preterani odgovor imunskog sistema na prisustvo
virusa u organizmu i posledično oštećenje pluća i drugih organa.
Povećanje ekspresije interleukina 6 je trenutno meta za potencijalnu terapiju u mnogim studijama širom sveta koristeći monoklonsko antitelo tocilizumab koji je prethodno odobren za lečenje pojedinih autoimunih oboljenja kao što su reumatoidni
artritis i temporalni arteritis.
Za sada, dok se lek, vakcina ili oboje ne otkriju, osobe koje boluju od dijabetesa treba da slede iste mere koje se preporučuju svima
drugima. Ono što je ključno je izbegavanje infekcije.
To znači:
često prati ruke, barem 20s, i izbegavati dodirivanje lica,
ostati kući što je više moguće,
držati odstojanje od ljudi koji ne žive sa vama (barem 2m) ili
na javnim mestima gde je teško održavati bezbednu distancu,, reko je dr Mumdžić.
Opširnije pogledajte na linku:
pripremio: Galib Gicić
