Author: Galib Gicic

Evro će u utorak napuniti 20 godina tokom kojih je preživeo veliku krizu i trajno se ustoličio na finansijskim tržištima i u evropskim novčanicima. No bez tešnje integracije evrozone suđeno mu je da ostane div na klimavim nogama, upozoravaju analitičari.

Rođen 1. januara 1999. godine evro je u početku postojao samo kao virtualna valuta koju se koristilo u računovodstvenim i finansijskim transakcijama. Fizička realnost postao je tri godine kasnije, a kovanice i novčanice evra danas koristi više od 340 miliona ljudi u 19 evropskih država.

Valutu nisu odmah zavoleli i mnogi su njeno uvođenje doživeli kao neželjeno povećanje cena. U Nemačkoj je čak dobio nadimak “teuro”, po nemačkoj reči za skupo. No ljude su brzo osvojila lakša putovanja i poslovanje preko granica bez valutnih fluktuacija.

Oko 74 odsto građana smatra da je evro dobar za EU

Evro je danas popularniji nego ikad pre uprkos jačanju evroskeptičnih, populističkih pokreta u nizu država. Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno u novembru za Evropsku centralnu banku (ECB) pokazalo je da 74 posto građana evrozone smatra da je evro bio dobar za EU, a 64 posto da je bio dobar za njihovu državu.

– Evro se ukorenio u stanovništvu, čak i antiestablišmentske stranke to moraju priznati – rekao je Nicolas Veron, naučnik think tanka Bruegel iz Brisela i Petersonova instituta za međunarodnu ekonomiju iz Vašingtona.

Evro je sada druga svetska valuta, iako još uvek ne može dovesti u pitanje dominaciju američkog dolara.

Evro je doživeo presudni trenutak kada su posledice finansijske krize 2008. izazvale dužničku krizu u evrozoni koja je kulminirala spašavanjem nekoliko država, dovevši valutnu uniju i njeno jedinstvo na samu ivicu pucanja. Stručnjaci kažu da je to turbulentno razdoblje razotkrilo inherentne mane tog projekta, uključujući nepostojanje fiskalne solidarnosti u obliku podele odgovornosti za dugove, ulaganja i rizike ili nepostojanje zajmodavca u krajnjoj nuždi.

Dragi zaslužan za spas evra;

Kriza je razotkrila i ekonomske razlike između država članica, posebno između fiskalno mudrijeg severa i prezaduženog juga.

Predsednik ECB-a Mario Dragi smatra se zaslužnim za spašavanje evra 2012. godine. Tada je izgovorio sada legendarne reči da će ECB, koji vodi monetarnu politiku evrozone, učiniti “šta god bude potrebno” da sačuva jedinstvenu valutu. ECB je obećao da će kupiti, bude li potrebno, neograničene količine državnih obveznica prezaduženih država. Time je smirio situaciju i obećanje nikada nije morao da primeni u praksi.

Da bi novac nastavio da cirkuliše evrozonom i sprečio pretnju deflacije, pada cena i ekonomskih aktivnosti, ECB je zadnjih godina preduzeo nezapamćene mere. Odredio je da kamatne stope budu rekordno niske, ponudio jeftine zajmove bankama i otkupio više od 2,6 biliona evra državnih i korporativnih obveznica između 2015. i 2018. godine.

S obzirom na to da se inflacija približila ciljanoj vrednosti od ispod dva posto, ti su podsticaji ocenjeni kao uspešna monetarna politika. No posmatrači upozoravaju da 19 članica evrozone nije učinilo dovoljno da sprovedu potrebne političke reforme kako bi se bolje pripremile za buduće krize i postigle veću ekonomsku konvergenciju.

Blic

Preuzeo: Galib Gicić

Najavom da neću biti ministar obradovao sam i prijatelje, jer mi misle dobro i znaju koliko sam sebe uložio u ovaj posao, ali i neprijatelje, koji neće morati da me svakodnevno gledaju, kazao je  potpredsednik Vlade Srbije i lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić.

On je dodao da je “na kraju krajeva, glavna zamerka na njegov račun svih ovih godina upravo to što je bio skoro u svim vladama posle 2000. godine”.

“I zato najmanje što mogu da uradim jeste da se povučem da bih jednog dana mogao da se vratim, što je jedan normalan i prirodan proces u politici”, naveo je Ljajić.

On je naveo da nije nameravao da ikoga šokira kad je, gazeći 19. godinu ministarskog mandata, najavio da neće biti ministar nakon narednih izbora.

“Ovo je vin-vin situacija i za moje prijatelje i za neprijatelje. Prijatelji su se obradovali zato što mi misle dobro i znaju koliko sasebe uložio u ovaj posao. Za 10 godina ni dana godišnjeg odmora nisam imao. A neprijatelji su se obradovali jer neće morati da me svakodnevno gledaju”, poručio je Ljajić.

Na konstataciju novinarke da je “mnoge šokirao ovom najavom” i pitanje “da li je šokirao i lidera SNS Aleksandra Vučića”, Ljajić je kazao da mu “nije namera bila da bilo koga šokira, jer je to i ranije najavljivao” i da je “sa Vučićem o tome razgovarao posle izbora 2016, a sada na tu temu nisu pričali zato što je to najava nečega što će da uradi posle izbora ili eventualne rekonstrukcije”.

“Da sam hteo da podnesem ostavku, onda bih svakako prvo sa njim i s premijerkom razgovarao, jer tako red nalaže. Možda su šokirani samo oni koji su očekivali da na mojim leđima dobijaju neke pozicije, a da zauzvrat za stranku ne rade ništa. Ne kaže se džabe ”Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka ostavi svoj trag”. Tako da je i moja najava neučestvovanja u Vladi bila korisna i sa stanovništva utvrđivanja lojalnosti i pripadnosti stranci”, rekao je Ljajić.

Upitan “da li je Vučić pokušao da ga nagovori da se predomisli, kao što je uspeo 2012, kada je i ulazio u Vladu sa SNS”, Ljajić je naveo da “sa Vučićem nije uopšte o tome razgovarao i zaista ne misli da je to neka važna politička tema, na koju ja ne želi više da se osvrće”.

“Sa Vučićem uglavnom razgovaram o tome kako da privučemo što više investicija, kako da se dođe do normalizacije odnosa u regionu ili do maksimalizacije naših turističkih potencijala”, naveo je Ljajić.

Na pitanja “da li su ga na povlačenje gurnuli Šešelj i Zukorlić” i “kakva je njihova politička sudbina”, Ljajić je odgovorio da je “daleko od toga da su ga Šešelj i Zukorlić gurnuli u sve ovo, niti bi ikada popustio pod njihovim pritiscima”.

“Istini za volju, svojom bestijalnom kampanjom olakšali su donošenje odluke koju bih inače i bez toga doneo. Moje neučestvovanje u izvršnoj vlasti ne znači beg od politike, jer bi bio suviše veliki luksuz da 30 godina bavljenja politikom i borbe za jednu normalnu i pristojnu Srbiju bacim pod noge. Boriću se koliko mogu protiv politika koje personalizuju Šešelj i Zukorlić, mada su te politike odavno poražene i od srpskog i od bošnjačkog naroda”, poručio je Ljajić.

Upitan “šta će poželeti sebi u novoj godini, a šta građanima Srbije”, on je rekao da će “sebi poželeti da mi se ne ponovi 2018”.

“A građanima ono što je najvažnije, da imaju puno zdravlja i mnogo manje sekiracije”, naveo je Ljajić u intervjuu za “Kurir”.