Umetnica Paša Gicić, ovih dana dala je svoj doprinos u borbi protiv korona virusa. Umetnost je šitit od svih negativnih događaja koji nas okružuju, pa stvaranjem i izlaganjem dela pre svega štitimo svoje mentalno zdravlje i kreativnost, smatra Paša.
,,Bojama protiv korone,, u BiH galeriji Pendžer, promoviše se sloboda uma i izražaja i u izolaciji. Stoga, ne čudi činjenica da je su predstavljena djela23 umetnika.
,,Likovna kolonija “Šibovi,, na kojoj su nastala izložena dela, predstavlja značajnu likovnu manifestaciju u kulturnom životu regiona bivše SFRIJ, jer po svojoj primarnoj koncepciji nastoji da predstavi svojevrsni presek dometa likovnog stvaralaštva akademija javnih i privatnih univerziteta koji deluju na bivšem jugoslovenskom prostoru.
Takođe, pozivajući akademske slikare koji su zavišili neku od ovih akademija nastoji da sagleda i domete u tekućoj likovnoj produkciji na način da opservira kakvu poziciju zauzima naučno-nastavni kadar kao i sadašnji studenti u domenima aktuelne likovne produkcije, ali i da uvidi u kojoj meri je ona komplementarna sa današnjim “akademizmom” smatra dr. Aleksandar -Saša Grandić.
Rođen je u Istanbulu gde je završio medicinski fakultet na Instanbulskom univerzitetu, a zatim specijalizirao na “Cerrahpasa” fakultetu u istom gradu. Od 2005. radi u “Dogan” zdravstevnoj organizaciji kao pomoćnik direktora i za “Ženu” prenosi situaciju sa terena.
DR MEHMET ŠENGUL FOTO: PRIVATNA ARHIVA
“Moji su Demirovići iz okoline Novog Pazara koji su se iz bivše Jugoslavije 1956. preselili u Tursku”, otkriva nam na početku dr Mehmet Šengul (Mehmet SENGÜL) kako ga je život odveo u Istanbul, a sada ga je pandemija virusa suočila sa novim izazovima i profesionalnim i privatnim.
“Turska je trenutno kao državna organizacija, prema mom mišljenju, najspremnija država za bilo kakvu epidemiju i pandemiju, ovde se svakog dana prati stanje u svetu i komentarišu preduzete mere u ostalim državama. Pacijent se prima u bolnicu sa maskom i dobije svaku pomoć bez probleme. Nema nikakvih nedostataka niti u zaštitu niti u broj testova za korona virus. Ako je pacijentu potrebna hospitalizacija, odmah se smešta u bolnicu i za njega je spreman krevet u odvojenoj prostorijji. Ukoliko njegovo stanje ne zahteva bolničko lečenje, onda se upućuje u kućni karantin na 14 dana. Ima svih vrsta lekova i poštuje se socijalna distanca koja je postala svakodnevna navika građana”, ističe doktor Šengul (49) i naglašava da i Svetska zdravstvena organizacija izdavaja Tursku kao pozitivan primer u borbi sa virusom.
Kaže da je u “Dogan” bolnicama trenutno najviše pacijenata sa prehladom koji se boje da nisu zaraženi korona virusom, ali napominje i da ljudi poštuju preporuku da izbegavaju bolnice, iz predostrožnosti:
“Raste broj zaraženih, ali raste i boj urađenih testova. Smatra se da je počela kontrola nad virusom i epidemijom, ali su upozorenja i mere i dalje na snazi”.
MERE PREDOSTROŽNOSTI U TURSKOJFOTO: PROFIMEDIA
Odelo koje koristim na poslu ostavljam u bolnici na sterilizaciji
Dr Šengul ističe da je Ministarstvo zdravlja odredilo svaki korak medicinskog osoblja kada je prijem i pregled pacijenata u pitanju.
“U svakom nivou bolnice poštuje se zaštita i koristi se svaka moguća sredstva. Određeno je mesto za pregled zaraženih pacijenata. Na ulazima bolnice pacijente dočekuje doktor Hitne ambulante, meri im temperaturu i ispituje zašto su se javili, a onda ih shodno tome, upućuje dalje. Službe Hitne pomoći rade neprekidno i opremljene su vrhunskom zaštitom. Odloženi su rutinski poslovi, a operacije se obavljaju”, opisuje doktor kako bolnica funkcioniše u posebnim okolnostima, a o merama zaštite kaže:
“U svakom ćošku bolnica i na ulazima u zgrade postavljena su stredstva za ručnu sterilizaciju i strogo se poštuju higijenske mere. Ja nakon svakog pregleda menjam rukavice i sterilišem ruke. Dva puta dnevno menjam masku. Odelo koje koristim na poslu ostavljam u bolnici na sterlizaciji, a pre odlaska kući ponovo perem ruke i lice vodom i sapunom. Tako da sa posla odlazim koliko- toliko čist”.
SLIKA IZ ISTANBULAFOTO: PROFIMEDIA
Kupuje se najviše preko interneta
Isitče da narod u Turskoj prihvata sve mere. A mere su sledeće:
“Vlada je ukinula dolazne i odlazne letove, doneta je zabrana kretanja mlađima od 20 i starijim od 65 godina, kojima su obezbeđene sve zdravstvene usluge, dok im se sve ostale “dostavljaju” na vratima njihovih domova. Zatvoreni su tržni centri, ograničen je gradski saobraćaj, prepolovljen je u toku dana. Besplatno se dele maske i sredstva za dezinfkeciju u apotekama, a zabranjeno je bez njih ulaziti u zatvorene prostorije, bolnice i ostale zdravstvene ustanove. Može se reći da se tok života nije prekidao, jer se saobraćaj odvija, rade prodavnice iako se najviše prodaje preko interneta. Nije se mnogo promenio stil života bez obzira što se živi u kućama”.
Ipak, napominje da ima i izuzetaka od poštovanja mera:
“Određene grupe prošlog vikenda prekršile su policijski čas koji je većina građana ispoštovala. Istanbul je grad sa 20 miliona stanovnika. Teško je kontrolisati sve i pored najsavremenjih uslova rada kako zdravstva tako i policije”.
Probleme stvaraju dezinformacije
Dr Šengul dodaje da ljudi u Turskoj redovno prate TV emisije o epidemiji i zdravstvenim savetima koje se non stop emituju: “Objektivno se svake noći saopštava broj urađenih testova, broj zaraženih i umrlih”.
Napominje da su se informacije brzo širile iz mesta gde se virus prvi put pojavio, pa je došlo do zagađenja informacija – “ne zna se često da li su dolazni podaci pouzdani, odnosno naučno odobreni”.
“Zato je u Turskoj pokrenut KOVID-19 Hub Portal koji objedinjuje naučne i akademske projekte “Yunus Emre” institituta i radi pod okriljem centra koji je nastao od Predsedničke medicinske jedinice. Ima cilj da pod jednim krovom prikupi sve odobrene podatke o virusu – podatke Ministarstva zdravlja podataka, statističke podatke SZO. Bavi se virusom iz svih aspekata, od metoda zaštite, zaštitnih materijala, studija o izolaciji virusa do svih studija o lekovima i vakcinama koje se razvijaju. Podatke odobrava naučni odbor naučnika poznatih u Turskoj i širom sveta”.
PRAZNA ULICA U ISTANBULUFOTO: PROFIMEDIA
Sa decom se čuje preko kamere, roditelje nije video mesec dana
Kada ima slobodne dane, dr Šengul ne izlazi iz kuće.
“Slušam muziku, volim da kuvam jer živim sam, a spremam jela iz svih mogućih kuhinja na svetu. Kuvanje mi je najveći hobi. Volim to. Slušam balkansku muziku, imam satelit pa mogu da je čujem”, kaže doktor i dodaje da prati i informacije o rodnom kraju.
A roditelje nije posetio skoro mesec dana jer su zbog godina u rizičnoj grupi.
“Čujem se svaki dan sa decom preko kamera, odnosno i vidimo se na taj način. A ne slušam vesti o koroni jer sam živ svedok epidemije”, poručuje dr Sengul koji sa bivšom suprugom ima dvoje dece.
Strategija Turske
Doktor je mesecima na prvoj liniji borbe pa na delu može da vidi rezultate državne strategije za koju je važno sledeće:
“Turska ima 83 miliona stanovnika i 1, 2 miliona zdravstenih radnika. Među njima je 165 hiljada doktora i 460 hiljada medicinskih sestara. To je ogroman broj! Međutim, bez adekvatnih uslova i praznih ruku ne bi se moglo ništa protiv epidemije niti bi mogla da se pruži pomoć stanovništvu. Srećan sam i kao građanin i kao lekar. Zašto? Obezbeđeno je preko 25 hiljada kreveta u odeljenima intezivne nege u državnim bolnicama koje imaju punu opremu i respiratore. Za 45 dana izgradiće se dve bolnice sa dve hiljade kreveta, a medicinska pomoć poslata je u 34 zemlje. I privatne bolnice su dobro obezbeđene i pružaju odličnu negu. Na poslu imam potrebnu opremu i zaštitu što je važno i zbog nas lekara i zbog pacijenata”.
U Turskoj je prema poslednjim informacijama 61,049 obolelih, preminulo je 1,296 ljudi, a oporavilo 3,957 osoba.
Virus korona ima i neočekivane žrtve – meteorologe, koji su ostali bez dragocjenih informacija koje im obično u realnom vremenu prenose putnički avioni koji trenutno zbog pandemije ne smiju letjeti.
Matematički modeli koji se svakodnevno koriste za meteorološka predviđanja zahtijevaju puno podataka koji kontinuirano pristižu sa milion stanica za praćenje stanja atmosfere.
Veliku većinu prikupljaju sateliti, koji su sve učinkovitiji. Ali ako se želi biti precizniji, posebno kad je riječ o najnižim slojevima atmosfere, ‘oko 10 odsto podataka dolazi od sistema koji su postavljeni u putničkim avionima – objasnio je za AFP Emanuel Bokri, direktor za medije francuske meteorološke službe „Météo France“.
U normalnim okolnostima, komercijalni putnički avioni na taj način svaki dan u svijetu prenose više od 700.000 opservacija o temperaturi zraka, brzini i smjeru vjetra, kao i o vlažnosti i turbulencijama tokom uspona na više visine i tokom ljeta. To je sistem Amdar, kojim upravlja Svjetska meteorološka organizacija (WMO) i agencija Ujedinjenih naroda.
Epidemija je dovela do smanjenja svjetskog zračnog prometa za 80 do 90 odsto i ostali smo bez gotovo dvije trećine” tih podataka – naglasio je Bokri. Te je dodao da još veće smanjenje meteoroloških opservacija iz aviona moglo bi dovesti do postupnog smanjenja pouzdanosti predviđanja.
Manjak podataka o stanju iznad Atlantika
Učinak na preciznost predviđanja mogao bi iznositi 10 odsto, procijenio je Météo France, koji je odlučio to nadoknaditi, zajedno s drugim nacionalnim institucijama, dvostruko većim brojem mjerenja meteorološkim balonima. Ta tehnika, izumljena u Trappesu u pariškoj regiji 1929., sastoji se u slanju velikog balona, punjenog vodonikom i opremljenog sondom, na više od 30 kilometara visine gdje on eksplodira i pada na Zemlju. Takva mjerenja potpunija su i pouzdanija od onih putem sondi u avionima, ali materijal od raspadnutog balona rijetko se prikuplja i ne može se ponovno iskoristiti, što uzrokuje velike troškove.
Premda se ta metoda sve manje koristi, Météo France sada svaki dan izvede četiri lansiranja sa svake svoje postaje u matičnoj Francuskoj i na prekomorskim teritorijima.
Ta tehnika je preskupa i ne može je se koristiti svuda. U mnogim zemljama u razvoju nije dovršen prelazak na automatizovana motrenja nego ih vrše ručno – otkriva WMO.
Meteorološke radiosonde ne mogu, naime, zamijeniti avione iznad okeana.
Imamo manjak mjerenja vremenskih uslova iznad Atlantika, što ipak utiče na meteorološke prognoze na evropskom kontinentu – kazao je Sebastien Brana, potpredsjednik organizacije Infoclimat.
Hajat/ GG
Enes Dedić, Bosanac sa prebivalištem u Feniksu, jedan je od prvih pacijenata zaraženih koronavirusom koji je preživeo nakon drugačije vrste lečenja i to posle teškog stanja dok je bio na respiratoru.
Bio je to poseban trenutak, kako za njegovu suprugu Oliveru tako i za lekare koji su ovaj trenutak doživeli sa suzama u očima, posle nekoliko nedelja želja i čekanja.
“Volela bih da vas zagrlim. Bez vas, moj muž danas ne bi bio živ. Mnogo vam hvala, mnogoo mi znači”, poručila je lekarima Olivera.
Dedić se vratio s majčine sahrane u BiH i nakon nekoliko dana blagih simptoma osetio je da nešto nije u redu.
“15. marta, probudio me je i rekao mi da ne može da diše, da moram da ga odvedem u hitnu pomoć”, objasnila je Olivera.
Testovi su pokazali da je pozitivan na koronavirus. Ubrzo su lekari odlučili da Enes mora da bude na respiratoru, ali ni dva dana kasnije stvari nisu izgledale dobro.
“Na svaki telefonski poziv iz bolnice sam se tresla”, priča Olivera.
Zdravlje njenog supruga je bilo sve gore i lekari su ga prebacili u medicinski centar Džon C. Linkoln. Tada su pokušali nešto potpuno neočekivano da vide mogu li da ga spasu.
Turska agencija za razvoj TIKA, kroz projekat koji realizuje sa Udruženjem žena ,, Hatidža,, doskočila je nestašici maski i dezinfekcijskih sredstava, pokretanjem vlastite proizvodnje, izvještava Radio-televizija Novi Pazar.
Udruženje ,,Hatidža,, odmah se dalo u posao, sa pet šivaćih mašina i sirovinama koje imje obezbjedila TIKA, pomažu zajednicu u kriznim vremenima. Borba sa virusom je teškai u prviplan stavlja nas ahlak, smrtra Sarajka sa pazarskom adresom,Amila Ličina.
,, Kada smo se suočili sa pojavom korone, rodila se ideja o proizvodnji maski u humanitarne svehe, jer je to najbolji način pomoći našem narodu i društvenoj zajednici. Uz pomoć Tike, počele smo da šijemo oko 20.000 maski, a isti projekat obuhvata i proizvodnju sredstava za dezinfekciju. Maske, prirodni sapuni i sredstva za dezinfekciju ruku, biće podjeljeni širom Sandžaka.Tika je imala sluha za naše potrebe, pa u svoje licno ime i u ime još 150 članica Udruženja Hatidža, želim da se zahvalim njima i narodu Turske, koji nas nikad, pa ni u danima kada se borimo sa koronom, nisu ostavili same,, rekla je za RTV Novi Pazar, predsjednica Udruženja, Amila Ličina.
Udruženje žena ,, Hatidža,,osnovano je 2018. godine i ovo je prvi put da se članice bave direktnom proizvodnjom.
